Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena-protivtužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11... 10/23). Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. Zakona o parničnom postupku, budući da je drugostepeni sud dao savesnu i brižljivu ocenu dokaza za utvrđenje relevantnih činjenica u ovom sporu.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac-protivtuženi je vlasnik kat. parcela .., površine 63,60m2, njiva 6. klase i .., površine 230m2, po kulturi takođe njiva 6. klase, obe KO ... . Tužena je vlasnik kat. parcele .., površine 0.05,92ha, KO ..., po kulturi njiva 4. klase, koja se graniči sa kat. parcelom tužioca .. . Prethodno je postojala jedinstvena kat. parcela .., na kojoj je kao vlasnik bio upisan pravni prethodnik tužioca, sada pok. VV, koje pravo svojine na toj parceli je stekao na osnovu sudski overenog ugovora o kupovini i prodaji od 24.09.1980. godine. U trenutku zaključenja tog ugovora, parcela je imala površinu od 65,90 ari. Tužena je pravo svojine na kat. parceli .. stekla na osnovu ugovora o kupoprodaji zaključenim sa sada pok.GG, koji je sudski overen 05.07.2011. godine. Prodavac je pravo svojine na toj parceli stekla po osnovu nasleđa iza supruga DD koji je preminuo 1981. godine. Tužilac je sa sada pok. DD 25.05.1979. godine zaključio pisani ugovor, označen kao ugovor o trampi. Tim ugovorom DD je ustupio tužiocu polovinu puta kojim se on služi za prilaz do svoje garaže, u dužini od oko 33 metara i širine 1,50 metara, koji se nalazi na kat. parceli .., a drugi ugovarač je ustupio DD deo iste parcele i to površinu koliko bude iznela površina za ustupljeni put plus 1ar. Nakon zaključenja ovog sporazuma, ugovarači su na licu mesta postavili drvenu ogradu. Tužilac i njegov otac su u septembru 1980. godine porušili deo te ograde, ušli unutar parcele i iskopali rupe za direke radi postavljanja nove ograde, zbog čega je sada pok. DD vodio protiv njih parnicu zbog smetanja poseda, koja je okončana donošenjem rešenja kojim je njegov zahtev usvojen i tuženima naloženo vraćanje ograde na prvobitno mesto. Potom je VV iste godine podneo tužbu protiv DD, radi utvrđenja ništavosti ugovora o trampi, a tuženi u tom predmetu DD podneo protivtužbu protiv njega radi utvrđenja da VV na osnovu tog ugovora nema pravo službenosti prolaza. Pre zaključenja ugovora o kupoprodaji sa tuženom-protivtužiljom, prodavac GG je podnela zahtev katastru za cepanje prvobitno postojeće kat. parcele .., a katastar je izvršio cepanje te parcele na osnovu ugovora o trampi. Kao vlasnik novoformiranih parcela i dalje je upisan tužilac. Tužena-protivtužilja je po izvršenoj kupoprodaji, na mestu stare ograde podigla novu žičanu ogradu, čije uklanjanje se između ostalog tužbom traži.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbe člana 20. i 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa zaključio da su ispunjeni uslovi za sticanje svojine tužene-protivtužilje na osnovu vanrednog održaja, na delu kat.parcele .. KO .., opredeljenom u merama i granicama. Pravni prethodnici tužene su u državini te nepokretnosti od zaključenja ugovora o trampi 1979. godine, pa je protekao zakonski rok od 20 godina. Ispunjen je i drugi uslov, jer postoji savesnost na strani pravnih prethodnika tužene i same tužene, koju pretpostavku tužilac nije oborio, iako je na njemu bio teret dokazivanja. Stoga je odbio tužbeni zahtev tužioca a usvojio protivtužbeni zahtev tužene.

Drugostepeni sud je stanovišta da je prvostepeni sud iz pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja pogrešno izveo zaključak o ispunjenosti uslova za sticanje svojine održajem u korist tužene-protivtužilje. Pravni prethodnik tužene i tužilac imali su sve vreme njihove državine sukobe oko spornog dela parcele, a što proizilazi iz činjenice da su vođeni sudski postupci između njih, pre svega postupak radi utvrđenja ništavosti ugovora o trampi. Stoga nije ispunjen jedan od uslova za sticanje svojine putem vanrednog održaja, a to je da su držaoci za sve vreme potrebno za sticanje svojine održajem bili savesni. S obzirom da tužena nema osnov za sticanje prava svojine na spornom delu parcele, a da je tužilac dokazao je vlasnik spornog prostora, primenom člana 3. i 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, tužbeni zahtev tužioca je usvojen i obavezana je tužena da zauzeti deo parcele tužiocu preda u posed i ukloni novopostavljenu žičanu ogradu pa je prvostepena presuda preinačena, tako što je tužbeni zahtev tužioca usvojen, a protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje odbijen kao neosnovan.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, pravilna je odluka drugostepenog suda, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca i odbijen protivtužbeni zahtev tužene.

Naime, odredbom člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“, br. 6/80 sa kasnijim izmenama i dopunama), propisano je da savestan držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina. Članom 72. stav 2. i 3. ovog zakona, propisano je da je državina savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova i da se savesnost državine pretpostavlja.

Kod vanrednog održaja za sticanje prava svojine zahteva se ispunjenje dva uslova: protek vremena i savesnost. Savestan je onaj držalac koji ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova, te opravdano veruje da je vlasnik, odnosno opravdano veruje u pravni osnov svoje državine smatrajući da je titular prava čiju sadržinu faktički vrši. Nesavesna državina ne može nikada, pa ni protekom vremena, da dovede do sticanja prava svojine.

U konkretnom slučaju, ispunjen je uslov proteka roka od 20 godina za sticanje prava svojne vanrednim održajem budući da su pravni prethodnici tužene, sad pok. DD i GG u državini označenog dela parcele .. od 1979. godine. Međutim, drugi, kumulativno propisani uslov, za sticanje prava svojine po ovom osnovu, a kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud, nije ispunjen, budući da se pravni prethodnici tužene ne mogu smatrati savesnim držaocima zauzetog dela tužiočeve parcele u ovom periodu. Ovo stoga što je sporazum zaključen između tužioca i pravnog prethodnika tužene iz 1979. godine, na kom sporazumu su oni zasnivali državinu, osporen u smislu njegove punovažnosti od obe ugovorne strane, podnošenjem tužbe za utvrđenje njegove ništavosti od strane pravnog prethodnika tužioca, odnosno protivtužbe sada pok. DD za restituciju po ništavom ugovoru. Ovaj postupak nikada nije okončan, u prekidu je zbog smrti stranke. Ni tužilac ni drugi ugovarač nisu pred katastrom podneli zahtev radi realizovanja ovog sporazuma. Zahtev za deobu podnet je tek 2010. godine od strane GG, bez učešća u tom postupku upisanog vlasnika, deoba jeste izvršena, ali su novoformirane parcele i dalje ostale upisane kao svojina tužioca. Oba nižestepena suda zaključak o savesnosti zasnivaju upravo na pisanim dokazima, iz kojih izvlače različite pravne zaključke o savesnosti držalaca, pri čemu je pravilan zaključak drugostepenog suda.

Naime, pravilno je drugostepeni sud zaključio da se uslovi za sticanje prava svojine održajem na strani tužene nisu stekli, što njen protivtužbeni zahtev čini neosnovanim, a tužbeni zahtev tužioca za predaju zauzetog dela parcele i činidbu osnovanim u smislu člana 37. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Pravilna je odluka o troškovima postupka, jer je doneta u skladu sa članom 163. stav 1. -4. i 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Prilikom donošenja odluke ovaj sud je cenio i ostale revizijske navode, ali je zaključio da isti nisu od uticaja na drugačiju odluku, jer je drugostepena presuda doneta pravilnom primenom materijalnog prava.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković