Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3236/22 od 16.03.2023. godine, odbijena je žalba tuženog i navedena prvostepena presuda u pobijanom usvajajućem delu potvrđena. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je utvrdio da je revizija dozvoljena po imovinskom cenzusu propisanom u članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23). Pošto je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. ovog zakona, s pažnjom po službenoj dužnosti na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 2. ovog zakona i na pravilnu primenu materijalnog prava, Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

Pobijanim delom pravnosnažne presude tužiocu je dosuđena novčana naknada u iznosu od 4.889.410,02 dinara za njegov suvlasnički udeo od 989/1300 parcele .../... upisane u LN ... KO ..., koja ima upisanu površinu 405 m2, a u prirodi je površinom od 364 m2 ušla u sastav ulice ..., te je u toj površini privedena planskoj nameni, što prema suvlasničkom udelu tužioca odgovara površini od 297 m2 faktički oduzetog zemljišta koje predstavlja javnu saobraćajnu površinu. Usvojen je i zahtev tužioca da se tuženi obaveže da izvrši upis prava javne svojine Grada Novog Sada na 989/1350 dela predmetne parcele.

Činjenično je utvrđeno da je na parceli .../... površine 405 m2 tužilac upisan kao vlasnik sa suvlasničkim udelom u 110/1350 dela, da je deo parcele u površini 364 m2 ušao u sastav ulice ... u ... kao javna saobraćajna površina. Prema Planu generalne regulacije Mišeluka sa ribnjakom („Službeni list Grada Novog Sada“ br. 57/2014) i Planu detaljne regulacije Mišeluka II u Novom Sadu („Službeni list Grada Novog Sada“ br. 26/2017) parcela broj .../... je u celosti namenjena za javnu površinu – regulaciju ulice ... koja funkcionalno povezuje delove naseljenog mesta ... . Pre donošenja ovih planskih dokumenata, na parceli .../... upisanoj u LN ... KO ..., na suvlasničkom delu tužioca od 1100/1350 upisani su tereti, dana 11.01.2012. godine upisana je izvršna vansudska hipoteka prvog reda radi obezbeđenja novčanog potraživanja poverioca BB, a dana 29.07.2013. godine na osnovu naredbe Tužilaštva za organizovani kriminal OIK br 5/13 od 26.07.2013. godine upisana je zabrana raspolaganja imovinom na udelu nepokretnosti u vlasništvu tužioca. Utvrđene su činjenice da je dana 31.05.2021. godine pokrenut postupak za brisanje hipoteke na osnovu brisovne dozvole podnosioca javnog beležnika Gordane Jovanović za BB, a dana 29.03.2022. godine pokrenut postupak za brisanje upisa tereta na osnovu odluke Tužilaštva za organizovani kriminal OIK br. 5/13. Nema podataka da su tereti brisani do zaključenja glavne rasprave 19.10.2022. godine i donošenja prvostepene presude kojom je tuženi Grad Novi Sad obavezan da tužiocu isplati novčanu naknadu za određeni udeo na parceli i da na tom udelu izvrši upis prava javne svojine Grada Novog Sada.

Presuđenje je zasnovano na zaključku o propuštanju tuženog Grada Novog Sada da sprovede upravni postupak za donošenje pojedinačnog pravnog akta o izuzimanju dela parcele iz svojine i poseda tužioca u korist javne svojine tuženog i da isplati novčanu naknadu za lišenje prava svojine tužioca u smislu člana 58. stav 1. i 2. Ustava Republike Srbije, kako je predviđeno Zakonom o eksproprijaciji, te da je na taj način došlo do povrede ustavnog i konvencijskog prava tužioca na mirno uživanje imovine.

Izneto stanovište po oceni Vrhovnog suda nije održivo zbog propusta nižestepenih sudova da ispitaju ispunjenost uslova za donošenje usvajajuće odluke o navedenom delu tužbenog zahteva. Naime, nije utvrđeno da li su okončani postupci brisanja izvršne vansudske hipoteke upisane 2012. godine i brisanja zabrane raspolaganja na suvlasničkom udelu tužioca na parceli .../... upisane 2013. godine na osnovu naredbe Tužilaštva za organizovani kriminal.

Od upisa zabrane raspolaganja na udelu tužioca na nepokretnosti 26.07.2013. godine na osnovu naredbe Tužilaštva za organizovani kriminal, sve do brisanja navedene zabrane, bez dozvole tog organa nije ni mogao biti sproveden upravni postupak primenom Zakona o eksproprijaciji sa isplatom novčane naknade tužiocu. Zabrana raspolaganja podrazumeva ne samo zabranu otuđenja, već i ostvarenja novčane naknade kao tržišnog ekvivalenta imovine pod zabranom. U takvoj situaciji nužno je bilo razmotriti pitanje dozvoljenosti raspolaganja od strane tužioca zahtevima stavljenim u postupku po tužbi podnetoj 03.11.2020. godine. Ovom pitanju nije dovoljna pažnja posvećena u sprovedenom postupku, s obzirom da nije utvrđeno da li je otpao razlog koji je sprečavao ostvarenje prava na novčanu naknadu i shodno tome provođenje upisa javne svojine. Raspolaganja koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom, pravilima morala i dobrim običajima, ne uživaju sudsku zaštitu (član 3. stav 3. ZPP). Primenjeno na ovaj slučaj, to bi značilo da tužilac ne bi mogao ostvariti novčanu naknadu i upis javne svojine Grada Novog Sada na delu nepokretnosti pod zabranom raspolaganja izrečenom od strane državnog organa sve dok je njegov udeo pod upisom zabrane raspolaganja.

Iz iznetih razloga, obe nižestepene presude su morale biti ukinute u pobijanom delu i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, sud će imati u vidu primedbe iznete u ovom rešenju i nadopuniti činjenično utvrđenje u svrhu donošenja pravilne odluke o zahtevu za isplatu naknade i upis javne svojine tuženog.

Kao akcesorna, ukinuta je i odluka o troškovima, uslovljeni daljim ishodom spora.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković