Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 15000/2022
26.01.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Fensaroši Zoltan advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., koje zastupa Gere Tibor advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2949/21 od 13.04.2022. godine, u sednici održanoj 26.01.2023. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2949/21 od 13.04.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Subotici P 27/20 od 22.09.2021. godine utvrđeno je pravo tužioca AA na nužni deo iza pokojnog GG, bišveg iz ... koji je preminuo ...2018. godine, povređeno ugovorom o poklonu koji je pred Opštinskim sudom u Senti overen pod brojem Ov. 10546/08 dana 16.10.2008. godine, zatim ugovorom o poklonu overenim pred Opštinskim sudom u Senti pod brojem Ov. 711/2000 dana 23.03.2000. godine, ugovorom o poklonu overenim pred Osnovnim sudom u Subotici pod brojem Ov3. 2832/2012 dana 28.05.2012. godine te ugovorom o deobi overenim pred Opštinskim sudom u Senti pod brojem Ov. 4859/2002 dana 11.11.2002. godine, koji ugovori su zaključeni između sada pok. GG i sada pokojne DD, kao i ugovorima koje je DD prenela tu imovinu tuženima, pa su obavezane tužene da tužiocu na ime protivvrednosti njegovog nužnog dela u predmetnoj imovini solidarno isplate iznos od 6.865.871,92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.01.2019. godine do isplate, kao i troškove parničnog postupka u iznosu od 200.085,00 dinara; odbijen je deo tužbenog zahteva za isplatu razlike do traženog iznosa od 9.153.302,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2949/21 od 13.04.2022. godine žalba tuženih je odbijena, a presuda Višeg suda u Subotici P 27/20 od 22.09.2021. godine u pobijanom usvajajućem delu odluke iz stava 1 – 3 izreke, potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužene su blagovremeno izjavile reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) i utvrdio da revizija tuženih nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sin pokojnog GG koji je sa majkom tuženih sada pokojnom DD, zaključio brak 01.06.1996. godine. GG je bio vlasnik određenih nepokretnosti KO ... koje je sa više ugovora poklonio DD. Ugovori su overeni pred Opštinskim sudom u Senti i to Ov. 711/2000 dana 23.03.2000. godine, Ov. 10546/08 dana 16.10.2008. godine, Ov. 2832/2012 dana 28.05.2012. godine, a sa delom nepokretnosti u korist GG je raspolagao i ugovorom o deobi overenim pred Opštinskim sudom u Senti pod brojem Ov. 4859/2002 dana 11.11.2002. godine. Ugovorom o deobi DD je dobila kuću u ... na adresi ... broj .., iako je tu kuću dobio poklonom od svog pravnog prethodnika, a ona je činila njegovu posebnu imovinu. Za svoga života DD je svom tom imovinom raspolagala u korist svojih ćerki, ovde tuženih. DD je umrla ...2012. godine, a GG je umro ...2018. godine. Pokojni GG iza svoje smrti nije ostavio dugove, a u vrednost njegove zaostavštine ušla je i neisplaćena penzija i novčana sredstva na računu kod Komercijalne banke. Veštačenjem je utvrđeno da je vrednost zaostavštine koju je nasledio AA iza smrti GG 1.587.145,05 dinara. Vrednost imovine koju je poklonima dobila tužena BB je 12.873.509,85 dinara, a vrednost koju je dobila VV je 2.445.379,04 dinara.
Nižestepeni sudovi nalaze da bi nakon smrti pok. GG, obzirom da ostalih naslednika nije imao, tužilac bio jedini njegov naslednik. Vrednost celokupne imovine koju bi ostavilac nasledio iznosi 16.960.033,94 dinara. Kao naslednik prvog naslednog reda tužilac polaže pravo na nasleđe kao nužni naslednik u visini od ½ od zakonskog dela, što čini iznos u novčanom obliku od 8.453.016,97 dinara. Kako je vrednost nasleđenog dela koji je dobio tužilac 1.587.145,05 dinara, to mu do nadomeštanja nužnog dela sleduje još 6.865.871,92 dinara koji iznos su tužene dužne da shodno članu 43. stav 1. i članu 48. Zakona o nasleđivanju, isplate tužiocu.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je postupljeno kada je usvojen tužbeni zahtev tužilac. Naime, odredbom člana 43. stav 1. ZON-a propisano je da nužnom nasledniku pripada novčana protivvrednost nužnog dela (obligaciono pravo).
Članom 48. ZON-a propisan je način izračunavanja visine nužnog dela. Nižestepeni sud je putem veštačenja pravilno utvrdio vrednost imovine pokojnog GG pri čemu je imao u vidu vrednost svih poklona koje je pok. GG ma na koji način učinio nekom od zakonskih naslednika. Pok. DD je bila supruga pok. GG što znači da je ulazila u krug zakonskih naslednika. Međutim, ona je tu imovinu otuđila u korist svojih ćerki, ovde tuženih a imala je pre GG pravo na nužni deo opterećuje imovinu koja je poklonjena. Ta imovina je poklonjena budućem nasledniku – supruzi DD a njeni naslednici su tužene. Tužilac spada u krug prvog naslednog reda a otuđenje imovine poklonom na drugog naslednika tužioca ne eliminiše iz prava na nužni deo u odgovarajućoj kvoti.
Navodima iz revizije ne dovodi se u pitanje pravilnost nižestepenih odluka. Pravilno je ocenjena osnovanost tužbenog zahteva tužioca u vezi potraživanja nužnog dela, a visina obračuna tj. njegova vrednost nije osporavana od strane tuženih. Činjenica da tuženi nisu testamentalne naslednice ne znači da imovina koju su dobile poklonom od svoje majke, a koja predstavlja imovinu pok. GG u pogledu imovine istih ne isključuje tužioca da mu se iz te imovine namiri nužni deo u novčanom obliku shodno odredbi člana 43. stav 1. ZON-a. Tužene su dužne da solidarno naknade opredeljenu vrednost visine dosuđenog nužnog dela, a njihove međusobne odnose mogu regulisati u posebnom postupku. Činjenica da je pok. DD deo imovine dobila putem ugovora o deobi Ov. 4859/2002 ne utiče na donošenje drugačije odluke, jer je u nižestepenom postupku utvrđeno da tu imovinu pok. GG dobio putem poklona od svog pravnog prethodnika, te da se ista ne može smatrati njegovom zajedničkom imovinom.
Ni ostali navodi iz revizije tuženih nisu od takvog značaja da mogu dovesti do drugačije odluke.
Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Tužilje nisu uspele u reviziji pa stoga nemaju pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, pa je odlučeno kao u stavu dva izreke.
Predsednik veća-sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković