Postupak u ovom sporu započet je tužbom koja je podneta 21.07.2011. godine. Prema odredbi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11), postupci započeti pre stupanja na snagu tog zakona sprovešće se po odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09 - ZPP). Odredbom člana 395. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. tog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu R3 3/21 od 18.06.2021. godine dozvoljena je posebna revizija tuženih, izjavljena protiv presude tog suda Gž 2029/17 od 04.04.2018. godine. Po oceni tog suda, o izjavljenoj reviziji potrebno je odlučivati da bi se razmotrilo pravno pitanje od opšteg interesa da li naslednik, koji u postupku za raspravljanje zaostavštine nije istakao zahtev za priznanje nužnog dela, može takav zahtev ostvarivati u parnici, s`obzirom da pravnosnažno rešenje o nasleđivanju vezuje učesnike ostavinskog postupka u pogledu zahteva koji proizilaze iz naslednopravnih odnosa. Potreba odlučivanja o reviziji tuženih, po shvatanju nadležnog drugostepenog suda, postoji i radi ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud nije vezan ocenom nadležnog apelacionog suda o dozvoljenosti revizije izjavljene na osnovu člana 395. ZPP. Apelacioni sud u takvoj situaciji daje samo preliminarnu ocenu o tome da li smatra da treba dopustiti izjavljivanje revizije u određenom sporu, ali o pitanju da li treba dozvoliti izuzetnu reviziju u poslednjoj instanci odlučuje Vrhovni kasacioni sud. Upravo iz tog razloga se izjašnjenje apelacionog suda o dozvoljenosti revizije predviđene članom 395. ZPP, označava kao „mišljenje“ ili „predlog“.

Po stanovištu revizijskog suda, u ovom slučaju nema mesta odlučivanju o reviziji tuženih ni iz jednog od razloga koje navodi Apelacioni sud u Kragujevcu. Sporno pravno pitanje razrešeno je kako u pravnoj teoriji, tako i u praksi sudova. Tužbi za zaštitu nužnog dela, kojom se zahteva smanjenje testamentalnog raspolaganja ili vraćanje poklona, ima mesta ako nužni naslednik pretenduje na nužni deo kao stvarno pravo i ako u ostavinskom postupku nije uopšte ili nije pravilno raspravljeno o tom njegovom pravu. U konkretnom slučaju, pravnosnažnim rešenjem obustavljen je postupak za raspravljanje zaostavštine pokojne DD zbog nepostojanja imovine koja bi bila predmet nasleđivanja. U takvoj situaciji, tužilac može podneti tužbu za utvrđenje svog prava na nužni deo, jer ostavinski postupak nije pravnosnažno okončan rešenjem o nasleđivanju. Primer iz sudske prakse - sentenca priložena uz reviziju, ne opravdava odlučivanje radi ujednačavanja sudske prakse, jer je postupak u kojem je ta odluka doneta pokrenuo naslednik koji je učestvovao u ostavinskom postupku i u tom postupku nije istakao zahtev za nužni deo, a taj postupak je okončan pravnosnažnim rešenjem o nasleđivanju.

Iz ovih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Revizija tuženih nije dozvoljena po vrednosti predmeta spora. Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 55/14) propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu tog zakona (31.05.2014. godine).

U podnetoj tužbi vrednost predmeta spora određena je iznosom od 200.000,00 dinara. U vreme podnošenja tužbe dinarska protivvrednost 40.000 evra, obračunata po srednjem kursu Narodne banke Srbije (1 evro = 104,6841 dinara), iznosila je 4.187.364,00 dinara.

Iz izloženog sledi da je vrednost predmeta ovog spora niža od merodavne vrednosti za dozvoljenost revizije, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić