U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Sekulović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva pravde iz Beograda, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Valjevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3443/15 od 03.03.2016.godine, u sednici održanoj 15.06.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3443/15 od 03.03.2016.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Šapcu P 12/2015 od 26.10.2015. godine, u prvom stavu izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu, na ime naknade štete nastale neosnovanim lišenjem slobode u predmetu Okružnog suda u Šapcu K 170/09 u trajanju od pet meseci i 27 dana isplati i to: zbog neosnovanog lišenja slobode u periodu od 25.06.2009. godine do 18.12.2009. godine, iznos od 1.770.000,00 dinara; za duševne bolove zbog razdvojenosti od porodice, supruge i maloletne ćerke iznos od 40.000.000,00 dinara; zbog izgubljene zarade u periodu od 25.06.2009. godine do 18.12.2009. godine iznos od 720.000,00 dinara; za troškove angažovanja advokata u ... iznos od 162.000,00 dinara; za troškove osam poseta tužiočeve supruge i ćerke u zatvor u ... iznos od 48.000,00 dinara; za povredu ugleda i časti nastalu objavljivanjem imena i prezimena tužioca u sredstvima javnog informisanja, kao i zbog neosnovanog oduzimanja putne isprave u periodu od četiri godine iznos od 3.000.000,00 dinara; sve sa zakonskom zateznom kamatom od 23.04.2015. godine do isplate. U drugom stavu izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 305.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. U trećem stavu izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 60.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3443/15 od 03.03.2016. godine, žalba tužioca je odbijena, a presudom Višeg suda u Šapcu P 12/2015 od 26.10.2015. godine potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka na koju se u reviziji ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac se do 2014. godine zvao AA1, kada je promenio lično ime u AA. Protiv tužioca je u toku 2003. godine podnet zahtev za sprovođenje istrage zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio produženo krivično delo silovanje iz člana 103. stav 3. KZ RS u sticaju sa produženim krivičnim delom protivprirodnog bluda iz člana 110. stav 3. KZ RS. U zahtevu za sprovođenje istrage je predloženo oduzimanje putne isprave od tužioca. U toku 2004. godine protiv tužioca je podignuta optužnica zbog izvršenja navedenih krivičnih dela. Inače je tužilac, u momentu kada je bio iniciran krivični postupak protiv njega, živeo u ... i njemu je bila oduzeta putna isprava. Tužilac je početkom 2005. godine bez pasoša ilegalno napustio Srbiju i otišao u ... gde je i živeo u ..., gde je i radio, s tim da nije bio prijavljen. Po pokretanju krivičnog postupka, na zakazani prvi pretres, tužilac kao optuženi, nije pristupio pošto se nalazio u ... . Prema tužiocu je određen pritvor, pošto se u dužem vremenskom periodu, nakon podignute optužnice, nije odazivao na pozive suda, a njegovo prisustvo na glavnom pretresu nije moglo biti obezbeđeno prinudnim dovođenjem i zato što je utvrđeno da se nalazi u ..., zbog čega u dužem vremenskom periodu nije bio dostupan državnim organima, odnosno nalazio se u bekstvu. Naredbom od 08.06.2007. godine, Okružni sud u Šapcu raspisao je poternicu za tužiocem. Po navedenoj poternici tužilac je lišen slobode u ... 25.06.2009. godine i određen mu je ekstradicioni pritvor u kome je bio do 13.10.2009. godine kada je izručen Okružnom sudu u Šapcu. U pritvoru je bio do 18.12.2009. godine. Presudom Okružnog suda u Šapcu K 190/09 od 18.12.2009. godine, tužilac, koji se tada se tada zvao AA1 oslobođen je optužbe. Nakon toga je ova presuda ukinuta, a krivični postupak je okončan tako što je presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 2811/2012 od 01.10.2013. godine, preinačena presuda Višeg suda u Šapcu K 267/10 od 02.03.2012. godine i tužilac oslobođen od optužbe za produženo krivično delo silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je neosnovan tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete od tužene zbog lišenja slobode.

Odredbom člana 584. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se neosnovano lišenim slobode smatra lice koje je bilo lišeno slobode, a nije došlo do pokretanja postupka ili je pravnosnažnim rešenjem postupak obustavljen ili je optužba odbijena, ili je postupak pravnosnažno okončan odbijajućom ili oslobađajućom presudom. U drugom stavu istog člana propisano je da pravo na naknadu štete ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. U slučajevima iz stava 1. tačka 1. ovog člana, isključeno je pravo na naknadu štete iako su postojale okolnosti člana 585. stav 2. tačka 2. ovog zakonika, ili ako je postupak obustavljen usled smrti okrivljenog (član 20.).

Kako je tužiocu određen ekstradicioni pritvor, a potom i pritvor od momenta kada je izručen Okružnom sudu u Šapcu do donošenja presude istog suda dana 18.12.2009. godine to je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je tužilac bio osnovano lišen slobode, jer je svojim nedozvoljenim postupcima, odnosno bekstvom, prouzrokovao neophodnost da bude lišen slobode u cilju da bi se obezbedilo njegovo prisustvo u krivičnom postupku. Pošto je svojim postupcima prouzrokovao lišenje slobode, to u konkretnom slučaju, na osnovu člana 584. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, tužilac nema pravo na naknadu štete, pa je takav njegov tužbeni zahtev neosnovan.

Kako je drugostepeni sud za svoju odluku dao jasne i potpune razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, suprotni navodi revizije nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić