.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14683/2023
14.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Gordane Komnenić, dr Ilije Zindovića i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupaju Zoran Danojlić i Marija Danojlić, advokati iz ..., protiv tuženih BB iz ..., koga zastupa Slobodan Jovanović, advokat iz ... i VV iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2583/22 od 18.01.2023. godine, u sednici veća održanoj 14.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2583/22 od 18.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2583/22 od 18.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Koceljevi P 942/20 od 07.07.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je po osnovu Ugovora o poklonu Ov broj 14568/2010 od 14.09.2010. godine, jedini isključivi vlasnik nepokretnosti navedenih u tom stavu, sve upisano u list nepokretnosti broj .. k.o. ..., te da su tuženi dužni priznati i trpeti da se tužilja u RGZ SKN Vladimirci upiše kao vlasnik ovih nepokretnosti. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom BB iz ... naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 43.450,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 54.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2583/22 od 18.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji ni potreba novog tumačenja prava. Revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora – utvrđenje prava svojine na predmetnim nepokretnostima na osnovu ugovoru o poklonu od 14.09.2010. godine, koji je zaključen između tužilje kao poklonoprimca i tužene VV, kao poklonodavca, u situaciji kada su nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o poklonu otuđene u postupku izvršenja pravnosnažne presude za izmirivanje obaveze VV prema svom poveriocu, a ovde tuženom BB, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Revizijske odluke na koje se poziva revident nisu donete u istoj činjenično-pravnoj situaciji i bez uticaja su na drugačije odlučivanje, jer odluka u sporovima sa ovakvim tužbenim zahtevom zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, te se ne može govoriti o različitom postupanju sudova u istoj pravnoj stvari Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja prava svojine podneta je 13.07.2020. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 100.000,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
