Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14780/2023
20.03.2024. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Jasmina Mihajlović, advokat iz ..., protiv tuženog „Wood Detal“, doo Osečina iz Osečine, koga zastupa Uroš Spasojević, advokat iz ..., radi pobijanja ugovora o prenosu prava na nepokretnosti, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3683/22 od 09.02.2023. godine, u sednici održanoj 20.03.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3683/22 od 09.02.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu P 3779/21 od 27.10.2021. godine, prvim stavom izreke, usvojen je tužbeni zahtev i pobija se Ugovor o prenosu nepokretnosti OPU: 496-2016 zaključen između BB iz ... i tuženog, i utvrđeno je da ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na tužioca do visine njegovog potraživanja prema BB iz ..., po osnovu pravnosnažne izvršne presude Višeg suda u Valjevu P 6/19 od 28.08.2019. godine u iznosu od 130.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu po kome poslovne banke otkupljuju ovu valutu u mestu plaćanja na dan isplate, sa kamatom obračunatom na isti način na glavni dug, počev od 01.05.2008. godine do 25.12.2012. godine, po stopi Evropske centralne banke, a za period od 25.12.2012. godine do isplate sa zakonskom zateznom kamatom, kao i u iznosu od 1.073.250,00 dinara na ime troškova postupka, što je tuženi dužan da prizna i trpi da navedena imovina bude predmet izvršenja radi naplate tužiočevog potraživanja prema BB iz ... . Drugim stavom izreke odbijen je predlog za određivanje privremene mere zabrane tuženom da raspolaže nepokretnostima označenim u tom stavu izreke. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove spora u iznosu od 92.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3683/22 od 09.02.2023. godine, prvim stavom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Valjevu P 3779/21 od 27.10.2021. godine u prvom i trećem stavu izreke. Drugim stavom izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se primenom člana člana 404. ZPP ista razmotri kao izuzetno dozvoljena.

Ispitujući pravilnost pobijane presude primenom člana 408. u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 sa izmenama i dopunama) Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Višeg suda u Valjevu P 6/19 od 28.08.2019. godine, potvrđenom presudom Apelaconog suda u Beogradu Gž 7939/19 od 14.05.2020. godine, obavezani su BB i VV da tužiocu AA isplate iznos od 130.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljenijem kursu po kome poslovne banke otkupljuju ovu valutu u mestu plaćanja na dan isplate, sa kamatom po stopi Evropske centralne banke obračunatom za period od 01.05.2008. godine do 25.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine do isplate sa zakonskom zateznom kamatom, kao i da mu naknade troškove postupka u iznosu od 1.073.250,00 dinara. Po predlogu tužioca zasnovanom na navedenoj pravnosnažnoj presudi Osnovni sud u Valjevu je doneo rešenje o izvršenju II 335/10 od 22.07.2020. godine. Ugovorom OPU: 496-2016 od 20.06.2016. godine, overenim od strane javnog izvršitelja, BB je u društvo sa ograničenom odgovornošću Wood detal doo Osečina, uneo novi ulog čime je saglasno članu 146. stav 1. tačka 1. Zakona o privrednim društvima povećao osnivački kapita tog društva, koji se sastoji od nenovčanog kapitala – zemljišta i zgrada navedenih u LN .. KO ... sa udelom BB 1/1, zatim parcela iz LN br. .. KO ... sa udelom 88/240 i porodične stambene zgrade broj 1, sagrađene na kp br. .. KO ... sa udelom 1/1, parcele iz LN br. .. KO ... sa udelom 1/1, parcele broj .. KO ... sa udelom 1/1, parcele iz LN br. .. KO ... sa udelom 52826/92826, parcele iz LN br. .. KO ..., sa udelom 120/960, parcele iz LN .. KO ..., sa udelom 240/1200, parcele iz LN br. .. KO ... sa udelom 3/4 , nepokretnosti iz LN br. .. KO ... sa udelom 2/3, parcele iz LN br. .. KO ... sa udelom 2/3 i parcele iz LN .. KO ... sa udelom 1/1, čija ukupna vrednost iznosi 336.323,90 evra, po srednjem kursu na dan 20.06.2016. godine, dinarske protivvrednosti 41.432.111,20 dinara, na osnovu kog ugovora je BB, dobio 44,74% udela u kapitalu društva. Na osnovu navedenog ugovora BB je podneo zahtev za promenu nosioca prava na nepokretnosti, na osnovu koga je dana 27.07.2020. godine kod RGZ – SKN Valjevo formiran predmet broj 952-02-4-03-74818/20. Zaključkom o sprovođenju izvršenja o naplati od 31.08.2020. godine utvrđeno je da je rešenjem Osnovnog suda u Valjevu II 335/20 od 22.07.2020. godine određeno izvršenje plenidbom ½ zarade, naknade zarade, plate, naknade plate izvršnog dužnika BB, koja primanja izvršnom dužniku isplaćuje poslodavac Detal doo, društvo za proizvodnju, promet i usluge iz Osečine. Prema podacima iz predmeta javnog izvršitelja broj 262 II 418/20, od izvršnih dužnika BB i VV, potraživanje tužioca je do sada naplaćeno u iznosu od 175.617,62 dinara sprovođenjem izvršenja na njihovim zaradama, s tim što je poslednja zaplena u iznosu od 8.000,00 dinara na ime BB bila dana 19.08.2021. godine, odnosno od njegove poslednje zarade, budući da je dana 28.07.2021. godine njegov radni odnos prestao usled ostvarivanja prava na starosnu penziju. Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom čl.280 -285 ZOO, zaključili da su ispunjeni uslovi za pobijanje Ugovora o prenosu prava na nepokretnostima OPU: 496/16, zaključenog između BB i tuženog, odnosno da do visine tužiočevog potraživanja utvrđenog pravnosnažnom i izvršnom presudom Višeg suda u Valjevu P 6/19 od 28.08.2019. godine, isti ne proizvodi pravno dejstvo prema tužiocu. Obrazlažući svoje stanovište nižestepeni sudovi su naveli da je usled preduzimanja radnji izvršnog dužnika došlo do umanjenja njegove imovine do te mere da tužilac nije u mogućnosti da u najkraćem razumnom roku realizuje svoju tražbinu utvrđenu pravnosnažnom i izvršnom sudskom presudom, zbog čega je osnovan njegov zahtev za pobijanje dužnikovih pravnih radnji, opredeljen tužbom blagovremeno podnetom dana 01.09.2020. godine, do kog datuma nije protekao trogodišnji rok koji se ima računati od dana podnošenja zahteva za promenu nosioca prava na nepokretnostima od 27.07.2020. godine.

Prema stanovištu Vrhovnog suda, pobijana presuda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Članom 280. stav 1. ZOO, propisano je da svaki poverilac čije je potraživanje dospelo za isplatu, i bez obzira kada je nastalo, može pobijati pravnu radnju svog dužnika preduzetu na štetu poverilaca, dok je stavom 2. istog člana propisano da je pravna radnja preduzeta na štetu poverilaca ako usled njenog izvršenja dužnik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poveriočevog potraživanja.

Članom 281. ZOO propisano je da se teretno raspolaganje može pobijati ako je u vreme raspolaganja dužnik znao ili je mogao znati da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu svojim poveriocima i ako je trećem licu sa kojim je ili u čiju korist pravna radnja preduzeta to bilo poznato ili je moglo biti poznato (prvi stav), dok se kod besplatnih raspolaganja i sa njima izjednačenih pravnih radnji smatra da je dužnik znao da preduzetim raspolaganjem nanosi štetu poveriocima i za pobijanje tih radnji zahteva se da je trećem licu to bilo poznato ili je moglo biti poznato (treći stav).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, nesumnjivo sledi da je tokom vođenja parnice po tužbi radi duga sa označenom vrednošću spora od 130.000 evra, okončanom pravnosnažnom presudom Višeg suda u Valjevu P 6/19 (2015) od 28.08.2019. godine, tužilac dana 24.06.2016. godine, pristupio zaključenju Ugovora OPU 496-2016 o pristupanju člana i povećanju osnovnog uloga kapitala novim ulogom Privrednog društva „Wood Detal“ doo Osečina, tuženog u ovoj parnici. Navedeni ugovor za predmet je imao nenovčani kapital – zemljište i zgrade, na kojima je BB, jedan od tužiočevih dužnika, bio isključivi vlasnik ili suvlasnik. Članom 33. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, propisano je da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu ili na drugi odgovarajući način određen zakonom. U konkretnom slučaju na osnovu navedenog ugovora od 24.06.2016. godine, BB je RGZ – SKN Valjevo, zahtev za promenu nosioca prava na nepokretnostima podneo tek 27.07.2020. godine, kada je formiran predmet broj 952-02-4-03-74818/20. Na navedeni način BB je učinio javno dostupnim podatak o titularu prava svojine, odnosno o promeni nosioca prava svojine ili susvojine na označenim nepokretnostima, od kog datuma se prema pravilnom stanovištu nižestepenih sudova ima računati trogodišnji rok za podnošenje tužbe radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji određen članom 285. stav 1. ZOO.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, na koje je materijalno pravo pravilno primenjeno, pobijanom odlukom je tužiocu osnovano pružena tražena pravna zaštita, imajući u vidu činjenicu da je rešenjem o izvršenju II 335/20 od 22.07.2020. godine, prema izvršnim dužnicima BB i VV izvršenje određeno na celokupnoj njihovoj imovini. Kako je sprovođenjem izvršenja na novčanim sredstvima izvršnih dužnika, zaplenom njihovih zarada, tužiočevo potraživanje u visini glavnog duga od 130.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti sa pripadajućom kamatom od 01.05.2008. godine do isplate i u visini troškova postupka od 1.073.250,00 dinara, naplaćeno samo u obimu od 175.617,62 dinara, s tim što je poslednja zaplena od 8.000,00 dinara, na ime BB bila dana 19.08.2021. godine, kada mu je pre odlaska u starosnu penziju isplaćena poslednja plata, to se imajući u vidu iznos njegove penzije od 25.600,22 dinara, ne može očekivati da će tužiočeva tražbina u razumno kratkom roku biti u celosti naplaćena, zbog čega je tužbom podnetom shodno članu 283. stav 1. i 2. u vezi sa članom 284. ZOO, tužbeni zahtev istaknut u odnosu na tuženo pravno lice, kao subjekt u čiju korist je imovinom izvršnog dužnika BB raspolagano na štetu tužioca, osnovano usvojen u celosti.

Na osnovu izloženog, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.