Tužilac je podnetom tužbom tražio naknadu štete nastale radovima na sanaciji i čišćenju neregulisanog korita reke Vlasine.

Prvostepeni sud je izveo dokaz saslušanjem svedoka koje su obe stranke predložile i njihovom ocenom utvrdio da su se na sada zauzetom delu tužiočeve parcele nalazila četiri stabla oraha i 10 stabala topole koja su tokom izvođenja navedenih radova uništena. Na tako utvrđeno činjenično stanje sud je primenom člana 154, člana 185. i člana 189. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženog da nadoknadi tužiocu nastalu stvarnu štetu i izgubljenu dobit.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tuženog, našao da se na osnovu izvedenih dokaza ne može sa sigurnošću utvrditi šta se sve nalazilo na predmetnom delu tužiočeve parcele i da li se na istom uopšte nešto nalazilo, jer tužilac saglasno članu 231. ZPP u vezi sa članovima 228. i 229. stav 1. tog zakona nije predložio dokaze za svoje navode, a iskazi svedoka su ocenjeni kao paušalni i neodređeni. Zbog toga je usvojio žalbu tuženog, smatrajući da tužilac nije dokazao da su se na delu njegove parcele nalazila stabla oraha i topole, pa je na osnovu člana 394. tačka 3. ZPP preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u delu kojim je tražena naknada za uništena stabla.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se tužiočevom reviziom ukazuje da je drugostepeni sud, drugačijom ocenom izvedenih dokaza, izmenio činjenično stanje utvrđeno u postupku pred prvostepenim sudom.

Naime, u osnov presude kojom drugostepeni sud preinačuje prvostepenu presudu uzima se ono činjenično stanje na kojem je ta presuda zasnovana, ili činjenično stanje koje je utvrdio drugostepeni sud prema rezultatu dokazivanja koje je pred njim izvedeno. Ako povodom žalbe nije održana rasprava, načelo neposrednosti nalaže da drugostepeni sud u osnov svoje preinačujuće presude uzme činjenice na kojima je zasnovana prvostepena presuda, a u protivnom je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka. Od tog pravila zakon predviđa odstupanja u slučaju da je prvostepeni sud svoje uverenje o činjenicama zasnovao isključivo na posredno izvedenim dokazima i ispravama, kada te dokaze i drugostepeni sud može oceniti posredno, kao i u slučaju kada je prvostepeni sud svoj stav po pitanju jedne sporne činjenice zauzeo izvođenjem zaključka iz druge činjenice.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je ocenom iskaza tužioca i svedoka utvrdio da su na predmetnom delu parcele postojala stabla oraha i topole koja su uništena prilikom izvođenja radova. Drugostepeni sud je iste iskaze ocenio drugačije, kao paušalne i neodređene, i na osnovu toga izveo zaključak o nedokazanosti činjenice postojanja stabala. Na taj način drugostepeni sud je, bez održavanja rasprave na kojoj bi svedoci bili saslušani i izvršena ocena njihovih iskaza, izmenio utvrđeno činjenično stanje. Pri tom je preinačujuću presudu doneo sa pozivom na član 394. tačka 3. ZPP. Označena odredba, po stanovištu revizijskog suda, u ovom slučaju nije primenjiva tim pre što se iz obrazloženja drugostepene presude ne može zaključiti iz koje to činjenice je prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak o nepostojanju druge činjenice - uništenih stabala.

Iz navedenog razloga, drugostepena presuda je morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tuženog.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti učinjenu povredu postupka i ukoliko smatra da je činjenično stanje pogrešno utvrđeno jer iskazi tužioca i svedoka nisu pravilno ocenjeni, iste ponovo oceniti ali u skladu sa načelom neposrednosti - izvođenjem tih dokaza na raspravi i njihovom ponovnom ocenom.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od ishoda spora.

Shodno izloženom, na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić