Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž 1416/21 od 21.09.2021. godine, nakon održane rasprave, stavom I izreke, ukinuo presudu Osnovnog suda u Užicu P 503/2019 (12) od 02.03.2020. godine, u stavu 1, 2, 3, 4, 6. i 7. – rešenje o troškovima postupka, pa je presudio tako što je pod tačkom 1.usvojio tužbeni zahtev tužioca i tuženu BB obavezao da mu isplati na ime neplaćene zakupnine za period od 01.01.2011. godine do 09.11.2014. godine, za svaki tekući mesec počev od januara 2011. godine pa ubuduće, iznose sa zakonskom zateznom kamatom prema članu 4. Zakona o zateznoj kamati na pojedinačne iznose, na godišnjem nivou u visini kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije uvećane za 8 procentnih poena, isplati iznose, navedene u tom stavu izreke, a odbio, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca prema tuženoj od dosuđenih u stavu 1, alineja prva, za neplaćenu zakupninu do traženih iznosa za period od 13.12.2014. godine, za deo novembra 2014. godine, od dosuđenog iznosa i decembar 2014. godine do traženih po 100 evra, i za zakonsku zateznu kamatu, na način naveden u tom stavu izreke. Pod tačkom 2. odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca prema tuženoj i kao pravnom sledbeniku iza sada pok. VV, u delu kojim je tražio da mu tuženi solidarno isplate na ime duga po osnovu neisplaćene razlike zakupnine za period od 15.03.2009. godine do 31.12.2010. godine ukupan iznos od 1.075 evra sa kamatom koja na mesečne iznose razlika dospeva na način naveden u tom stavu izreke. U tački 3. odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca prema tuženoj i kao pravnom sledbeniku iza sada pok. VV, u delu kojim je tražio da mu tuženi solidarno plate 9.175 evra na ime umanjene tržišne kupoprodajne cene nepokretnosti, stana tužioca, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos prema članu 4. Zakona o zateznoj kamati počev od 02.03.2020. godine, kao dana presuđenja pa do isplate. U tački 4., odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca prema BB u delu kojim je tražio da se obaveže da izmiri dugovanje za komunalne usluge i utrošenu električnu energiju u iznosu od 653.328,44 dinara, za period od 01.12.2008. godine do 31.12.2014. godine i to: iznos od 490.938,72 dinara za neplaćene komunalne usluge JP ''Stan'' Užice i iznod od 162.389,72 dinara za neplaćenu utrošenu električnu energiju. U tački 5. odbijen je, kao neosnovan, kompenzacioni prigovor tuženog podnet preko punomoćnika dana 03.05.2017. godine za iznos od 1.600 evra a na ime toga da je tužilac naplatio zakupninu u iznosu od 50 evra mesečno za period od 22.09.2015. godine do 22.09.2019. godine od trećeg lica GG iz ... . Tačkom 6. obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 714.750,00 dinara. Tačkom 7. odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u stavu I izreke, tačke 2, 3, 4, 6. i 7, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu, u pobijanom delu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, DD (sada pokojna) i tužilac, AA, su, u svojstvu prodavaca, zaključili predugovor o kupoprodaji nepokretnosti Ov br. .../... od 21.11.2008. godine, overen u Opštinskom sudu u Užicu, sa tuženom BB, u svojstvu kupca, koji za predmet ima stan od 57 m2 na k.p. br. .../... upisan u LN br. ... KO ..., za kupoprodajnu cenu od 50.500 evra. Između istih stranaka zaključen je i prvi aneks predugovora 02.12.2008. godine, kojim su ugovarači konstatovali da je na dan zaključenja i overe tog aneksa prodavcima isplaćeno 9.500 evra na ime dela kupoprodajne cene po osnovu predugovora o kupoprodaji nepokretnosti od 21.01.2018. godine, tako da je do tada ukupno isplaćeno prodavcima 14.550 evra, imajući u vidu da im je, na ime kapare, isplaćeno 5.050 evra, te da preostali iznos kupoprodajne cene na dan zaključenja tog aneksa iznosi 35.000 evra. Na osnovu 3. aneksa predugovora o kupoprodaji Ov .../... od 12.10.2010. godine, prodavci su učinili nespornim da je kupac do tada isplatio, po zaključenim predugovorima, prodavcima deo kupoprodajne cene od ukupno 21.122 evra i da su se ugovorne strane saglasile da ukoliko kupac ne isplati ostatak kupoprodajne cene u visini od 29.380 evra do punog iznosa od 50.500 evra, zaključno sa 31.12.2010. godine, smatraće se da je taj pravni posao raskinut. U članu 7. tog aneksa, predviđeno je da ukoliko dođe do raskida tog pravnog posla, ugovorne strane saglasno konstatuju da su prodavci u obavezi da kupcu vrate ukupno primljeni novac na ime dela kupoprodajne cene stana u iznosu od 21.122 evra, a kupac je dužan da nakon primljenog novca od strane prodavca, u roku od 15 dana od dana prijema, stan ispražnjen od lica i stvari preda u državinu prodavcima – vlasnicima. Članom 8. tog aneksa, predviđeno je da ugovorne strane saglasno konstatuju da ukoliko dođe do raskida ovog pravnog posla prekoračenjem roka 31.12.2010. godine, kupac ostaje u stanu u svojstvu podstanara - zakupca sa mesečnom kirijom od 100 evra do isplate iznosa iz člana 1.predugovora, stav 1. alineja 1. U članu 9. ugovorne strane su saglasne da ukoliko dođe do raskida tog pravnog posla ''da kupac plati prodavcima razliku zakupnine od 100 evra do 150 evra, počev od 15.03.2009. godine do 31.12.2010. godine''. Pravni sledbenik prodavca sada pok. DD, preminule 31.07.2012. godine, je njen sin ĐĐ, koji je predmetni stan poklonio tužiocu AA, svom sinu, na koga je preneo sva potraživanja vezano za isti u odnosu na tužene. Zaključkom o dodeli Osnovnog suda u Užicu I 597/16 od 31.10.2016. godine, predmetni stan je dodeljen izvršnom poveriocu BB (tuženoj) na ime namirenja novčanog potraživanja prema tužiocu, kao izvršnom dužniku, imajući u vidu da tužilac nije imao finansijskih sredstava da joj vrati iznos od 21.122 evra isplaćen na ime dela kupoprodajne cene za predmetni stan, za koji postoje dugovanja za neplaćenu električnu energiju i za komunalne usluge nadležnim javnim preduzećima.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je zaključio da tužena nije dužna da tužiocu isplati razliku zakupnine za period od 15.03.2009. godine do 31.12.2010. godine u iznosu od 1.075 evra, pošto je predmetni ugovor o zakupu raskinut po samom zakonu, a plaćanje zakupnine od 150 evra mesečno ugovoreno je za slučaj raskida tog ugovora jednostranom izjavom volje jedne od stranaka. Dalje, drugostepeni sud je zaključio da tužena nije dužna da tužiocu isplati 9.175 evra na ime umanjene tržišne kupoprodajne cene nepokretnosti, tužiočevog stana, pošto nije realizovana nikakva nova prodaja predmetnog stana da bi tužilac imao izgubljenu dobit, već je stan, u izvršnom postupku, prodat tuženoj, primenom posebnih pravila u pogledu cene na javnim prodajama. Po mišljenju drugostepenog suda, tužena nije dužna da tužiocu isplati iznose neizmirenih dugovanja za komunalne usluge i utrošenu električnu energiju za period od 01.12.2008. godine do 31.12.2014. godine, pošto tužilac ta dugovanja, javnim preduzećima, nije platio.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 132. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da raskidom ugovora obe strane su oslobođene svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne štete. Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice, na osnovu odredbe člana 154. stav 1. istog zakona. Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalne štete). Zakonska subrogacija propisana je u odredbi člana 300. Zakona o obligacionim odnosima, tako što kad obavezu ispuni lice koje ima neki pravni interes u tome, na njega prelazi, po samom zakonu u času ispunjenja poveriočevo potraživanje sa svim sporednim pravima.

U konkretnom slučaju, parnične stranke su isplatu razlike zakupnine od 100 do 150 evra mesečno, počev od 15.03.2009. godine pa do 31.12.2010. godine, trećim aneksom predugovora o kupoprodaji zaključenim pod br. Ov1 .../... dana 12.10.2010. godine, ugovorile za slučaj raskida tog pravnog posla, u odredbi člana 9. tog aneksa, dok su u odredbi člana 8. predvidele da ukoliko dođe do raskida tog pravnog posla prekoračenjem roka 31.12.2010. godine, kupac ostaje u stanu u svojstvu podstanara - zakupca, sa mesečnom kirijom od 100 evra. Pošto kupac nije isplatio ostatak kupoprodajne cene od 29.380 evra, zaključno sa 31.12.2010. godine, pa je do raskida ugovora došlo zbog prekoračenja roka za ispunjenje, u smislu odredbe člana 125. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, sledi da je tužena, kao zakupac bila dužna da tužiocu zakupninu za predmetni stan plaća u iznosu od 100 evra mesečno, na osnovu odredbe člana 8. trećeg aneksa predugovora o kupoprodaji, odnosno da nije dužna da mu plati razliku do 150 evra mesečno, kako je pravilno zaključio drugostepeni sud. Tužena nije dužna da tužiocu isplati 9.175 evra na ime umanjene tržišne kupoprodajne cene predmetnog stana, jet tužilac taj stan nije prodao trećem licu za kupoprodajnu cenu koja je za taj iznos niža od kupoprodajne cene koja je bila ugovorena na osnovu predugovora zaključenog sa tuženom, pa tužiočeva imovina nije umanjena za taj iznos. Tužilac nije ispunio obavezu tužene na ime dugovanja za komunalne usluge i utrošenu električnu energiju javnim preduzećima, pa na njega nije prešlo potraživanje u iznosu od 653.328,44 dinara.

Navodima revizije revidenta o tome da je prilikom zaključenja trećeg aneksa predugovora tužilac pokazao dobru volju i „spustio“ mesečnu zakupninu na 100 evra, kako bi tuženima olakšao isplatu ostatka kupoprodajne cene, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude. Ta činjenica nije bitna za odlučivanje, imajući u vidu da je drugostepeni sud usvojio tužbeni zahtev tužioca i tuženu obavezao da mu isplati neplaćenu zakupninu u iznosima od 100 evra mesečno za period od 01.01.2011. godine do 09.01.2014. godine, sa pripadajućom kamatom.

Neosnovani su navodi revizije revidenta da je za njega nastala šteta jer je tužena držala stan u posedu 6 godina, obmanjujući ga da će platiti kupoprodajnu cenu, te da je zbog toga za tužioca nastala šteta u vidu razlike između kupoprodajne cene i tržišne vrednosti predmetnog stana. U konkretnom slučaju, tužilac nije predmetni stan prodao trećem licu za niži iznos kupoprodajne cene od one koja je ugovorena na osnovu predugovora zaključenog sa tuženom, pa nije došlo do umanjenja njegove imovine, već je zbog činjenice da tužilac nije imao mogućnost da tuženoj vrati iznos koji je od nje primio na ime dela kupoprodajne cene predmetnog stana, taj stan prodat tuženoj, u izvršnom postupku u kom se cena određuje prema pravilima za javnu prodaju propisanim zakonom na osnovu koga se sprovodi izvršenje. Uslov za odgovornost po osnovu prouzrokovanja štete je krivica, na osnovu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. To što je tužiočev stan prodat u izvršnom postupku nije krivica tužene, već je krivica tužioca, pošto on tuženoj nije vratio iznos koji je od nje dobio na ime dela kupoprodajne cene za taj stan, pa je tužena imala pravo da, radi namirenja svog potraživanja, traži prodaju tužiočevog stana.

Navodima revizije tužioca o tome da on nije tražio da tužena njemu isplati dugovanja javnim preduzećima za neplaćene komunalne usluge i utrošenu električnu energiju, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude, pošto tužilac nema aktivnu legitimaciju za isticanje tog tužbenog zahteva.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić