U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Sara Pušara advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Perović Marić advokat iz ..., radi vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 167/22 od 09.06.2022. godine, na sednici održanoj 04.05.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 167/22 od 09.06.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 392/21 od 28.02.2021. godine, stavom prvim izreke, maloletno dete stranaka VV rođena ... godine u ... poverena je tužiocu kao ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne VV iz ... plaća mesečno 6.000,00 dinara počev od 18.06.2021. godine, s tim da neisplaćene dospele rate plati odjednom u ostavljenom roku a buduće do 15. u mesecu za tekući mesec sa označenom zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke odlučeno je da se način odvijanja ličnog kontakta majke sa maloletnim detetom prepušta međusobnom dogovoru. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 167/22 od 09.06.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojena je žalba tužene i prvostepena presuda ukinuta. Stavom drugim izreke odlučeno je da se samostalno vršenje roditeljskog prava nad zajedničkim detetom stranaka, maloletnom VV, poveri tuženoj i da se lični odnosi tužioca sa maloletnom VV odvijaju prema dogovoru stranaka, a tužilac je obavezan da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne VV plaća mesečno 8.000,00 dinara počev od 28.02.2022. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi i to do 15. dana u mesecu za tekući mesec, s tim da dospele rate plati u označenom roku, sa zakonskom zateznom kamatom na način opisan u tom stavu izreke, kao i da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su zaključile brak 23.12.2017. godine u ... i živele su u kući tužiočevih roditelja. U braku je rođeno jedno dete - maloletna VV dana ... godine. Zajednica života stranaka je faktički prekinuta početkom septembra 2020. godine, kada je tužena napustila tužiočevu kuću. Kada je došlo do prekida zajednice stranke su postigle usmeni sporazum da je u najboljem interesu deteta da ostane u kući u kojoj žive tužilac i njegovi roditelji, jer će se tako obezbediti staranje o detetu dok su mu roditelji na poslu. Od momenta kada je zajednica života stranaka prekinuta dete živi sa ocem. Sa majkom se viđalo tokom radnih dana svakodnevno, na taj način što je majka pre ili nakon završetka posla preuzimala dete iz vrtića i provodila vreme sa njim, a spavalo je kod oca. Vikendom od petka do nedelje dete je boravilo i spavalo kod majke Tokom godišnjih odmora dete je boravilo po pet dana uzastopno kod majke a pet dana kod oca. Sada se viđanje odvija tako što kada majka radi u drugoj smeni ona dete vodi u vrtić i te sedmice dete spava kod nje, a naredne sedmice dete u vrtić vodi otac i spava kod oca. Vikendom dete boravi neizmenično kod oba roditelja.

Tužilac je 18.06.2021. godine podneo tužbu za razvod braka i zahtevao da se dete stranaka poveri njemu na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tužena obaveže da doprinosi izdržavanju deteta sa 3.000,00 dinara mesečno počev od podnošenja tužbe pa nadalje, s tim da se održavanje ličnih kontakata tužene sa detetom odvija u skladu sa međusobnim dogovorom stranaka. Presudom Osnovnog suda u Kikindi P2 208/21 od 05.08.2021. godine brak stranaka je razveden i u ovom delu je presuda postala pravnosnažna, a u odnosu na odluku o ostalim tužbenim zahtevima prvostepena presuda je ukinuta.

Tužilac je rođen ... godine, zdrav je i radno sposoban. Zaposlen je u preduzeću „...“, po zanimanju je ... sa mesečnom zaradom od oko 65.000,00 dinara. Živi u zajednici sa roditeljima koji su penzioneri sa penzijama od 8.000,00 dinara i 26.000,00 dinara. Žive u komfornoj kući u kojoj dete ima svoju sobu i u toj sobi otac još uvek spava sa detetom. Troškove komunalija plaćaju zajednički, a udeo tužioca u plaćanju ovih troškova iznosi 10.000,00 dinara mesečno. Tužilac otplaćuje i kredit u iznosu od 13.000,00 dinara mesečno i tu će obavezu imati još nekoliko godina. Radi neizmenično po nedelju dana u prvoj i drugoj smeni, a ponekad radi i u trećoj smeni. Trenutno ima emotivnu partnerku, ali ne živi sa njom u vanbračnoj zajednici.

Tužilja je takođe rođena ... godine, zdrava je, radno sposobna, po zanimanju je ... i zaposlena je u preduzeću „...“, a njena mesečna zarada iznosi oko 65.000,00 dinara. Živi u zajednici sa roditeljima i sestrom u komfornoj kući čiji je vlasnik njen otac. Kada je dete kod nje, sama sa detetom koristi jednu sobu. Majka, otac i sestra mesečno zarađuju svako po 50.000,00 dinara. Roditelji plaćaju troškove komunalija, ali tužena i njena sestra kupuju hranu i tužena za to izdvaja oko 10.000,00 dinara mesečno. Tužena radi u smenama, i to uvek u smeni koja je suprotna tužiočevoj. Majka tužene takođe radi u smenama, ali je postigla dogovor da radi u suprotnoj smeni od tužene kako bi mogla da se brine o malolenom detetu za vreme dok je tužena na poslu. Tužena nema emotivnu vezu.

Maloletna VV je rođena ... godine i pohađa ..., zdravo je dete osim što ima ... zbog čega povremeno ide na preglede u ... . Za podmirenje njenih potreba na mesečnom nivou, prema saglasnoj izjavi oba roditelja, potrebno je izdvojiti za hranu 4.000,00 dinara, za ličnu higijenu 3.500,00 dinara, za odeću i obuću 5.000,00 dinara i za vrtić 2.000,00 dinara. Minimalna suma izdržavanja koju utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu u februaru mesecu 2022. godine iznosila je 35.458,00 dinara.

Prema nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad u Kikindi od 03.08.2021. godine tužilac i tužena su odlučni u nameri da održe odgovarajuće roditeljske odnose i pored toga što su prekinuli partnerske odnose i podjednako su angažovani u podizanju maloletne VV. Realizacija dosadašnjih kontakata deteta sa majkom se zasnivala na međusobnom dogovoru roditelja koji je bio usklađen sa radnim vremenom majke i ona je sa detetom bila svakog vikenda od petka do nedelje, a radnim danima svakodnevno u zavisnosti od smene, pre ili posle smene. Majka je aktivno uključena u sve segmente brige o detetu kao i u sve aspekte njenog života. Zaključak centra za socijalni rad je da su oba roditelja upućena u dinamiku devojčicinog razvoja i u njene razvojne potrebe, kao i da poseduju roditeljske kapacitete kojima bi na adekvatan način odgovorili na potrebe maloletne VV. Oboje su motivisani da samostalno vrše roditeljsko pravo. Ispoljavaju motivisanost za saradnju i imaju podršku svojih roditelja i bližih srodnika na koje je dete dobro prilagođeno. Roditelji su već duže vremena rastavljeni i roditeljske porodične odnose su uredili dogovorom i međusobnom saradnjom. Prema nalazu i mišljenju istog centra od 02.12.2021. godine, koji je cenio sve okolnosti bitne za ostvarenje najboljeg interesa maloletne VV, a naročito činjenicu da dete od prekida bračne zajednice živi sa ocem koji podstiče kontakte deteta sa majkom, gde su aktuelno očevi roditelji najveća podrška supružnicima oko brige i nege deteta, kao i da je otac do sada izvršavao roditeljsku ulogu, procena ovog organa je da bi takvo stanje trebalo da ostane i ubuduće. Kontakti deteta sa majkom odvijali su se prema dogovoru roditelja koji funkcioniše od prekida bračne zajednice. Ukoliko se roditeljska saradnja poremeti, predlog centra je da majka ostvaruje neposredan kontakt sa detetom svakog vikenda od petka od 18,00 do nedelje u 18,00 časova i jednom u toku radne nedelje od 14,00 do 18,00 časova.

Prema nalazu stalnih sudskih veštaka, od kojih je jedan specijalista neuropsihijatar a drugi specijalista kliničke psihologije od 25.01.2022. godine, nijednom roditelju se ne može dati vidljiva prednost kada je reč o roditeljskim kompentencijama, s obzirom na to da su oba roditelja psihološki podjednako sposobna za vršenje roditeljskog prava. Međutim, postoje neke specifične okolnosti koje ukazuju da bi u vršenju roditeljskog prava trebalo dati malu prednost majci s obzirom na to da je u pitanju dete ranog uzrasta i ženskog pola. Navedeni faktori se adekvatno i tretiraju i razvijaju uz majčinstvo koje je za žensko dete povoljniji identifikacioni model u odnosu na očinstvo. Iskazana i pokazana spremnost roditelja da ne prave smetnje jedno drugom oko viđanja deteta predstavlja ključni doprinos najboljem interesu deteta. U takvim okolnostima vršilac roditeljskog prava neće svojatati dete i praviti mu veću štetu od one koja je napravljena razvodom. Veštaci su se izjasnili i na dopunjen nalaz i mišljenje Centra za socijalni rad u Kikindi kojim ovaj organ predlaže da sud odredi da roditeljsko pravo samostalno vrši otac, ali su uprkos predlogu organa starateljstva ostali kod datog pisanog nalaza i mišljenja od 25.01.2022. godine, odnosno kod mišljenja da majka trenutno ima blagu prednost za vršenje roditeljskog prava iz razloga koji su navedeni u pisanom nalazu. Naveli su da će eventualna promena sredine biti manje štetna za dete tog uzrasta, da će za dete biti bolje da ubuduće boravi sa majkom, kao i da su odnosi među bivšim supružnicima kada je u pitanju zajedničko dete neočekivano dobri, tako da drugi roditelj neće imati drugi problem u vezi za ostvarivanje svoje roditeljske uloge. Na ovo veštačenje stranke nisu imale primedbe.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pobijana drugostepena presuda je zasnovana na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbe člana 77. Porodičnog zakona, propisuju uslove za samostalno vršenje roditeljskog prava. Odredbom člana 77. stav 3. navedenog zakona, propisano je da jedan roditelj vrši sam roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava.

Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Odredbom člana 270. Porodičnog zakona propisano je da je, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Odredbom člana 272. stav 2. istog zakona propisano je da ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem, donosi sud.

U smislu odredbe člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u najboljem interesu deteta je da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, imajući u vidu ukupno utvrđeno činjenično stanje, kao i izveštaje organa starateljstva i nalaz veštaka. Pobijana presuda doneta je u skladu sa napred navedenim odredbama Porodičnog zakona, kao i člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta.

Članom 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta, propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira na to da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji interesi deteta su od prvenstvenog značaja. Stavom 2. istog člana, propisano je da se države članice obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i da će u tom cilju preduzeti sve potrebne zakonodavne i administrativne mere. Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu citirane odredbe Porodičnog zakona i Konvencije o pravima deteta, kao i utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak drugostepenog suda da vršenje roditeljskog prava nad maloletnim detetom stranaka treba poveriti tuženoj. Prema okolnostima konkretnog slučaja i realnim mogućnostima, najbolji interes deteta, koji podrazumeva udovoljavanje na najbolji mogući način njegovim emotivnim i razvojnim potrebama je pouzdano utvrđen u sprovedenom sudskom postupku.

Takođe je pravilna odluka drugostepenog suda o uređenju i načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem. Odredbe člana 61. Porodičnog zakona, uređuju lične odnose deteta sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 1. istog člana propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 2. ovog člana, propisano je da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. Način održavanja ličnih odnosa je u skladu sa izveštajima organa starateljstva i nalazom veštaka, odnosno dogovorom roditelja. Pravilna je i odluka o izdržavanju deteta.

Sud je cenio navode revizije, pa je našao da su isti neosnovani. U reviziji se ukazuje da je u konkretnom slučaju primenom zastarele teorije i prevaziđenog shvatanja koje diskriminiše oca, dete povereno majci samo zbog činjenice da su dete i majka istog pola. Međutim, u ovom slučaju nikakva teorija nije primenjena, već je ocenom svih postojećih okolnosti utvrđeno šta je detetov najbolji interes. Iz istog razloga je neosnovan i revizijski navod o diskriminisanju oca, jer se sud rukovodi interesom deteta, a ne roditelja. Najbolji interes deteta podrazumeva udovoljavanje na najbolji mogući način detetovim emotivnim i razvojnim potrebama i ovo načelo ima prednost pred ostalim interesima. U konkretnom slučaju su ne samo pol, već i uzrast deteta bitni činioci za ocenu da je u detetovom najboljem interesu da bude povereno majci. Dakle, postoje okolnosti iz kojih proizilazi da dete treba da bude povereno majci, pa je po oceni Vrhovnog kasacionog suda najbolji interes deteta pouzdano utvrđen u već sprovedenoj sudskoj proceduri, saglasno Porodičnom zakonu. Pri tom je drugostepeni sud za svoju odluku i dao jasne i potpune razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić