.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 14909/2023
08.11.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužioca advokata AA iz ..., čiji je punomoćnik Predrag Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Parking servis“ Vranje, čiji je punomoćnik Miomir Tasić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1310/22 od 20.03.2023. godine, u sednici veća održanoj 08.11.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1310/22 od 20.03.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1310/22 od 20.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 710/22 od 04.05.2022. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i u celosti održano na snazi rešenje o platnom nalogu Osnovnog suda u Vranju Pl 79/22 od 08.03.2022. godine. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu nadoknadi parnične troškove u iznosu od 13.312,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1310/22 od 20.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u delu u kome je održano na snazi rešenje o platnom nalogu za iznos glavnog duga od 9.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.07.2021. godine do isplate, za iznos od 120,00 dinara na ime PTT troškova za slanje opomene i na ime troškova izdavanja platnog naloga od 9.950,00 dinara. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je uknuto rešenje o platnom nalogu Osnovnog suda u Vranju Pl 79/22 od 08.03.2022. godine za iznos glavnog duga od 13.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.07.2021. godine do isplate i za troškove tužioca za izdavanje platnog naloga od 1.860,00 dinara, te je u tom delu tužbeni zahtev odbijen. Stavom trećim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, tako što je tuženi obavezan da tužiocu plati na ime parničnih troškova 12.400,00 dinara. Stavom četvrtim izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu u kome je preinačena prvostepena presuda, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i radi ujednačavanja sudske praske.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Sporno potraživanje, za koje je delimično odbijen tužbeni zahtev, odnosi se na radnje zastupanja tužioca kao punomoćnika advokata, preduzete posle prijema obaveštenja o raskidu ugovora o advokatskom zastupanju, koje je tužiocu uputio tuženi vlastodavac. Po zaključenom ugovoru između stranaka tužilac, kao advokat, bio je u obavezi da u otkaznom roku preduzima radnje koje ne trpe odlaganje i o tome obavesti tuženog, a ne i da započinje nove postupke, za koje radnje zahteva spornu naknadu. Pravo da se zahteva izvršenje obaveza preuzetih ugovorom uslovljeno je saglasnošću ugovorača u svakom konkretnom slučaju, a utvrđene činjenice na kojima je zasnovana pravnosnažna presuda, ne vode zaključku da postoje pravna pitanja koja zahtevaju odlučivanje o reviziji kao posebnoj, u smislu napred citirane zakonske odredbe.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije po odredbi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbama člana 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 470. ZPP propisano je da će se postupak o sporovima male vrednosti sprovoditi i povodom prigovora protiv platnog naloga, ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.
Tužba sa predlogom za izdavanje platnog naloga podneta je 04.03.2022. godine, prigovorom je osporen ceo platni nalog po kome je glavnica potraživanja 22.800,00 dinara i postupak je sproveden po pravilima o sporovima male vrednosti, a iz citiranih zakonskih odredaba proizilazi da revizija nije dozvoljena.
Činjenica da je drugostepenom presudom u pobijanom delu prvostepena presuda preinačena nije od uticaja na dozvoljenost revizije, pošto se u sporovima male vrednosti ne primenjuje opšti režim za dozvoljenost revizije iz člana 403. stavova 2. i 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
