Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14791/2022
11.07.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Vesne Stanković i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Dunđerović advokt iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Živanović, advokat iz ..., radi smetanja poseda, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 11997/21 od 22.12.2021. godine, na sednici održanoj 11.07.2024. godine doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 11997/21 od 22.12.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 11997/21 od 22.12.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P 19180/20 od 21.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da ju je tužena smetala u državini opisanog stana tako što je 29.12.2015. godine promenila bravu na ulaznim vratima istog, te da se obaveže tužena da joj vrati državinu stana slobodnog od svih lica i stvari na taj način što će novopostavljenu bravu zameniti prethodnom, ili predati tužilji ključeve od novopostavljene brave i time joj omogućiti pristup predmetnoj nepokretnosti, a ako to ne učini da se ovlasti tužilja da sama ili preko trećeg lica o svom trošku to učini, i da joj nadoknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 900,00 dinara.
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 11997/21 od 22.12.2021. godine, stavom prvim izreke preinačeno je prvostepeno rešenje u delu stava prvog izreke tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da ju je tužena smetala u državini opisanog stana tako što je 29.12.2015. godine promenila bravu na ulaznim vratima stana. Stavom drugim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno prvostepeno rešenje u preostalom delu stava prvog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj vrati državinu stana slobodnog od svih lica i stvari, na taj način što će novopostavljenu bravu zameniti prethodnom, ili predati tužilji ključeve od novopostavljene brave i time joj omogućiti pristup predmetnoj nepokretnosti, kao neosnovan. Stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepenog rešenja tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužena je dala odgovor na reviziju.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je smetanje državine promenom brave na ulaznim vratima stana, a drugostepenom odlukom je nakon delimičnog preinačenja prvostepene odluke i utvrđenja da postoji smetanje poseda potvrđena prvostepena odluka u delu kojim je odbijen zahtev za vraćanje u pređašnje stanje. Pobijana odluka doneta je uz primenu odgovarajućih odredaba materijalnog prava, Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, koji se primenjuje na tužbene zahteve u ovoj vrsti sporova, pa Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj. Navodima revizije se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, ali i na drugačije pravnosnažne odluke sa tužbenim zahtevom za zaštitu od smetanja državine, pri čemu treba imati u vidu i da eventualno postojanje drugačije odluke ne bi nužno ukazivalo i na drugačiji pravni stav, a pravilna primena prava u sporovima o smetanju državine zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.
Na osnovu iznetog Vrhovni sud nalazi da u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, iz čega proizilazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. sav 2. tačka 5. u vezi člana 420, pa je utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Odredbom člana 452. stav 5. ZPP propisano je da protiv rešenja donetih u parnicama zbog smetanja državine revizija nije dozvoljena.
U konkretnom slučaju tužilja revizijom pobija drugostepeno rešenje kojim je odlučeno o tužbi za smetanje državine, pa revizija u smislu citiranog člana zakona nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Kako troškovi odgovora na reviziju ne predstavljaju potrebne troškove radi vođenja parnice u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u trećem stavu izreke.
Predsednik veća sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković