Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1119/24 od 13.03.2024. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 6368/2022 od 15.12.2023. godine u stavu prvom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu odredbom člana 404. ZPP (posebna revizija).

Pobijanom pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu čiji je osnov utvrđenje prava korišćenja na osnovu održaja i konvalidacije ugovora tako što je ocenjeno da je tužbeni zahtev neosnovan zbog nesavesnosti tužioca, i zbog zabrane prometa nepokretnosti stečene na osnovu člana 9. Zakona o vraćanju utrina i pašnjaka selima (Sl. glasnik RS, br. 16/1992 ).Tužilac nema ni zakonitu ni savesnu državinu u periodu dužem od 20 godina saglasno odredbi člana 28. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa niti je dokazao drugi pravni osnov sticanja prava svojine. Tužilac navodima revizije osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja što ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, a uz reviziju nije dostavio niti se pozvao na presude iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju sudova u istoj ili bitno sličnoj činjenično pravnoj stvari.

Imajući u vidu da se radi o parnici u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva zavisi od utvrđenja u svakom konkretnom slučaju činjenica relevantnih za primenu materijalnog prava, a nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni za novim tumačenje prava, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je u skladu s tim odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 18.02.2020. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora od 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu sa zahtevom za nenovčano potraživanje u kome označena vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi zakonom propisani imovinski cenzus za dopuštenost revizije po članu 403. stav 3. ZPP, to je Vrhovni sud našao da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Iz tog razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković