.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14719/2023
07.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Babović, advokat iz ..., protiv tuženog BB PD Ugostiteljska radnja „Kafica kafe“ iz Smederevske Palanke, čiji je punomoćnik Radoslav Spasić, advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Smederevu Gž 898/22 od 08.02.2023. godine, u sednici održanoj 07.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Smederevu Gž 898/22 od 08.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Smederevu Gž 898/22 od 08.02.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Velikoj Plani, Sudska jedinica u Smederevskoj Palanci P 110/21 od 09.04.2021. godine tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da ukloni oluk postavljen dijagonalno na uličnoj fasadi koja pripada stanu tužioca prema ulici ..., koja pripada stambenom delu zgrade, stambeno-poslovnoj zgradi u ulici ... broj .., koja je izgrađena na k.p. br. .., površine 09,25a, upisane u list nepokretnosti .. K.O. Smederevska Palanka 1 ili da trpi da tužilac izvrši uklanjanje oluka o trošku tuženog. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 142.500,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20 i 10/23 – drugi zakon), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Zakona o sudskim taksama u odredbi člana 28. propisuje da se, ako se po odredbama čl.21 do 27 ovog zakona ne može utvrditi vrednost predmeta spora, kao vrednost uzima iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora. Kako tužilac nije označio vrednost predmeta spora, to se shodno citiranoj odredbi zakona, kao vrednost uzima iznos od 15.000,00 dinara, koji na dan podnošenja tužbe 06.10.2017.godine, prema važećem kursu NBS, iznosi 125,87 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to i revizija tužioca nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Bez obzira što je prvostepena odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP revizija bila dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koja reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. ZPP).
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
