.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1476/2022
24.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Danijele Nikolić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milorad Đukić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Osnovni sud u Šapcu, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Valjevu, radi novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Šapcu Gžrr 172/2021 od 19.07.2021. godine, u sednici održanoj 24.02.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gžrr 172/2021 od 19.07.2021. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gžrr 172/2021 od 19.07.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šapcu, Sudska jedinica u Bogatiću Prr 16/20 od 24.02.2021. godine, prvim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iz sredstava namenjenih pokriću tekućih rashoda sudova iznos od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja, pa do isplate. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tužioca da od dosuđenih 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti pa do traženih 2.800 evra na ime naknade štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, a za iznos od 1.800 evra, kao neosnovan. Trećim stavom izreke, obavezana je tužena da tužiocu isplati iz sredstava namenjenih pokriću tekućih rashoda sudova na ime troškova parničnog postupka iznos od 39.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Šapcu Gžrr 172/21 od 19.07.2021. godine, prvim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u obavezujućem delu stava prvog izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Šapcu I 1215/15 isplati iznos od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom na valutu evro počev od 24.02.2021. godine, kao dana presuđenja do konačne isplate, dok je tužbeni zahtev tužioca preko ovog pa do prvostepenom odlukom dosuđenog iznosa od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom na valutu evro počev od 24.02.2021. godine, kao dana presuđenja pa do konačne isplate, odbijen kao neosnovan. Drugim stavom izreke, preinačena je prvostepena presuda u dosuđujućem delu stava trećeg izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime naknade troškova prvostepenog postupka isplati iznos od 33.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate, dok je zahtev tužioca za naknadu ovih troškova preko ovog pa do prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 39.000,00 dinara, odbijen. Trećim stavom izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 12.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o posebnoj reviziji. Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi na ime novčanog obeštećenja za neimovinsku štetu koja je tužiocu izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Šapcu I 1215/15, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev delimično osnovan, a tužena obavezana da navedenu naknadu plati tužiocu sa pripadajućom kamatom. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti novim tumačenjem prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta dana 29.06.2020. godine, a kao vrednost predmeta spora označen je iznos od 350.000,00 dinara. Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
U konkretnom slučaju, nema mesta primeni odredaba o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, iako je pobijanom odlukom preinačena prvostepena presuda u delu odluke o glavnoj stvari, jer se navedena odredba može primeniti samo kada se primenjuje opštim režim dopuštenosti ovog pravnog leka, ali ne i u sporovima u kojima je posebnom odredbom ovog zakona (ZPP) ili posebnim zakonom, određeno da revizija protiv odluke u toj vrsti spora nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
