Rev 14873/2022 3.19.1.25.6.5; ponavljanje postupka zbog odluke Evropskog suda za ljudska prava

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 14873/2022
26.01.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca „Aktiva“ doo Beograd, čiji je punomoćnik Siniša Đalić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 3252/17 od 11.05.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 26.01.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE rešenje Apelacionog suda u Beogradu Gž 3252/17 od 11.05.2022. godine i predmet VRAĆA tom sudu na ponovni postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 3252/17 od 11.05.2022. godine odbijen je kao neosnovan predlog tužioca za ponavljanje postupka pravnosnažno okončanog presudom tog suda Gž 3252/17 od 14.12.2017. godine.

Protiv označenog drugostepenog rešenja tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u skladu sa članom 403. stav 3, članom 408. i članom 420. stav 1. i 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je tužiočeva revizija osnovana.

Tužilac je podnetom tužbom tražio naknadu materijalne štete (izgubljene dobiti) prouzrokovane nezakonitim i nepravilnim radom organa tužene u postupku inspekcijske kontrole - oduzimanja i prodaje određene količine glatkog i rebrastog betonskog gvožđa smeštenog u skladištu u ..., kao dela ukupne količine uvezenog gvožđa (drugi deo bio je smešten u skladištu u ...). Tužbeni zahtev bio je zasnovan na činjenici da je presudom Upravnog suda U 7007/14 od 29.09.2014. godine uvažena njegova tužba tako što su poništena rešenje Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine telekomunikacija od 28.09.2012. godine (o odbijanju tužiočeve žalbe protiv rešenja tržišnog inspektora od 14.05.2012. godine) i rešenje tržišnog inspektora od 14.05.2012. godine (o oduzimanju betonskog gvožđa iz skladišta u ...), i upravna stvar rešena tako što je odlučeno da mu se oduzeta roba vrati.

Prvostepeni sud je tužbeni zahtev usvojio, a drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužiočev zahtev. Po stanovištu drugostepenog suda, podneta tužba je preuranjena zato što je presuda Upravnog suda o vraćanju oduzete robe tužiocu, doneta u upravnom sporu, ukinuta presudom Vrhovnog kasacionog suda Uzp 42/16 od 09.02.2017. godine i predmet vraćen Upravnom sudu na ponovni postupak. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 2711/2018 od 08.06.2018. godine odbijena je revizija tužioca izjavljena protiv drugostepene presude.

Podneti predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka tužilac je zasnovao na odredbi člana 426. tačka 11. ZPP i na presudi Evropskog suda za ljudska prava od 19.01.2021. godine, donetoj u predmetu „Aktiva“ doo protiv Srbije (predstavka broj 23079/11). Tom presudom utvrđena je povreda člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju i da je mešanje tužene države u pravo podnosioca predstavke (tužioca) na mirno uživanje imovine - izricanjem u upravnom postupku mere trajnog oduzimanja betonskog gvožđa koje je tužilac uvezao i uskladištio u ..., bilo nesrazmerno i podnosiocu predstavke nametnulo prekomerni teret.

Pobijanim rešenjem drugostepeni sud je odbio tužiočev predlog, nalazeći da nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka u smislu člana 426. tačka 11. ZPP. Po stanovištu tog suda, označena presuda Evropskog suda za ljudska prava ne bi dovela do povoljnije odluke po tužioca jer je postupak pred Upravnim sudom u toku, zbog čega i dalje postoji razlog da se tužba smatra preuranjenom.

Po stanovištu revizijskog suda, tužilac osnovano ukazuje da je odredba člana 426. tačka 11. ZPP u ovom slučaju pogrešno primenjena.

Prema toj odredbi, postupak koji je odlukom suda pravnosnažno okončan može se po predlogu stranke ponoviti, ako stranka stekne mogućost da upotrebi odluku Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava, a to je moglo da bude od uticaja na donošenje povoljnije odluke.

U konkretnom slučaju, protiv tužioca - uvoznika betonskog gvožđa, smeštenog delom u skladištu u ... a delom u skladištu u ..., paralelno su vođena dva upravna postupka. U oba upravna postupka doneta su rešenja o trajnom oduzimanju robe zasnovna na istim razlozima i primenom istih odredbi tada važećeg Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenje usluga u prometu robe i inspekcijskog nadzora, odnosno Pravilnika o evidenciji prometa robe i usluga, a sva oduzeta roba je prodata. Presudom Evropskog suda za ljudska prava utvrđeno je da je merom izrečenom u pravnosnažno okončanom upravnom postupku - oduzimanjem robe uskladištene u ..., povređeno pravo tužioca na mirno uživanje imovine iz člana 1. Protokola 1. uz Konvenciju, zbog nesrazmernog mešanja organa tužene države u označeno tužiočevo pravo.

U tom kontekstu, nisu prihvatljivi razlozi drugostepenog suda da i pored postojanja označene presude Evropskog suda za ljudska prava nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka po osnovu citirane zakonske odredbe, zato što u ponovljenom postupku ne bi bila doneta odluka povoljnija za tužioca pošto upravni postupak povodom oduzimanja robe (iz skladišta u ...) još uvek nije pravnosnažno okončana. Naime, saglasno presudi Evropskog suda za ljudska prava trajnim oduzimanjem i prodajom robe (u skladištu u ...) povređeno je tužiočevo pravo na imovinu i mirno uživanje imovine, nesrazmernim i preteranim mešanjem organa tužene države u to pravo. S`obzirom da je ista mera izrečena i za ostatak robe (u skladištu u ...), u odnosu na koju tužilac traži naknadu materijalne štete jer mu je njenim oduzimanjem i prodajom onemogućeno da trguje i ostvari dobit, ne mogu se prihvatiti razlozi nižestepenog suda da je presuda Evropskog suda za ljudska prava irelevantna za povoljniji uspeh tužioca u ovom sporu samo zato što upravni postupak oduzimanja robe nije pravnosnažno okončan.

Zbog toga je, primenom člana 415. stav 1. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP pobijano rešenje moralo bii ukinuto i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će, imajući izloženo u vidu, odlučiti o osnovanosti predloga za ponavljanje postupka koji je tužilac za sada zasnovao samo na razlogu iz člana 426. tačka 11. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić