Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi su izjavili blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dao blagovremeno odgovor na reviziju, uz zahtev za naknadu troškova.

Vrhovni kasacioni sud je ispotao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), pa je ocenio da je revizija tuženih neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku revizija se ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je prirodni – biološki otac maloletnih tuženih BB i VV, rođenih ...2016. godine. Tužilac živi i radi u ... Zarađuje oko 1.800 – 1.900 evra mesečno, od čega stan plaća 600 evra mesečno, komunalne troškove 120 evra mesečno, zdravstveno osiguranje 120 evra mesečno, ima troškove za automobil, kao i kredit. Tužilac ima zakonsku obavezu izdržavanja još jednog maloletnog deteta, ćerke DD, rođene ...2021. godine. Maloletni tuženi žive sa majkom - zakonskom zastupnicom u ..., u kući koja je vlasništvo bake po majci. Domaćinstvo ne poseduje obradivo zemljište. Zakonska zastupnica maloletne dece stranaka prima socijalnu pomoć u iznosu od 15.000,00 dinara mesečno i dečiji dodatak u iznosu od 8.000,00 dinara mesečno, od čega 2.500,00 dinara mesečno plaća dažbine (struju, grejanje). Potrebe za izdržavanje maloletnih tuženih (uzrasta 5,5 godina) iznose ukupno 35.000,00 dinara mesečno (ishrana 20.000,00 dinara, garderoba i obuća 6.000,00 dinara, higijena 2.000,00 dinara, igračke, bojice i bojanke 2.000,00 dinara, odlazak kod lekara 2.500,00 dinara).

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su, pozivajući se na odredbe člana 6. stav 1., člana 61. stav 1., člana 73., člana 77. stav 3., člana 154. tačka 1. i člana 272. stav 2. Porodičnog zakona, odredbu člana 3. Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta i odredbu člana 65. Ustava Republike Srbije, našli da je tužilac u mogućnosti da doprinosi izdržavanju maloletne dece BB i VV, ovde tuženih, u iznosu od ukupno 200 evra mesečno (po 100 evra mesečno za svako dete) počev od dana podnošenja tužbe 23.01.2020. godine (kako je to traženo njegovim tužbenim zahtevom), imajući u vidu kako utvrđene mesečne potrebe maloletnih tuženih na ime izdržavanja od ukupno 35.000,00 dinara mesečno, koje potrebe dece parničnih stranaka se delimično obezbeđuju dečijim dodatkom u iznosu od 8.000,00 dinara mesečno, tako i ukupna primanja tužioca, koji ima velike troškove života u ... i obavezu izdržavanja još jednog maloletnog deteta, pri čemu maloletnim tuženima od aprila 2020. godine šalje na ime izdržavanja 150 evra mesečno, te da shodno iznetom nema mesta obavezivanju tužioca da doprinosi izdržavanju maloletnih tuženih sa iznosom od još 200 evra mesečno (po 100 evra za svako dete) počev od dana podnošenja tužbe (kako je to traženo njihovim tužbenim zahtevom). Prema stanovištu nižestepenih sudova dosuđenim iznosom na ime izdržavanja obezbeđuje se podmirenje potreba maloletnih tuženih i osigurava isti standard koji imaju njihovi roditelji, pri čemu egzistencija tužioca, kao dužnika izdržavanja, nije ugrožena, i biće u mogućnosti da doprinosi izdržavanju i maloletnog deteta rođenog 2021. godine, dok ostala sredstva potrebna za izdržavanje maloletnih tuženih treba da obezbedi njihova majka ne samo novcem (prima dečiji dodatak), nego i staranjem o njima.

Neosnovano se u reviziji tuženih ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo iz člana 160. Porodičnog zakona, jer je prenisko odmerio doprinos tužioca u izdržavanju maloletnih tuženih.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, a potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanja izdržavanja, dok mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Imajući u vidu citiranu odredbu člana 160. Porodičnog zakona i utvrđene potrebe maloletnih tuženih kao poverilaca izdržavanja, koji su uzrasta 5,5 godina, od 35.000,00 dinara mesečno (po 17.500,00 dinara za svako dete), kao i mogućnosti tužioca kao dužnika izdržavanja da doprinosi njihovom izdržavanju (ostvaruje radom u ... zaradu od 1.800,00 - 1.900,00 evra mesečno, ima rashode od oko 840,00 evra mesečno (bez troškova ishrane, troškova održavanja vozila, plaćanja kredita i drugo), koji, pored maloletnih tuženih, ima još jedno maloletno dete prema kome ima obavezu izdržavanja (rođeno 2021. godine), imajući u vidu da oba roditelja treba da doprinose izdržavanju deteta, rukovodeći se najboljim interesom deteta, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su nižestepeni sudovi obavezali tužioca da doprinosi izdržavanju maloletnih tuženih iznosom od ukupno 200 evra mesečno (po 100 evra mesečno po detetu) počev od podnošenja tužbe. Ovim iznosom obezbeđuje se zadovoljenje uslova za pravilan i potpun razvoj maloletnih tuženih na njihovom sadašnjem uzrastu (deca predškolskog uzrasta), u skladu sa njihovim utvrđenim mesečnim potrebama, kako u periodu od utuženja do presuđenja, tako i u narednom periodu sve dok se ne steknu zakonski uslovi za izmenu sudske odluke o visini izdržavanja shodno odredbi člana 164. Porodičnog zakona, pri čemu se tim iznosom ne ugrožava egzistencija tužioca kao dužnika izdržavanja, niti dovodi u pitanje njegova obaveza da doprinosi izdržavanju još jednog maloletnog deteta. Preostala sredstva za izdržavanje maloletnih tuženih će obezbeđivati njihova zakonska zastupnica koja se brine o njima, kako potrebnim novčanim iznosom, tako i doprinosom u vidu rada i staranja koje i inače svakodnevno ulaže u njihovu negu i podizanje. S toga je pravilno nižestepenim odlukama odbijen tužbeni zahtev tuženih preko dosuđenog iznosa od 200 evra mesečno na ime izdržavanja, a za traženi iznos od još 200 evra mesečno, kao previsoko postavljen, s obzirom na utvrđene potrebe maloletnih tuženih kao poverilaca izdržavanja i materijalne mogućnosti tužioca kao dužnika izdržavanja.

Ukazivanje u reviziji da će zakonska zastupnica maloletnih tuženih, po pravnosnažnosti prvostepene presude, ostati bez socijalne pomoći koju prima nema uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari jer je dužna da se radno angažuje radi doprinošenja izdržavanju svoje maloletne dece, koja primaju i dečiji dodatak. Roditelji su dužni da ulažu posebne napore za pribavljanje potrebnih materijalnih sredstava kada je u pitanju njihova obaveza izdržavanja maloletnog deteta, a što je zakonska obaveza i zakonske zastupnice maloletnih tuženih koje se, shodno članu 167. stav 2. Porodičnog zakona, ni pod kojim uslovima, ni u kakvoj teškoj materijalnoj životnoj situaciji, ne može osloboditi. Ukazivanje na primanja tužioca koja ostvaruje radom u ... i njegov standard života, nije ovde od uticaja jer tužilac, za razliku od zakonske zastupnice maloletnih tuženih (koja živi u kući svoje majke i nema rashode za troškove zakupnine), ima i veće rashode (što se, između ostalog, odnosi i na troškove plaćanja stana) i ima obavezu da doprinosi izdržavanju još jednog maloletnog deteta.

Suprotno navodima revizije, minimalna suma izdržavanja - naknada za hranjenike i lica na porodičnom smeštaju, koju periodično utvrđuje nadležno ministarstvo, nije iznos potreban za izdržavanje, već samo jedna od činjenica o kojima sud vodi računa kad odlučuje o visini izdržavanja (član 160. stav 4. Porodičnog zakona), tako da se visina sredstava neophodnih za izdržavanje utvrđuje zavisno od stvarnih potreba maloletnog deteta kao poverioca izdržavanja. U ovom slučaju, s obzirom na uzrast maloletnih tuženih (5,5 godina), njihove mesečne potrebe su utvrđene na iznos od ukupno 35.000,00 dinara mesečno (po 17.500,00 dinara po detetu) bez obzira na to što je taj iznos niži od iznosa minimalnih potreba koje propisuje nadležno ministarstvo. Kod ovako utvrđenih potreba maloletnih tuženih kao poverilaca izdržavanja, obavezivanje tužioca kao dužnika izdržavanja da doprinosi njihovom izdržavanju preko dosuđenog iznosa od po 100 evra po detetu (približno po 12.000,00 dinara), značilo bi da bi izdržavanju trebalo u celosti da doprinosi samo jedan roditelj, iako je obaveza oba roditelja da doprinose izdržavanju dece.

Stoga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Ostalim revizijskim navodima tuženih se ukazuje na utvrđeno činjenično stanje i isti nisu dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji u porodičnom sporu za izdržavanje.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju je odbijen kao neosnovan jer nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP.

Na osnovu člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić