Rev 14783/2023 3.19.1.25.1.3; dozvoljenost revizije

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14783/2023
20.11.2024. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP Beograd, koju zastupa Gradsko pravobranilaštvo grada Beograda, sa sedištem u Beogradu, protiv tuženih FK „Obilić“ iz Beograda, AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragoslav Ćetković, advokat iz ..., JP“Gradsko stambeno“ iz Beograda i BB iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Jevtić Madžarević, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti i iseljenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5913/20 od 08.09.2021. godine, u sednici održanoj 20.11.2024. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5913/20 od 08.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5913/20 od 08.09.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 4953/19 od 15.04.2019. godine, u stavovima prvom, drugom, trećem, četvrtom i petom izreke, kojima je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi ništavost Ugovora o zakupu stana od 14.07.1999. godine, što bi tuženi AA iz ... i JP“Gradsko stambeno“ iz Beograda bili dužni da priznaju i trpe, da se utvrdi ništavostu Ugovora o otkupu stana od 22.07.1999. godine, što bi tuženi FK „Obilić“ iz Beograda, AA iz ... i JP“Gradsko stambeno“ iz Beograda bili dužni da priznaju i trpe, da se utvrdi ništavost ugovora o kupoprodaji od 22.11.2001. godine, što bi tuženi AA iz ... i BB iz ... bili dužni da priznaju i trpe, da se obaveže tuženi BB iz ... da se sa svim licima i stvarima iseli iz stana broj .. na prvom spratu stambene zgrade u ul. ... broj .. u Beogradu, površine 74,10m2 po strukturi dvoiposoban i da stan ispražnjen od lica i stvari preda tužiocu na slobodno korišćenje i raspolaganje i odlučeno da se ne dozvoljava preinačenje tužbe na strani tuženih i to u odnosu na VV. Stavom drugim izrke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka, sadržano u stavu šestom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tužilac da tuženima AA i BB na ime troškova parničnog postupka isplati po 34.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, iz svih zakonskih razloga.

Tuženi BB je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 29.06.2015. godine, u kojoj nije označena vrednost predmeta spora, pa se u smislu člana 28. Zakona o sudskim taksama kao vrednost predmeta spora uzima iznos od 15.000,00 dinara, prema kom iznosu su i odmerene sudske takse.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan ponošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP. Činjenica da je drugostepenom odlukom preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka ne utiče na dozvoljenost revizije, jer se odredba člana 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14) odnosno novelirana odredba člana 403. stav 2. tač. 2. ZPP ne primenjuje u slučaju preinačenja odluke o troškovima postupka kao sporednom potraživanju.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković