.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 14796/2022
26.01.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragiša Damjanović advokat iz ..., protiv tuženog JP „Zavod za izgradnju grada Novog Sada“ u likvidaciji, koga zastupa Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 15352/21 od 13.04.2022. godine, u sednici veća od 26.01.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 15352/21 od 13.04.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 3125/2019 od 17.06.2021. godine tužbeni zahtev tužilje je delimično usvojen i obavezan tuženi da tužilji, na ime naknade nematerijalne štete isplati, i to: za pretrpljene fizičke bolove iznos od 60.000,00 dinara i za pretrpljeni strah iznos od 70.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.06.2021. godine kao dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 220.850,23 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, preko dosuđenog u delu kojim je tužilja tražila isplatu i to: za pretrpljene fizičke bolove od dosuđenih 60.000,00 dinara do iznosa od 70.000,00 dinara, kao i za zakonsku zateznu kamatu na troškove postupka od presuđenja pa do izvršnosti ove presude, tužbeni zahtev tužilje je odbijen. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 15352/21 od 13.04.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je delimično usvojena i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 3125/2019 od 17.06.2021. godine preinačena tako što je obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 12.000,00 dinara, umesto dosuđenog iznosa od 60.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 18.000,00 dinara, umesto dosuđenog iznosa od 70.000,00 dinara, kao i da joj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 185.200,00 dinara, umesto dosuđenog iznosa od 220.850,20 dinara, dok je preko preinačenog iznosa do iznosa dosuđenih prvostepenom presudom sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja pa do konačne isplate tužbeni zahtev odbijen. U preostalom delu žalba tuženog je odbijena, a prvostepena presuda u pobijanom a nepreinačenom delu potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara u roku od osam dana.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužilje nedozvoljena.
Prema odredbi člana 413. ZPP neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju odbaciće Vrhovni kasacioni sud, ako to u granicama svojih ovlašćenja (član 410) nije učinio prvostepeni sud.
Shodno odredbi člana 479. stav 1. ZPP, presuda ili rešenje kojim se okončava parnica u postupku o sporovima male vrednosti može da se pobija samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ovog zakona i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Prema stavu 5. citiranog člana propisano je da protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.
Prema članu 468. stav 1. ZPP sporovi male vrednosti jesu sporovi u kojima tužbeni zahtev odnosno potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Vrednost predmeta spora na dan podnošenja tužbe (07.04.2015. godine) je 140.000,00 dinara. Imajući u vidu traženi iznos naknade koju potražuje tužilac, tj. da isti ne prelazi iznos od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbe to proizilazi da se radi o sporu male vrednosti što ukazuje na činjenicu da revizija u ovom sporu nije dozvoljena. U postupku u sporu male vrednosti ne primenjuju se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se tužilja poziva u reviziji.
Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
