Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da revizija tužilaca nije izuzetno dozvoljena.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U reviziji se određeno ne ukazuje na ispunjenje tih uslova u ovoj pravnoj stvari.

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev da se ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između pokojnog oca stranaka i tužene raskine zbog neizvršenja i utvrdi da nema pravno dejstvo ni punovažnost, uz date činjenične i pravne razloge koji opredeljuju takvu odluku, u pravilnoj primeni materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje. U parnicama ove vrste, ishod spora uslovljen je utvrđenim okolnostima konkretnog slučaja.

Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana presuda u primeni materijalnog prava, kao i navode iznete u reviziji, koja ne sadrži konkretizovane navode vezane za pravno pitanje koje bi trebalo razmotriti, niti su priložene odluke suda iz kojih bi proizilazila takva potreba, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski uslov koji bi se odnosio na potrebu ujednačavanja sudske prakse, kako se revizijom nepotkrepljeno predlaže i da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava, niti za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 05.04.2019. godine, a označena vrednost predmeta spora iznosi 100.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora evidentno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković