O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1766/2022 od 16.11.2023. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda P2 1766/2022 od 25.01.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca-protivtuženog. Stavom drugim izreke, razveden je brak zaključen između parničnih stranaka ...2011. godine u Novom Sadu i upisan u matičnu knjigu venčanih za matično područje Novi Sad pod tekućim brojem ... za 2011. godinu, na osnovu člana 41 Porodičnog zakona Republike Srbije. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da se maloletna deca stranaka VV, GG i DD poveravaju na negu, staranje, čuvanje i vaspitanje majci BB, koja će samostalno vršiti roditeljsko pravo nad maloletnom decom i da će prebivalište maloletne dece biti na adresi majke u ... u ulici ... Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da će se lični odnosi između oca AA i njegove maloletne dece VV, GG i DD, odvijati na sledeći način: prve i treće nedelje u mesecu maloletna deca borave kod oca utorkom i petkom od 16,00 časova do 20,00 časova na taj način što će ih otac preuzimati sa adrese majke i vraćati ih na adresu majke; druge i četvrte nedelje u mesecu maloletna deca borave kod oca utorkom od 16,00 časova do 20,00 časova na način što ih otac preuzima sa adrese majke i vraća na adresu majke i subotom od 10,00 časova do nedelje u 20,00 časova na taj način što će otac decu preuzimati sa adrese majke i vraćati ih na adresu majke; letnji raspust u kontinuitetu 15 dana u julu i to svaku prvu polovinu jula na način da će otac prvi dan jula decu preuzeti u 10,00 časova sa adrese majke i vratiti ih petnaestog dana jula u 20,00 časova na adresu majke i u kontinuitetu 15 dana u avgustu i to svaku prvu polovinu avgusta na način da će otac prvi dan avgusta decu preuzeti u 10,00 časova sa adrese majke i vratiti ih petnaestog dan avgusta u 20,00 časova na adresu majke; zimski raspust u kontinuitetu 7 dana na način što će otac preuzimati decu prvog dana početka zimskog raspusta u 10,00 časova sa adrese majke i vratiti ih sedmi dan zimskog raspusta u 20,00 časova na adresu majke; verski i državni praznici naizmenično i to tako da sve dane trajanja praznika na način da otac decu preuzima sa adrese majke u 10,00 časova prvog dana praznika i vraća ih poslednjeg dana praznika na adresu majke u 20,00 časova, a ako praznik traje samo jedan dan, onda taj dan otac preuzima decu sa adrese majke u 10,00 časova i vraća decu taj isti dan na adresu majke u 20 časova; za rođendane maloletna deca će naizmenično boraviti kod majke i oca od 10,00 časova do 20,00 časova; rođendane i krsne slave roditelja maloletna deca provode sa roditeljem čiji je rođendan i slava na taj način što provedu taj dan sa tim roditeljem i noće kod njega; oba roditelja su dužna da maloletna deca pohađaju svoje nedeljne nastavne i sportske aktivnosti i da ih odvode kod nadležnog pedijatra i primenjuju prepisane terapije ukoliko su deca bolesna. Stavom petim izreke, utvrđeno je da tužilac-protivtuženi ima pravo da vodi maloletnu decu VV, GG i DD na godišnji odmor u inostranstvo u periodu kada maloletna deca borave kod njega za letnji i zimski raspust, bez posebne saglasnosti tužene-protivtužilje kao majke. Stavom šestim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva kojim je tužilac-protivtuženi tražio da se obaveže da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje malolene VV i GG plaća po 25.000,00 dinara, a za maloletnog DD mesečno 20.000,00 dinara, ukupno za svo troje dece 70.000,00 dinara mesečno, počev od dana presuđenja pa ubuduće, sve dok za to budu postojali zakonski uslovi, i to do 10-og u mesecu za tekući mesec, uplatom označenog iznosa majci BB na tekući račun broj ... otvoren kod „... banka“ a.d. Beograd, u slučaju docnje sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom sedmim izreke, delimično je usvojen protivtužbeni zahtev tužene-protivtužilje i stavom osmim izreke je obavezan tužilac-protivtuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletne dece VV, GG i DD mesečno plaća i to: za VV iznos od 16% od mesečne zarade, nagrade za postignute rezultate rada i prekovremenog rada u preduzeću gde je zaposlen, počev od 15.11.2022. godine, mesečno unapred do 10. u tekućem mesecu, pa ubuduće dok za to postoje zakonski razlozi, a dospele iznose mesečne alimentacije da plati odjednom u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti ove presude, pod pretnjom izvršenja, za GG iznos od 16% od mesečne zarade, nagrade za postignute rezultate rada i prekovremenog rada u preduzeću gde je zaposlen, počev od 15.11.2022. godine, mesečno unapred do 10. u tekućem mesecu pa ubuduće dok za to postoje zakonski razlozi, a dospele iznose mesečne alimentacije da plati odjednom u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti ove presude, pod pretnjom izvršenja, za DD iznos od 15% od mesečne zarade, nagrade za postignute rezultate rada i prekovremenog rada u preduzeću gde je zaposlen, počev od 15.11.2022. godine, mesečno unapred do 10. u tekućem mesecu, pa ubuduće dok za to postoje zakonski razlozi, a dospele iznose mesečne alimentacije da plati odjednom u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti ove presude, pod pretnjom izvršenja, sve napred navedeno da plaća na tekući račun BB broj: ... „... banka“ a.d. Beograd. Stavom devetim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva kojim je traženo da se obaveže tužilac-protivtuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mlt. DD plaća iznos od 13% od mesečne zarade, nagrade za postignute rezultate rada i prekovremenog rada u preduzeću gde je zaposlen. Stavom desestim izreke, odbijen je deo (protiv)tužbenog zahteva kojim je traženo da se obaveže AA da prilikom mesečne uplate svog doprinosa za izdržavanje mlt. dece dostavi BB dokaz o izvršenoj isplati njegove mesečne zarade, nagrade za postignute rezultate rada i prekovremenom radu od strane preduzeća gde je zaposlen, na taj način što će svakog meseca dostaviti potvrdu o napred navedenom, potpisanom od strane direktora ili pak ovlašćenog lica za zastupanje preduzeća gde je zaposlen; da se utvrdi da će se lični kontakti između oca AA i njegove mlt. dece VV, GG i DD odvijati na sledeći način: letnji raspust: u kontinuitetu 13 dana u mesecu julu svake godine i to u periodu od 10.07.-22.07. na način što će otac dana 10.07. svake godine preuzimati svoju mlt. decu u 10,00 časova sa adrese majke i vratiti ih dana 22.07. u 20,00 časova na adresu majke; u kontinuitetu 11 dana svake godine u mesecu avgustu, i to u periodu od 12.08.-22.08. na taj način što će otac dana 12.08. svake godine preuzimati svoju mlt. decu u 10,00 časova sa adrese majke i vratiti ih dana 22.08. u 20,00 časova na adresu majke, preostali deo letnjeg raspusta svake godine, a mimo navedenih termina, mlt. deca će provoditi u kontinuitetu sa majkom; zimski raspust: šest dana u kontinuitetu na taj način što će otac svake godine preuzimati svoju mlt. decu na adresi majke prvog dana po završetku polugodišta u 10,00 časova, a vraćati ih sedmog dana u 10,00 časova na adresu majke; Nova godina: naizmenično svake druge godine otac će preuzimati mlt. decu 31.12. u 16,00 časova na adresi majke a vraćati ih na adresu majke 01.01. u 20,00 časova, kada mlt. deca borave kod majke za Novu godinu otac će preuzimati decu dana 01.01. u 16,00 časova na adresi majke, a vraćati ih majci dana 02.01. u 20,00 časova; Verski praznici: naizmenično za Božić i za Badnje veče, a tako što će prve godine za Badnje veče mlt. deca boraviti kod oca koji će ih preuzimati u 16,00 časova na adresi majke, ukoliko Badnje veče pada u radni dan, a ukoliko Badnje veče pada za vikend - subota ili nedelja, isti će decu preuzimati na adresi majke u 10,00 časova, a vraćati ih na istu adresu u 20,00 časova, naredne godine mlt. deca će boraviti kod oca za Božić, te će ih isti preuzimati na adresi majke u 10,00 časova, a vraćati ih istog dana u 20,00 časova na adresu majke, za Uskrs tako što će prve godine za Uskrs mlt. deca boraviti kod oca te će ih isti preuzimati u 10,00 na adresi majke, a vraćati mlt. decu na adresu majke u 20,00 časova istog dana, naredne godine mlt. deca će boraviti kod oca za Veliki petak te će ih isti preuzimati u 10.00 časova na adresi majke, a vraćati mlt. decu na adresu majke u 20,00 časova; Državni praznici naizmenično za Sretenje - 15. i 16. februar, tako što će prve godine za 15. februar mlt. deca boraviti kod oca tako što će ih isti preuzimati u 10,00 časova na adresi majke, a vraćati mlt. decu na adresu majke u 10,00 časova 16. februara, naredne godine će deca boraviti kod oca 16. februara tako što će ih isti preuzimati u 10,00 časova na adresi majke, a vraćati mldb. decu na adresu majke u 20,00 časova; naizmenično za Praznik rada 1. i 2. maj, tako što će prve godine za 1. maj mlt. deca boraviti kod oca tako što će ih isti preuzimati u 10,00 časova na adresi majke, a vraćati mlt. decu na adresu majke u 10,00 časova 2. maja, naredne godine će mlt. deca boraviti kod oca za 2. maj tako što će ih isti preuzimati u 10,00 časova na adresi majke a vraćati mlt. decu na adresu majke u 20,00 časova istog dana; naizmenično za Dan primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembar tako što će mlt. deca prve godine boraviti kod majke, a druge godine kod oca, tako što će ih isti preuzimati u 10,00 časova na adresi majke a vraćati mlt. decu na adresu majke u 20,00 časova istog dana; za dečije rođendane mlt. deca će naizmenično boraviti kod majke i oca, s tim da u redosledu treba prvo da borave kod majke, a nakon toga sledeći rođendan kod oca. Kada borave kod oca, isti će preuzimati mlt. decu, ukoliko je radni dan u 16,00 časova na adresi majke i vraćati ih na adresu majke u 20,00 časova, a ukoliko rođendani padaju u dane vikenda, kada deca nisu kod oca tada će otac preuzimati decu u 10,00 časova na adresi majke i vraćati ih majci na istu adresu u 20.00 časova. Mlt. deca će boraviti kod oca za njegov rođendan - ukoliko je radni dan preuzimaće ih u 16,00 časova na adresi majke i vraćati ih na adresu majke u 20,00 časova, a ukoliko pada u dane vikenda kada deca nisu kod oca tada će otac preuzimati decu u 10,00 časova na adresi majke i vraćati ih u 20,00 časova na adresu majke.Za krsnu slavu oca, mlt. deca će boraviti kod oca u periodu od 10,00 časova kada ih otac preuzme na adresi majke, a isti će vraćati decu majci, na istu adresu u 20,00 časova. Mlt. deca će boraviti kod majke za njen rođendan i devojačku krsnu slavu bez obzira na napred navedeni raspored. Stavom jedanaestim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 138/24 od 13.03.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca-protivtuženog, a delimično usvojena žalba tužene-protivtužilje, pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1766/22 od 16.11.2023. godine, ispravljena rešenjem istog suda P2 1766/22 od 25.01.2024. godine, delimično preinačena u pogledu načina odvijanja ličnog kontakta oca sa maloletnom decom, tako što je utvrđeno da će se lični kontakti maloletne dece i oca za Uskrs odvijati tako što će prve godine otac na Veliki petak preuzimati decu sa adrese majke u 10,00 časova i vraćati ih na adresu majke u subotu u 20,00 časova, a sledeće godine će Veliki petak deca provesti kod majke, dok će otac na dan Uskrsa preuzimati decu sa adrese majke u 10,00 časova i vraćati ih na adresu majke u ponedeljak u 20,00 časova i tako naizmenično, te je odbijen tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog u delu kojim je tražio da se utvrdi da ima pravo da vodi maloletnu decu VV, GG i DD na godišnji odmor u inostranstvo u periodu kada deca borave kod njega za letnji i zimski raspust bez posebne saglasnosti tužene-protivtužilje majke BB, dok je u preostalom pobijanom, a nepreinačenom delu odluke o doprinosu za izdržavanje maloletne dece i načinu održavanja ličnih kontakata dece i oca prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je preinačena prvostepena presuda u pogledu načina odvijanja ličnih kontakata oca sa maloletnom decom za Veliki petak i Uskrs, u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužioca-protituženog kojim je tražio da se utvrdi da ima pravo da vodi maloletnu decu u inostranstvo bez posebne saglasnosti majke u periodu kada deca borave kod njega za letnji i zimski raspust i u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda u delu odluke o doprinosu za izdržavanje maloletne dece, tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonskih razloga.

Tužena-protivtužilja je podnela odgovor na reviziju, sa zahtevom za naknadu troškova povodom njegovog sastava.

Ispitujući pravnosnažnu presudu u pobijanom delu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23 – u daljem tekstu: ZPP) i člana 208. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05, 72/11 i 6/15), Vrhovni sud je našao da je revizija tužioca-protivtuženog delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, dok bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju se opisno ukazuje ne može biti razlog za izjavljivanje revizije prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac-protivtuženi AA (u daljem tekstu: tužilac) i tužena-protivtužilja BB (u daljem tekstu: tužena) su zaključili brak ...2011. godine. U braku parničnih stranka je rođeno troje maloletne dece, blizanci VV i GG ...2016. godine i DD ...2020. godine. Tokom trajanja zajednice porodica je živela u ..., na adresi ..., gde i sada stanuje tužena sa decom. Tužilac se tokom aprila 2022. godine preselio u podstanarski stan. Kontakti maloletne dece i oca su se od tada odvijajali redovno, prema prethodnom dogovoru roditelja, koji je funkcionisao neko vreme. Nakon poremećaja roditeljske komunikacije u jesen 2022. godine, koja se nastavila isključivo preko poruka i putem e-maila, kontakti tužioca i dece se aktuelno održavaju na način što ih on preuzima prve i treće nedelje u mesecu utorkom i petkom od 16,00 časova i vraća ih majci do 19,00 časova i druge i četvrte nedelje u mesecu utorkom od 16,00 časova do 19,00 časova i od subote od 10,00 časova do nedelje do 19,00 časova. U nalazu i mišljenju nadležnog Centra za socijalni rad Grada Novog Sada navedeno je da se porodica prvi put pojavljuje na evidenciji ovog organa starateljstva u novembru 2022. godine, na zahtev oca da ovaj organ privremeno uredi način viđenja maloletne dece. Povodom njegovog zahteva obavljen je razgovor sa roditeljima, a u međuvremenu je stigao i zahtev Osnovnog suda u Novom Sadu za dostavu izveštaja o roditeljskoj podobnosti i regulisanja ličnih kontakata oca sa maloletnom decom. Prema nalazu ovog Centra za socijalni rad, partnerski odnos parničnih stranaka nije funkcionalan poslednjih nekoliko godina, jer se ispoljavaju različite partnerske potrebe, nedostatak razumevanja, emotivno udaljavanje i neslaganje naravi partnera. Sva deca parničnih stranaka su maloletna, svi su zdravi i urednog psiho-fizičkog razvoja i međusobno su vezani, kao i za oba roditelja. Maloletni GG i VV su u vreme presuđenja bili učenici prvog razreda osnovne škole. VV pohađa balet, dok GG pohađa sport i voli muziku, sviranje i pevanje. Maloletni DD pohađa vrtić. Za tuženu je konstatovano da je osoba koja je organizovana i odgovorna u pogledu svojih obaveza, u roditeljskoj ulozi je odgovorna, motivisana i negujući roditelj, te na adekvatan način stimuliše razvoj svo troje dece i blagovremeno zadovoljava njihove uzrasno-razvojne i specifično- individualne potrebe. Tužena je posvećena svojoj roditeljskoj ulozi, ne zabranjuje deci da viđaju oca i spremna je na dogovore koji bi bili u najboljem interesu dece. Smatra da deca treba da znaju gde im je dom, a da oca viđaju redovno prema utvrđenom modelu održavanja ličnih kontakata. Tužilac takođe na adekvatan način stimuliše razvoj dece i blagovremeno zadovoljava njihove uzrasno-razvojne i specifično- individualne potrebe. Posvećen je svojoj roditeljskoj ulozi i želi da što češće održava kontakte sa decom, a verbalno je spreman na dogovor sa majkom oko viđanja dece. Konstatovano je da su oba roditelja saglasna da majka samostalno vrši roditeljsko pravo nad maloletnom decom, ali da nemaju jasan dogovor oko modela viđenja oca sa decom. Otac želi da više vremena provodi sa decom, sa čim se majka slaže. Mišljenje Centra za socijalni rad je da je sa aspekta potreba i uzrasta maloletne dece trenutno u njihovom najboljem interesu da budu povereni majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, sa sledećim modelom viđanja sa ocem: prve i treće nedelje u mesecu da deca borave kod oca utorkom i petkom od 15,00 časova do 20,00 časova na taj način što ih otac preuzima i vraća na adresu majke; druge i četvrte nedelje u mesecu da deca borave kod oca utorkom od 15,00 časova do 20,00 časova na taj način što ih otac preuzima i vraća na adresu majke i subotom od 10,00 časova do 20,00 časova na taj način što ih otac preuzima na adresi majke i vraća na adresu majke; polovinu letnjeg i polovinu zimskog raspusta da deca borave sa ocem; za verske i državne praznike i za svoje rođendane da deca naizmenično borave kod majke i oca; da rođendane i krsne slave roditelja deca provode sa onim roditeljem čiji je rođendan i slava na taj način što provedu taj dan sa tim roditeljem i noće kod njega i da su oba roditelja dužna da se staraju da deca, dok su kod njega, pohađaju redovno svoje nastavne i sportske aktivnosti, uz obavezu odvođenje dece kod nadležnog pedijatra i primene prepisane terapije ukoliko su bolesna. Ovakvim modelom viđenja bi oba roditelja imala mogućnost da podjednako učestvuju i daju svoj doprinos u odrastanju, vaspitanju i obrazovanju maloletne dece, sa podjednakom odgovornošću oba roditelja za poštovanje predloženog modela. Tužilac se u pogledu načina održavanja ličnih kontakata sa decom tokom letnjeg raspusta izjasnio da bi bilo prihvatljivo da deca budu kod njega prvu polovinu jula i prvu polovinu avgusta iz razloga što nije u mogućnosti da kod aktuelnog poslodavca koristi godišnji odmor u kontinuitetu od 30 dana i smatra da je bolji ovakav način upravo iz razloga da bi deca bila i sa majkom u istom vremenskom kontinuitetu.

Tužilac je po zanimanju master inženjer ..., zaposlen je u „ĐĐ“ na poziciji ... sa mesečnim primanjem u iznosu od 2.800 evra. Živi u ... u iznajmljenom stanu za koji plaća zakupninu od 500 evra, odnosno 58.000,00 dinara mesečno. U svom vlasništvu ima stan u ulici ... u ..., u kom živi njegov otac koji ima pravo doživotnog plodouživanja. Tužiocu je otac poklonio ovaj stan ugovorom o poklonu i on ima obavezu da brine o njegovom zdravstvenom stanju i kupuje mu lekove. Parnične stranke su u toku zajednice života kupile na kredit stan od 44 m2 u ulici ... u ..., koji otplaćuje tužilac mesečnom ratom od 80.000,00 dinara. Ovaj stan parnične stranke izdaju u zakup za 400 evra mesečno i svako dobija po 200 evra. Druge izvore prihoda tužilac nema. Plaća poreze na stan od 24.000 dinara. Po navodima tužioca njegove mesečne potrebe za hranu, garderobu i higijenu iznose oko 30.000,00 dinara. Poseduje automobil marke „...“ 2012. godište. Dok su živeli u zajednici tužilac je vodio računa o troškovima porodice koji tada nisu prelazili preko 150.000,00 dinara mesečno. Tužilac smatra da je dovoljno da za VV i GG izdvoji po 25.000,00 dinara mesečno, a za DD 20.000,00 dinara mesečno, imajući u vidu njihov kalendarski uzrast. Smatra da bi i majka trebala da izdvoji isto toliko novca koliko i on, a da su ukupne potrebe dece po 50.000,00 dinara za VV i GG, odnosno 40.000,00 dinara za DD. Dok su živeli zajedno parnične stranke su imale i dodatne troškove, a to su bili troškovi za putovanja i markiranu odeću, za koje je doprinosio uglavnom otac tužene. Do 2019. godine tužilac je bio zaposlen na ... sa platom od 80.000,00 dinara mesečno, a u momentu podnošenja tužbe tužiočeva plata je 350.000,00 dinara. Sa izdacima koje trenutno ima, u mogućnosti je da omogući deci i sebi letovanje do 80.000,00 dinara i zimovanje do 50.000,00 dinara. Dok su živeli zajedno tužena je prihodovala od nekretnina koje su u njenom vlasništvu oko 2.000 evra mesečno. Pored toga, prima i roditeljski dodatak za treće dete u iznosu od 16.000,00 dinara. Ranije su na letovanja odlazili novcem koji je obezbeđivao otac tužene u visini od oko 8.000 evra, nekada i dva puta godišnje, pri čemu je letovanjima prisustvovala i dadilja, za koju je bio plaćen boravak i roditelji tužene. Na insistiranje supruge je prihvatao luksuzna putovanja. Tužilac uredno plaća alimentaciju od momenta podnošenja tužbe, prvo je plaćao u visini od 50.000,00 dinara, a aktuelno plaća 70.000,00 dinara mesečno za svo troje dece. Tužena je po zanimanju ..., zaposlena je u ... kancelariji svoga ... sa mesečnim primanjem od 100.000,00 dinara, a ima i svoje ... od kojih u proseku mesečno zaradi oko 50.000,00 dinara. Živi sa decom u stanu koji je u njenom vlasništvu. Poseduje dva stana u ... koje izdaje u zakup i to stan u ulici ... za 800 evra mesečno i stan u ulici ... za 350 evra mesečno. Poseduje i stan sa tužiocem koji je kupljen na kredit, rata kredita iznosi oko 80.000 dinara i po navodima tužene ona daje oko 40.000,00 dinara za ratu, a ovaj stan je izdat u zakup i njen deo zakupnine je 200 evra. Poseduje vikendicu u ... koja se ne izdaje i automobil marke „...“. Pored troškova za hranu i garderobu maloletne dece, na mesečnom nivou plaća troškove privatnog boravka za VV i GGod 52.000,00 dinara. Dodatni troškovi za školu su oko 20.000,00 dinara za svako dete. Deci je osposobljen i prilagođen radni prostor u sobama, kupljeni su novi biciklovi i vođeni su na letovanje u Tursku. Režije u stanu u kome žive iznose oko 35.000,00 dinara. Pored toga, tužena snosi troškove goriva za automobil, osiguranja stanova (oko 100.000,00 dinara), poreza na imovinu (oko 100.000,00 dinara) i godišnje registracije automobila (oko 30.000 dinara). U pogledu životnog standarda i pomoći koje ima, tužena navodi da je to pomoć njenih roditelja, da je ćerka jedinica i da je od detinjstva imala visok životni standard koji su joj omogućili roditelji. Kada se počela zabavljati sa tužiocem, a zatim i živeti sa njim u vanbračnoj zajednici, živeli su u njenom stanu i imali su ženu koja je spremala stan, a često su putovali na različite destinacije, hranili se po restoranima, trošili novac na garderobu i lečili se privatno. Nakon što su zaključili brak zadržan je takav životni standarda i stil života. Nakon rođenja dece njihov način života se nastavio na visokom nivou. Budžet im se sastojao od zarada koje su ostvarivali, od zakupa stanova koje je tužena izdavala i od finansijske pomoći roditelja tužene. Interni dogovor tužene i njenih roditelja je bio da oni snose troškove letovanja. Preporuka lekara zbog zdravstvenog stanja dece slabijeg imuniteta je bio da se provede 20-tak dana na moru, što su oni kao porodica i činili. Tužilac se prilagodio načinu i standardu života tužene, a do promene u njegovom ponašanju je došlo nakon što je promenio posao i počeo da ostvaruje visoku zaradu, kada je odlučio da napusti bračnu zajednicu. Roditelji tužene poseduju apartman na ..., ali zbog komocije porodice uvek borave u hotelu na ... U sklopu državne škole koju pohađaju GG i VV postoji boravak koji se plaća oko 6.000 dinara mesečno, ali su oni upisani u privatni boravak koji je organizovan do 5. razreda, dok u državnom boravku deca imaju produženi boravak samo dve godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, u pogledu odluke o održavanju ličnih odnosa maloletne dece sa tužiocem kao ocem sa kojim ne žive, prvostepeni sud je uredio način održavanja njihovih ličnih odnosa prihvatajući u svemu model viđanja predložen od strane nadležnog Centar za socijalni rad kao stručne ustanove. Parnične stranke su predlagale da se ovaj model viđanja dopuni, ali je Centar za socijalni rad to odbio u dva navrata, navodeći da ostaje pri svom prvobitnom predlogu datom u nalazu i mišljenju od 01.12.2023. godine. Prema tom modelu viđanja, deca sve verske i državne praznike provode naizmenično kod oca i majke i to tako da sve dane praznika u kontinuitetu provode kod jednog roditelja, odnosno kada ih provode kod oca on ih preuzima sa adrese majke u 10 časova prvog dana praznika i vraća ih poslednjeg dana praznika u 20 časova, a ako praznik traje samo jedan dan onda ih tog dana preuzima sa adrese majke u 10 časova i vraća istog dana na njenu adresu u 20 časova. Drugostepeni sud nije prihvatio predloženi model viđanja samo za vreme Uskrsa smatrajući da se radi o verskom prazniku koji je koncipiran tako da se sastoji od Velikog petka (neradni petak i subota) i Uskrsa (nedelja i neradni ponedeljak) što porazumeva praznovanje dva praznika, zbog čega je po žalbi tužene preinačio prvostepenu presudu u tom delu i usvojio model viđanja predložen u njenom protivtuženom zahtevu (koji je prvostepeni sud odbio), određujući da se ovaj verski praznik deli između parničnih stranaka kao roditelja po danima, tako da kada deca provode Veliki petak sa majkom tada provode dan Uskrsa sa ocem i obrnuto, smatrajući takvu odluku celishodnom i u najboljem interesu maloletne dece.

U pogledu obaveze tužioca kao roditelja sa kojim maloletna deca ne žive da doprinosi njihovom izdržavanju, prvostepeni sud je usvojio protivtužbeni zahtev tužene i obavezao tužioca da doprinosi izdržavanju maloletnih VV i GG sa iznosima koji predstavljaju 16%, a za maloletnog DD 15% od njegove mesečne zarade uvećane za nagradu za postignute rezultate rada i za prekovremeni rad kao redovnih mesečnih novčanih primanja, dok je odbio zahtev tužioca da se izdržavanje odredi u fiksnim mesečnim novčanim iznosima od po 25.000,00 dinara za VV i GG, odnosno 20.000,00 dinara za DD. Drugostepeni sud je potvrdio takvu odluku prvostepenog suda o izdržavanju maloletne dece, prihvatajući u svemu obrazloženje i argumentaciju tog suda da standard dece treba da prati životni standard roditelja izdržavanja (prema članu 162. stav 3 Porodičnog zakona), te da je tužilac u mogućnosti da doprinosi izdržavanju maloletne dece bez ugrožavanja svog životnog standarda sa mesečnim iznosom u visini od ukupno 47% od njegove neto zarade i dodataka na zaradu, što u konkretnom slučaju opravdava odluku prvostepenog suda u pogledu dosuđenog iznosa izdržavanja u procentualnom iznosu, sa obrazloženjem da će u taj iznos biti uručunati novčani iznosi koje je tužilac samoinicijativno plaćao u periodu od podnošenja tužbe do presuđenja.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo u pogledu odluke o modelu viđanja tužioca i maloletne dece, a da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno u pogledu odluke o visini tužiočevog doprinosa dečijem izdržavanju.

Naime, odredbom člana 61. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Prema odredbi člana 270. istog zakona, sud je dužan da pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta zatraži nalaz i stručno mišljenje od nadležnog organa starateljstva, dok je prema odredbi člana 266. stav 1. istog zakona sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u sporu za zaštitu prava deteta. Najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Elementi procene najboljeg interesa deteta su uzrast i pol deteta, njegove želje, potrebe i osećanja, a s obzirom na uzrast i zrelost dete i potrebe za vaspitanjem, kao i sposobnosti roditelja da zadovolje utvrđene potrebe deteta. Model viđanja deteta sa roditeljem sa kojim ne živi treba da bude određen na način koji je u najboljem interesu deteta, a ujedno prilagođen životnim prilikama kako roditelja tako i njihove maloletne dece.

Po oceni Vrhovnog suda, s obzirom na utvrđene činjenice i aktuelnu porodičnu situaciju, odluka drugostepenog suda kojom je izmenjen način održavanja ličnog kontakta tužioca i maloletne dece za vreme Uskrsa doneta je protivno predlogu nadležnog organa starateljsta i po mišljenju revizijskog suda nije u najboljem interesu dece. Naime, ovaj verski praznik, suprotno mišljenju drugostepenog suda, nije koncipiran iz dva praznika da bi se razdvajao po danima u pogledu boravka dece kod roditelja, već se radi o jedinstvenom Vaskršnjem prazniku koji se prema Zakonu o praznicima praznuje počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa (član 2. tačka 2. ovog zakona). Vrhovni sud je imao u vidu da parnične stranke kao roditelji nisu uspeli da postignu jasan sporazum u pogledu modela viđanja dece sa ocem i da su postavljenim tužbenim i protivtužbenim zahtevom u ovoj parnici tražili različite periode viđanja, zbog čega je prvostepeni sud zatražio stručno mišljenje nadležnog organa starateljsta kako bi usaglasio njihove zahteve u najboljem interesu dece. Ovaj organ starateljstva je u svom nalazu i mišljenju od 01.02.2022. godine dao predlog modela viđanja (koji nije hteo da koriguje i dopunjava) smatrajući ga najboljim za decu stranaka, a za koji je i prvostepeni sud procenio da je u njihovom najboljem interesu, a koji podrazumeva naizmeničan boravak dece kod oca i majke za sve vreme trajanja verskih i državnih praznika, bez pravljenja razlike koji je praznik u pitanju i koliko dana traje, što bi ujedno i za oba roditelja bilo najcelishodnije u smislu organizacije vremena i aktivnosti za vreme trajanja praznika. Takođe, po mišljenju Vrhovnog suda predloženi model viđanja od strane organa starateljsta, koji je prihvatio i odredio prvostepeni sud, pruža mogućnost parničnim strankama da naizmenično provode ceo praznik sa decom i tako podjednako učestvuju i daju svoj doprinos u njihovom odrastanju i vaspitanju.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude.

Prema odredbama člana 67. i člana 68. stav 1. i 2. Porodičnog zakona, pravo i dužnost roditelja je da se staraju o deci, dok prema odredbama člana 73. i člana 160. stav 1. istog zakona, dete ima pravo na izdržavanje od oba roditelja. Odredbama člana 160. Porodičnog zakona propisani su kriterijumi za određivanje izdržavanja, odnosno da ocena ispunjenosti uslova za određivanje izdržavanja zavisi od godina života poverioca izdržavanja, njegovog zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda koje ostvaruje i drugih okolnosti, dok su na strani dužnika izdržavanja od uticaja njegovi prihodi, mogućnost za zaposlenje i sticanje zarade, njegova imovina, lične potrebe, obaveze da izdržava druga lica i druge okolnosti. Prema odredbi člana 162. stav 3. Porodičnog zakona, ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj, dužnik izdržavanja, dok je odredbom člana 160. stav 4. istog zakona propisana minimalna suma izdržavanja koju predstavlja suma koju kao naknadu za hranjenike, odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje Ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu u skladu sa zakonom. Nadalje, prema članu 162 stav 1 Porodičnog zakona, poverilac izdržavanja može po svom izboru zahtevati da visina izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih novčanih primanja dužnika izdržavanja, a ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja visina izdržavanja po pravilu ne može biti manja od 15% niti veća od 50% od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Polazeći od citiranih zakonskih odredaba kao relevantnog materijalnog prava, pogrešno su nižestepeni sudovi cenili potrebe maloletne dece stranaka kao poverilaca izdržavanja kao bitan kriterijum za utvrđivanje visine izdržavanja. Naime, osnovano se revizojom ukazuje da nisu utvrđene nužne i redovne mesečne potrebe dece i novčani iznosi za njihovo zadovoljavanje i to za svako dete pojedinačno. Prvostepeni sud nije utvrdio koliko iznose mesečni troškovi za svako dete za ishranu, odeću i obuću, higijenu i za njihove vannastavne aktivnosti. Tužilac je opredelio ukupne potrebe dece po 50.000,00 dinara za VV i GGi 40.000,00 dinara za DD, smatrajući da on treba da podmiruje polovinu ovih iznosa, koliko je samoinicijativno i plaćao na ime dečijeg izdržavanja za vreme trajanja ovog parničnog postupka. Tužena nije dokazala da je za redovno izdržavanje dece potreban veći iznos, a nije ni novačno opredelila njihove pojedinačne mesečne potrebe, već ih je odredila paušalno rukovodeći se prvenstveno povećanim životnim standardom tužioca kao dužnika izdržavanja, određujući (protivtužbeni) zahtev za izdržavanje dece procentualno od redovnih mesečnih novčanih primanja tužioca. Takođe, prvostepeni sud nije utvrđivao koliko iznosi 47% od mesečne zarade tužioca koju ostvaruje kod aktuelnog poslodavca, a koji iznos je dosudio na ime njegovog ukupnog doprinosa za izdržavanje maloletne dece, te da li se tim iznosom pokrivaju celokupni troškovi za zadovoljavanje svih potreba maloletne dece, što bi bilo pogrešno budući da potrebe dece treba podjednako da zadovolje oba roditelja, odnosno preostala sredstva za izdržavanje maloletne dece treba da obezbedi majka kao njihova zakonska zastupnica, uz uračunavanje u njen doprinos i njeno svakodnevno angažovanje i staranje koje ulaže u negu, vaspitanje, obrazlovanje i podizanje dece. Pri tome, prilikom utvrđivanja potreba dece kao kriterijuma za određivanje visine izdržavanja moraju se uzeti u obzir njihove nužne i redove potrebe, posebno u situaciji kada je utvrđeno da su tužena i deca i posle prekida zajednice života parničnih stranaka nastavili da uživaju visok životni standard koji su imali, a što su im finasijski omogućili roditelji tužene, dok nije utvrđeno da tužilac kao dužnik izdržavanja vodi luksuzan život koji bi bio standard i za njegovu decu pri određivanju visine njegovog doprinosa za njihovo izdržavanje.

Na osnovu gore navedenog, nižestepeni sudovi su pogrešno primenili odredbe Porodičnog zakona zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno u pogledu činjenica i okolnosti konkretnog slučaja relevantih za odluku o visini doprinosa tužioca za izdržavanje maloletne dece. Takođe, činjenica ko plaća ratu kredita za stan koji su parnične stranke kupile u toku trajanja zajednice života je kontradiktorno utvrđena jer prema navodima tužioca on plaća celu ratu kreditu od 80.00,00 dinara mesečno, dok je tužena izjavila u svom iskazu da ona plaća polovinu rate, odnosno 40.000,00 dinara mesečno.

Sledom navedenog, prvostepeni sud će u ponovnom postupku utvrditi činjenično stanje u smislu iznetih primedbi, da bi potom pravilnom primenom materijalnog prava odlučio o tužbenom i protivtužbenom zahtevu u delu za dečije izdržavanje.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

U pogledu odluke drugostepenog suda kojom je preinačena odluka prvostepenog suda iz stava petog izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se utvrdi da ima pravo da bez posebne saglasnosti tužene kao majke vodi maloletnu decu na godišnji odmor u inostranstvo u periodu kada deca borave kod njega u toku letnjeg i zimskog raspusta, drugostepeni sud je, suprotno navodima revizije, pravilno primenio materijalno pravo.

Naime, Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilno stanovište drugostepenog suda da bi usvajanje ovakog tužbenog zahteva bilo suprotno odredbi člana 54. Zakona o graničnoj kontroli, kojom je regulisano pitanje granične kontrole maloletnih lica na način da prilikom granične provere ovih lica policijski službenik posebnu pažnju obraća da li maloletno lice putuje samo ili u pratnji drugog lica. Odredbom stava 2. istog člana je propisano da za prelazak državne granice maloletno lice, državljanin Republike Srbije do navršene 16 godine života, kada putuje samo ili u pratnji drugog lica koje mu nije roditelj ili zakonski zastupnik, mora posedovati overenu saglasnost oba roditelja, ako zajednički vrše roditeljsko pravo ili zakonskog zastupnika. Cilj ovih odredbi jeste da se preventivno spreči zloupotreba dece i unapredi zaštita maloletnih lica. Porodičnim zakonom propisana je mogućnost da roditeljsko pravo vrši jedan roditelj samostalno, u kom slučaju samostalno odlučuje o svim stvarima značajnim za život deteta, izuzev o pitanjima koja bitno utiču na život deteta, a kojima se smatraju naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti. Zakonom o putnim ispravama propisano je da zahtev za izdavanje putne isprave za maloletna lica, podnosi jedan od roditelja, uz pismenu saglasnost drugog roditelja, odnosno drugi zakonski zastupnik ili staratelj, ali i to da će se, izuzetno, putna isprava izdati i bez saglasnosti, u slučaju da je jednom od roditelja odlukom suda dodeljeno starateljstvo nad maloletnim licem ili da je odlukom suda dozvoljeno izdavanje putne isprave, osim u slučaju da istom odlukom suda izdavanje putne isprave i putovanje maloletnog lica u inostranstvo nije uslovljeno saglasnošću oba roditelja. Iz sadržine ovih zakonskih odredbi proizlazi da maloletno lice za prelazak granice ne mora posedovati overenu saglasnost oba roditelja ako roditelji ne vrše zajednički roditeljsko pravo, već to pravo vrši jedan od roditelja samostalno. U tom slučaju mora imati overenu saglasnost onog roditelja koji samostalno vrši roditeljsko pravo, zbog čega je odluka drugostepenog suda o ovom pravnom pitanju pravilna i zakonita.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu trećem izreke.

U smislu člana 165. stavovi 3. i 4. ZPP, o troškovima revizijskog postupka odlučivaće se u konačnoj odluci.

Predsednik veća – sudija

Ivana Rađenović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković