U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, restoran „amBar. Balcan Cuisine“ je osnovan u Americi 2012. godine, 2015. godine u Beogradu na popularnoj lokaciji u ..., a 2017. godine osnovan je i drugi takav restoran u Americi. Tužilac privredno društvo „Balkan Concept“ d.o.o. Beograd - Vračar, u čijem okviru posluje restoran „amBar. Balcan Cuisine“ je sa marketinškom agencijom „Nextgame Digital“ d.o.o. zaključio ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, koja je u ime i za račun tužioca rezervisala internet domen www.amberrestaurant.com, kod najvećeg svetskog registra internet domena i hosting provajdera „GoDaddy LLC“, radi postavljanja sajta restorana „amBar. Balcan Cuisine“, Te se bavila promovisanjem restorana na društvenim mrežama, komunikacijom sa klijentima, kao i svojevrsnim ispitivanjem tržišta. Na globalnom nivou, u periodu od februara 2015.godine do novembra 2017. godine zabeleženo je da „amBar.Balcan Cuisine“ restorani (Beograd, Vašington, Klarendon) na društvenim mrežama beleže broj od 725.658 sesija, odnosno pristupa stranicama tužioca, da je registrovan broj od 553.150 korisnika, kao i da je u periodu od 01.09.2017. godine do 30.09.2017. godine restoran „amBar.Balcan Cuisine“ zabeležio rast pratilaca na društvenim mrežama i to: 142 nova lajka Facebook stranice i 9 novih pratilaca na Twitter-u i 176 novih pratilaca na Instagram-u, ukupno 9.186 pratilaca na Instagram-u.

Dana 23.11.2017. godine otpočeo je rad noćnog kluba u vlasništvu BB, PR Noćni bar „Sajam plus“ u Novom Sadu, na adresi ... br. .., a koji nosi naziv „AMBAR NOVI SAD“ i služi se žigom zaštićenim od strane tuženog AA (žig tuženog predstavlja inicijale njegovog imena AA, odnosno AM, na koje se nadovezuje reč ''bar''). Navedeni noćni klub se reklamira putem profila na društvenoj mreži Facebook. Ispravom o žigu, reg.broj 74596, tuženom je priznat individualni žig po prijavi žiga od strane tuženog br. Ž 2017/00001718, podnetoj 02.11.2017. godine, sa pravom prvenstva od 02.11.2017. godine za znak određenog grafičkog rešenja, reči „ambar“ napisanoj ćirilicom, sa velikim ćiriličnim početnim slovom „A“ i poslednjim slovom „R“ („AmbaR“) dok se ispod reči „ambar“ nalaze reči „Novi Sad“ ispisane ćiriličnim pismom, a koji znak se odnosi na usluge iz klasa 16, 35, 41 i 43. Žig je upisan u registar žigova 21.06.2018. godine, nalazi se u važnosti do 02.11.2027. godine, nakon čega će se zaštita može produžiti za naredni period od 10 godina, neograničeni broj puta.

Tužiocu je priznat individualni žig po prijavi žiga Ž 2017/1716, podnetoj 03.11.2017. godine, sa pravom prvenstva od 03.11.2017. godine za znak određenog grafičkog rešenja, reči „ambar“ napisanoj latinicom, sa stilizovanim slovom „B“ ćirilicom i na kraju sa tačkom („amBar.“), dok se ispod reči „ambar“, odvojeno linijom, nalazi sintagma Balcan Cuisine, na engleskom jeziku, napisano kurzivnim latiničnim pismom, a koji se znak odnosi na usluge iz klasa 41 i 43. Žig je upisan u registar žigova 28.03.2018. godine, nalazi se u važnosti do 03.11.2027. godine, nakon čega se zaštita može produžiti za naredni period od 10 godina, neograničeni broj puta.

Odlučujući o postaljenom tužbenom zahtevu i zahtevu za određivanje privremene mere kojom bi se tuženom zabranilo da do pravnosnažnog okončanja spora koristi svoj znak u poslovanju i oglašavanju poslovanja, pravilno su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje primenili materijalno pravo iz odredbi čl. 1, 6, 7, 20, 30, 34, 54, 55, 80, 81. i 82. Zakona o žigovima i člana 6.bis stav 1. Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine, citiranih u obrazloženju prvostepene presude i ocenili da tužbeni zahtev i predlog za određivanje privremene mere nisu osnovani.

Neosnovano se navodima revizije osporava pravilna primena materijalnog prava.

Zavod za intelektualnu svojinu je po prijavi žiga od strane tuženog od 02.11.2017. godine, nakon ocene ispunjenosti uslova čl. 4. i 5. Zakona o žigovima za priznanje žiga. upisao sporni žig u registar žigova i izdao mu ispravu o žigu, iz čega proizlazi da tuženi ima isključivo pravo da ga koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se taj žig odnosi.

Znaci parničnih stranaka odnose se delom na iste usluge iz klasa 41 i 43 Međunarodne klasifikacije roba i usluga i na prvi pogled je evidentno da oba znaka sadrže reč „ambar“. Međutim, tužiočev ugostiteljski objekat posluje kao restoran gde se pružaju usluge hrane i pića, a objekat tuženog kao noćni klub gde se služi isključivo piće, a poređenjem znakova u njihovom ukupnom izgledu utvrđuje se da znaci imaju različita grafička rešenja, pa se reči međusobno razlikuju u pogledu fonta, pisma, jezika, grafičkih dodataka u vidu linija i u pogledu nastavka nakon reči „ambar“, utoliko što znak tuženog ima dodate reči „Novi Sad“, a znak tuženog „Balcan Cuisine“. Kod takvog stanja stvari, i po oceni Vrhovnog suda, ne postoji verovatnoća da utisak koji znaci ostavljaju na potrošačku javnost može izazvati zabludu u pogledu vrste i kvaliteta usluga u prometu, niti verovatnoću dovođenja u vezu znaka iz tužiočeve prijave sa znakom iz ranije podnete prijave tuženog. Ovo tim pre što je i Zavod za intelektualnu svojinu utvrdio da žigovi nisu istovetni za iste i slične robe i usluge i da ne postoji verovatnoća da nastane zabuna u relevantnom delu potrošačke javnosti, odnosno da znaci ne predstavljaju smetnju jedan drugom za istovremeno egzistiranje na tržištu.

Opštepoznata oznaka sa kojom su relevantna javnost i potencijalni korisnici bili upoznati i pre nego što drugo lice podnese prijavu za zaštitu žiga sa istom, odnosno sličnom oznakom, kao notorna oznaka uživa zaštitu kao da je registrovana, tako što zabranjuje drugom licu da zaštiti žigom takvu ili sličnu oznaku za istu ili sličnu vrstu robe.

Tužilac jeste koristio znak „amBar.Balcan Cuisine“ za obeležavanje svoje usluge u vremenskom periodu od dve godine u Republici Srbiji, odnosno pet godina u Americi pre nego što je tuženi, po ranije podnetoj prijavi za registraciju žiga, zaštitio znak „AmbaR Novi Sad“ i otpočeo obavljanje svoje delatnosti. Međutim, suprotno tvrdnji tužioca, na kojoj i zasniva reviziju, tužilac nije pravno relevantnim dokazima dokazao da žig tuženog predstavlja reprodukciju ili podražavanje (imitiranje, oponašanje) žiga tužioca koji je nesumnjivo poznat, a što može stvoriti pometnju sa ovim žigom. Dokazi na koje se pozivao u postupku i koje ističe i u reviziji - lokacija restorana, činjenica da postoji takav restoran u SAD, broj pratilaca na društvenim mrežama isl. ne predstavljaju dokaz niti merilo da je stepen prepoznatljivosti znaka „amBar.Balcan Cuisine“ bio na dovoljno visokom nivou da bi se mogao smatrati opštepoznatim za relevantnu potrošačku javnost, pa ni tuženi nije morao znati da u drugom gradu u Srbiji, niti u Americi, postoji restoran koji posluje pod znakom čiji dominantni deo zauzima generički pojam reč „ambar“.

Za ispunjenost uslova za pravnu zaštitu znaka, u smislu odredbe člana 80. Zakona o žigovima, tužilac je trebalo da dokaže da je on dugotrajnom upotrebom svog znaka za obeležavanje iste ili slične usluge, u konkretnom slučaju ugostiteljske delatnosti, stekao određeni stepen zastupljenosti i prepoznatljivosti na tržištu u Republici Srbiji, na koje okolnosti je pružao dokaze koje su nižestepeni sudovi pravilno ocenili nedovoljnim. Pored navedenog, bilo je potrebno da tužilac dokaže i da je tuženi prijavu za registraciju svog žiga podneo protivno načelu savesnosti i poštenja u smislu da je znao ili je morao znati da isti ili sličan znak pripada tužiocu i da je prijavu radi registracije žiga podneo u u nameri protivnoj načelu savesnosti i poštenja. Međutim, ne radi se o opšte poznatoj činjenici, niti je ta činjenica morala biti poznata tuženom, pa suprotno navodima revizije, tuženi nije protivno načelu savesnosti i poštenja registrovao svoj znak kod Zavoda za intelektualnu svojinu. Pritom, Zakonom o žigovima predviđen je i pravni mehanizam zaštite prava i kroz podnošenje prigovora na zahtev Zavodu za intelektualnu svojinu, koji se može zasnovati na razlozima za odbijanje prijave za priznanje žiga iz člana 6. i 7. tog Zakona, člana 34. stav 1., a u koje razloge između ostalog spada i postojanje opštepoznatog žiga, a tužilac tokom trajanja postupka nije pružio dokaz na okolnost ulaganja takvog prigovora.

Navodima revizije tužilac ponavlja navode istaknute u žalbi, a drugostepeni sud je u obrazloženju pobijane presude ocenio sve žalbene navode koji su bili od značaja za pravilnu odluku o izjavljenoj žalbi i za svoju odluku dao jasne i obrazložene razloge, koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud, pa je primenom člana 414. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković