Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (,,Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje tuženog na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP je neosnovano, jer u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona. Ukazivanje revidenta na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 10. ZPP, nije bilo predmet ocene ovog suda jer ista nije isticana u postupku pred drugostepenim sudom. Nema ni bitne povrede postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP na koju se revizijom ukazuje, jer je drugostepeni sud odlučivao bez rasprave na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenoj presudi, pa povrede nisu učinjene pred drugostepenim sudom zbog kog razloga bi se revizija mogla izjaviti na osnovu člana 407. stav 1. tačka 3. tog zakona. Ukazivanje revidenta na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, nije bilo predmet ocene ovog suda, jer se radi o povredama koje se ne mogu smatrati revizijskim razlogom, u smislu odredbe člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, BB je bila zaposlena kod tuženog radi obavljanja kućnih poslova, sa kojim je povremeno održavala intimne odnose. Dana 29.12.2021. godine, tuženi je pogrdnim rečima vređao BB, a zatim je otišao do kuhinje, uzeo kuhinjski nož i krenuo prema njoj sa namerom da je ubode u stomak. BB je da bi se odbranila, rukom uhvatila sečivo kada je posekla ruku, zatražila je od tuženog da je pusti, nakon čega je tuženi počeo da je čupa za kosu, udara i šutira, jednom rukom ju je gušio, sve dok nije uspela da otvori prozor i dozove pomoć. Naređenjem MUP PU Leskovac od 29.12.2021. godine, tuženom je izrečena privremena mera zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi BB u trajanju od 48 sati. Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Kpp 63/21 od 30.12.2021. godine, osumnjičenom, ovde tuženom je određena mera zabrane prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa BB, kao i mera zabrane napuštanja boravišta. Prema nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad u Leskovcu u konkretnom slučaju je svrsishodno izricanje mere zaštite od nasilja u porodici i zabrane uznemiravanja u trajanju od jedne godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tuženi vršio psihičko i fizičko nasilje prema emotivnoj partnerki BB tako što ju je vređao, pretio, udarao i čupao, odnosno drsko i bezobzirno se ponašao prema njoj, pa su imajući u vidu da se radi o bezobzirnom ponašanju koje ima karakter nasilja i kojim se ugrožava spokojstvo BB, odlučili da je u konkretnom slučaju celishodno izricanje mere zaštite od nasilja u porodici u trajanju od godinu dana, a u cilju sprečavanja ponovnog nasilja.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno je stanovište nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva izricanjem mere zaštite od nasilja u porodici u konkretnom slučaju.

Nasilje u porodici, definisano odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS“ broj 18/05, 72/11 i 6/15), podrazumeva ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice, a karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja), određeni su stavom 2. istog člana, uz određenje da se nasiljem u porodici smatra i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje, koje jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja).

Iz utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi osnovano zaključuju da se ponašanje tuženog prema BB, karakteriše kao nasilničko i koje odstupa od uobičajnog ponašanja u međusobnim odnosima članova porodice (oni su članovi porodice na osnovu člana 197. stav 3. tačka 5 Porodičnog zakona). Ispoljeno ponašanje tuženog ugrožava prevashodno fizičko i duševno zdravlje i spokojstvo BB, kod koje stvara osećaj nespokojstva, uznemirenosti, nesigurnosti i straha, kao i bojazni za sopstveni život, što opravdava izricanje mere zaštite od nasilja, predviđene članom 198. stav 2. tačka 5. i člana 199. Porodičnog zakona. Naime, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, izricanje ove mere zaštite od nasilja u porodici neophodno je kako bi se BB pružila zaštita i obezbedili mir i spokojstvo za određeni vremenski period i kao takva predstavlja adekvatnu meru zaštite od nasilja prema utvrđenoj vrsti i obimu nasilja.

Navodima revizije osporava se pravilna primena materijalnog prava, a zapravo se navodi revizije odnose posredno ili neposredno na činjenično stanje koje po mišljenju revidenta nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovednom postupku. Međutim, ovi navodi nisu osnovani i ne dovode u sumnju pravilnost pobijane presude, u pogledu primene materijalnog prava sadržanog u navedenim odredbama Porodičnog zakona, koje su nižestepeni sudovi pravilno primenili odlučujući o određivanju predloženih mera zaštite od nasilja u porodici. Zato su kao neosnovani ocenjeni svi revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, dok osporavanje pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Revizijski navodi kojima se ukazuje da je tuženi, kao okrivljeni u krivičnom postupku oslobođen optužbi koje mu se stavljaju na teret po podnetoj krivičnoj prijavi nisu od uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari, imajući u vidu da je građanskopravna odgovornost šira od krivičnopravne odgovornosti i da mogućnost pružanja građanskopravne zaštite BB i po Porodičnom zakonu nije isključena.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci ove presude doneo u smislu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić