Rešenjem Višeg suda u Šapcu Gž 702/2020 od 14.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane žalbe naslednih učesnika BB i VV i prvostepeno rešenje potvrđeno u stavu prvom, drugom, trećem i petom izreke. Stavom drugim izreke, usvojena je žalba nasledne učesnice ŽŽ i prvostepeno rešenje preinačeno u stavu četvrtom izreke, tako što je na zaostavštini iza pok. AA biv. iz ..., od oca II, rođenog ...1919. godine, umrlog ...2001. godine, državljanina SRJ, a koju čini: devizna štednja deponovana na ime ZZ na računu broj ... „...“, a partija „...“ za istu deviznu štednju broj ... oglašena je za naslednicu, na osnovu zaveštanja ŽŽ iz ..., ćerka ostavioca i obavezana je da plati naslednu taksu u iznosu od 50.000,00 dinara. Stavom trećim izreke odbijeni su zahtevi naslednih učesnika BB, ŽŽ i VV za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, nasledni učesnici BB i VV su blagovremeno izjavili revizije, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, ... 18/20) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i utvrdio da revizije naslednih učesnika BB i VV izjavljene protiv stava drugog pobijanog rešenja nisu osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u postupku raspravljanja zaostavštine iza pok. AA biv. iz ..., AA je otac ŽŽ, BB, VV i JJ koji je u međuvremenu preminuo, čiji su zakonski naslednici GG, DD, ĐĐ i EE. Ostavilac je za života sačinio sudsko zaveštanje pred Opštinskim sudom u Loznici 22.05.2001. godine, koje je proglašeno na ročištu održanom 18.09.2001. godine. Navedenim zaveštanjem stavom prvim, ostavilac je svom sinu JJ ostavio u nasleđe vinograd površine oko 10 ari u ...; stavom drugim ostavilac je svojoj deci JJ iz ..., VV iz ..., ŽŽ iz ... i BB iz ... ostavio u nasleđe šumu u ... površine oko 150 ari, na jednake delove; stavom trećim ostavilac je svojoj ćerki ŽŽ iz ... ostavio u nasleđe kuću i plac površine oko 4 ara u ... i svu pokretnu imovinu koja se nalazi u ovoj kući, kao i novac sa deviznih štednih knjižica na staroj deviznoj štednji kod „...“, i svu drugu pokretnu i nepokretnu imovinu koja se u momentu njegove smrti kao njegovo vlasništvo bude zatekla; stavom petim ostavilac je naložio ćerci ŽŽ iz ŽŽ da se o njemu stara, da ga u bolesti leči i neguje, da ga po smrti sahrani, podušje mu izda i spomenik podigne o svom trošku ili od novca sa njegove devizne štednje. Zakonska naslednica BB, ćerka ostavioca je osporila navedeno zaveštanje i upućena je na parnicu, koja parnica je okončana donošenjem pravnosnažne presude Osnovnog suda u Loznici P 2073/10 od 11.12.2015. godine, kojom je stavom prvim odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev BB kojim je tražila da se poništi i da ne proizvodi pravno dejstvo sudsko zaveštanje AA R 200/2001 od 22.05.2001. godine proglašeno na zapisniku kod tog suda od 18.09.2001. godine; stavom drugim odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev BB kojim je tražila da se utvrdi da je nastupio raskidni uslov iz stava četiri sudskog zaveštanja pok. AA R 200/2001 od 22.05.2001. godine proglašenog na zapisniku kod tog suda 18.09.2001. godine; stavom trećim izreke, utvrđeno je šta sve sačinjava zaostavštinu pok. AA biv. iz ..., stavom četiri izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev BB kojim je tražila da se utvrdi da zaostavštinu pok. AA, biv. iz ... čini iznos od 45.000 DEM koji se nalazi u njegovoj kasici u njegovoj kući u ..., kao i naknada po osnovu njegovog ropskog rada za vreme Drugog svetskog rada u iznosu od 7.500 DEM, a odbačena tužba u delu u kojem je tražila da tuženi trpe da navedena imovina bude uručena zakonskim naslednicima pokojnika; stavom petim izreke, odbijen je, kao neosnovan tužbeni zahtev BB kojim je tražila da se utvrdi da je ostavilac AA, biv. iz ..., sudskim zaveštanjem R 200/2001 od 22.05.2001. godine proglašenim na zapisniku kod tog suda 18.09.2001. godine povredio njen nužni nasledni deo; stavom šestim izreke, odlučeno je o troškovima postupka.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepeno rešenje i na zaostavštini iza pok. AA biv. iz ..., koju čini i devizna štednja deponovana na ime ZZ na računu broj ... „...“, a partija „...“ za istu deviznu štednju je broj ... oglasio za naslednika na osnovu zaveštanja BB, pravilno zaključivši da iz zaveštanja AA proizlazi da je svojoj ćerki BB ostavio u nasleđe pored kuće i placa i navedenu deviznu štednju, sa kojih razloga su neosnovani revizijski navodi naslednih učesnika BB i VV.

Naime, pravilno je drugostepeni sud ceneći utvrđeno činjenično stanje i zaveštanje kojim je takstativno nabrojano šta kom zakonskom nasledniku ostavlja, zaključio da je ostavilac zaveštanjem novac sa deviznih štednih knjižica na staroj deviznoj štednji ostavio ćerki ŽŽ i da upravo devizna štednja deponovana na ime ZZ na računu broj ... „...“, a partija „...“ za istu deviznu štednju je broj ... na računu kod „...“ predstavlja i tu staru deviznu štednju kojom je raspolagao zaveštanjem i koju je moguće identifikovati i odrediti kao onu na koju je mislio i kojom je raspolagao zaveštanjem, odnosno da je zaveštanjem raspolagao sa više od jedne štedne partije (knjižice) u korist svoje ćerke ŽŽ. Kako njegovu zaostavštinu sačinjavaju novčana sredstva na ukupno dve različite štedne knjižice, to sledi da je obe ostavio svojoj ćerci ŽŽ.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke, s obzirom da su i ostali revizijski navodi ocenjeni kao neosnovani.

Ispitujući dozvoljenost revizije protiv odluke sadržane u stavu prvom izreke pobijanog rešenja na osnovu člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, a koji se primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postuku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Kad predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a pravo za izjavljivanje revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, tužilac je dužan da u tužbi označi vrednost predmeta spora, kako je to propisano članom 33. stav 2. ZPP, koji se u ovom slučaju primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku. Ako je tužilac to propustio da učini, onda je za ocenu dozvoljenosti revizije merodavna vrednost predmeta spora na osnovu koje je određena ili plaćena sudska taksa.

Do okončanja ovog postupka pred prvostepenim sudom nije označena vrednost predmeta spora, a učesnicima je određena sudska taksa za raspravljanje zaostavštine primenom Tarifnog broja 7. Zakona o sudskim taksama (u iznosu od 1.000,00 dinara, od 3.200, dinara i od 15.000,00 dinara), što odgovara vrednosti predmeta spora do 150.000,00 dinara, a što je ispod dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja predloga.

Kako je članom 403. stav 2. ZPP, propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizije naslednih učesnika nisu dozvoljene protiv stava prvog izreke odluke donete u drugom stepenu, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić