Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14756/2024
04.09.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Tihomir Ognjanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Privredni sud u Zaječaru, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gžrr1 30/24 od 31.01.2024. godine, u sednici održanoj 04.09.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gžrr1 30/24 od 31.01.2024. godine u potvrđujućem delu iz stava drugog izreke.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gžrr1 30/24 od 31.01.2024. godine u potvrđujućem delu iz stava drugog izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 324/22 od 15.03.2023. godine, tužba tužioca se smatra povučenom.

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Prr1 324/22 od 04.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje od 23.03.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene da se obaveže tužilac da joj naknadi troškove parničnog postupka.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gžrr1 30/24 od 31.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca od 21.03.2023. godine i 26.04.2023. godine i potvrđeno prvostepeno rešenje od 15.03.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i potvrđeno prvostepeno rešenje od 04.09.2023. godine. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući ga u delu kojim je odbijena njena žalba i potvrđeno prvostepeno rešenje od 04.09.2023. godine u delu odluke o troškovima postupka, zbog pogrešne primene materijalnog prava. Tužena je predložila da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Zakonom o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon) su propisani uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili potrebe novog tumačenja prava.

Tužena revizijom osporava pravnosnažnu odluku o troškovima postupka. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj jer protiv rešenja kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka primenom procesnih odredbi ZPP-a ne može da se izjavi posebna revizija.

Shodno iznetom, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP je propisano da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Prema odredbi stava 2. ovog člana revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.

Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjem smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.

U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju koje ne čini glavni zahtev i kojim se postupak pravnosnažno ne okončava (jer se o zahtevu za naknadu troškova odlučuje u presudi ili rešenju kojim se okončava postupak na osnovu člana 163. stav 4. ZPP-a).

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.