.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15041/2023
08.05.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Jasmine Simović i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Nataša Tošić advokat iz ..., protiv tuženih BB iz ..., Opština ..., VV i GG obojica iz ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Denis Murić advokat iz ..., radi naknade materijalne štete i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3115/22 od 10.02.2023. godine, u sednici održanoj 08.05.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3115/22 od 10.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Pazaru P 2392/18 od 15.09.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obavežu tuženi da mu na ime naknade materijalne štete i neosnovanog obogaćenja isplate ukupan iznos od 1.484.500 evra, i to iznos od 300.000 evra koji je tužilac dao za kupovinu preduzeća „RPGP 23. NOVEMBAR“ AD Tutin, iznosa od 584.500 evra po osnovu kupovine kamenoloma i izmakle koristi od njegovog izdavanja u zakup, iznos od 50.000 evra koji je dat za kupovinu parcele .. KO Tutin, iznos od 400.000 evra koji je dat za izgradnju stambeno-poslovnog prostora na parceli .. KO Tutin i iznos od 150.000 evra kao novčane protivvrednosti 25 garažnih mesta koja prema dogovoru pripadaju tužiocu. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da na ime troškova parničnog postupka tuženima solidarno isplati iznos od 1.315.090,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3115/22 od 10.02.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Pazaru P 2392/18 od 15.09.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, bez konkretnog navođenja revizijskih razloga.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se posebno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se, pod uslovima iz člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP, taj vanredni pravn lek može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi BB i VV zaključili su 06.12.2004. godine pisani ugovor o udruživanju sredstava radi kupovine preduzeća „23. novembar“ iz Tutina. Ugovor je u ime tuženog BB potpisao tužilac kao njegov punomoćnik, na osnovu generalnog punomoćja Ov 2085/2004 od 30.12.2004. godine. Potpisi ugovarača na označenom ugovoru overeni su kod suda 26.08.2005. godine, pod Ov 1622/05. Tim ugovorom bilo je ugovoreno da će oba ugovarača učestvovati sa jednakim novčanim iznosima u isplati cene po ugovoru o prodaji društvenog kapitala Ov 3969/04 od 06.12.2004. godine i tako postati vlasnici akcionarskog kapitala i akcija sa po ½ idealna dela, a tuženi VV biti upisan u registar nadležnog organa kao direktor preduzeća. Tuženi BB i DD su 05.09.2005. godine sa Opštinom Tutin zaključili ugovor o davanju građevinskog zemljišta u zakup. I ovaj ugovor, na kome su potpisi ugovarača overeni kod suda 07.09.2005. godine pod Ov 1688/05, tužilac je potpisao kao punomoćnik tuženog BB. Predmet tog ugovora bio je zakup parcela .., .. i .. KO Tutin ukupne površine 1.780 m2, radi izgradnje poslovno- stambenog objekta. Zakupci su se ugovorom obavezali da Opštini Tutin, umesto naknade za ustupljeno zemljište i njegovo komunalno opremanje, ustupe deo izgrađenog objekta – stambeni prostor u površini od 20,30% od izgrađene površine objekta, koji je bliže određen aneksom ugovora o zakupu od 25.04.2007. godine. Opština Tutin je sa tuženim BB i DD zaključila 12.06.2006. godine i ugovor o zajedničkoj gradnji. Predmet tog ugovora bila je izgradnja podzemnih garaža i gradskog trga u Tutinu na parcelama .., .. i .. KO Tutin i ugovoreno da će tuženom BB i DD kao izvođačima pripasti podzemna garaža površine 1.951,60 m2, a naručiocu Opštini Tutin uređena površina trga. Pismenom nazvanim „dogovor“ od 30.05.2008. godine, tuženima VV i GG dat je pod kiriju kamenolom do 30.05.2009. godine za 105.000 evra, koja će biti isplaćena tužiocu i tuženom BB. Ovaj dogovor zbog otežanog poslovanja nije realizovan. Tužilac je pre podnošenja tužbe protiv tuženih podneo krivičnu prijavu zbog krivičnog dela prevare. Krivična prijava je odbačena rešenjem Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Pazaru Kt 492/18 od 02.11.2018. godine, jer prijavljeno delo nije krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti. Rešnjem Višeg javnog tužilaštva u Novom Pazaru Kt Po – 42/18 od 11.12.2018. godine, odbijen je prigovor tužioca izjavljen protiv rešenja Osnovnog javnog tužilaštva. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K 14/21 od 04.08.2021. godine odbijena je optužba prema optuženom – tuženom BB da je u stanju uračunljivosti, svestan zabranjenosti svog dela čije je izvršenje hteo, lažnim prikazivanjem i prikrivanjem činjenica doveo i držao u zabludi privatnog tužioca – tužioca u ovom sporu, i time ga naveo da preduzme radnje na štetu svoje imovine, čime je stekao protivpravnu imovinsku korist tako što je početkom 2004. godine sa privatnim tužiocem dogovorio poslovnu saradnju koja se odnosila na kupovinu preduzeća „23. novembar“ iz Tutina, a zatim i poslovnu saradnju u pogledu zakupa placa – parcele .. KO Tutin i izgradnje stambeno-poslovnog objekta na tom placu, s tim da će se kao kupac preduzeća i zakupac placa pojavljivati samo optuženi a privatni tužilac dobiti novac koji je uložio u navedene projekte i deo dobiti. Optužba je odbijena zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava i pravila o teretu dokazivanja odbili tužbeni zahtev.
Tužbom zbog neosnovanog obogaćenja koja je podneta 21.12.2018. godine traženo je da se tuženi obavežu na naknadu materijalne štete u ukupnom iznosu od 1.484.500 evra. Tužbeni zahtev zasnovan je na tvrdnji tužioca da je svojim novcem, po prethodno postignutom usmenom dogovoru sa tuženima, učestvovao u kupovini preduzeća „23. novembar“ u Tutinu, zakupu građevinskog zemljišta u Tutinu na kojem je sagrađen stambeno-poslovni objekat i izgradnji podzemnih garaža, ali da po osnovu tih ulaganja nije stekao pravo svojine na privatizovanom preduzeću, izgrađenom stambeno- poslovnom objektu i podzemnoj garaži, kao i da mu nije isplaćena zakupnina za kamenolom po dogovoru od 30.05.2008. godine.
Nižestepeni sudovi su pravilnom ocenom izvedenih dokaza zaključili da tužilac nije dokazao postojanje dogovora postignutog sa tuženima, kao osnova njegovog učešća sa određenim novčanim sredstvima, da bi osnovano mogao potraživati vraćanje uloženih sredstava u smislu člana 210. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, zato što je dogovor otpao jer nije stekao pravo svojine na preduzeću kupljenom u postupku privatizacije, odnosno poslovno-stambenom objektu i podzemnoj garaži, dok dogovor od 30.05.2008. godine o zakupu kamenoloma uopšte nije ni realizovan. Osim toga, nižestepeni sudovi su tužbene zahteve odbili i zbog zastarelosti potraživanja, proteka roka iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima od 10 godina od dana izvršenih davanja bez pravnog osnova, odnosno rokova iz člana 376. stav 1. i 2. tog zakona za naknadu materijalne štete.
Izjavljenom revizijom, po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se pobija zakonitost pravnosnažne presude u ovom sporu. Revizija se svodi na pobijanje ocene izvedenih dokaza i pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja, iz kojih razloga se ovaj vanredni pravni lek ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP), osim u procesnoj situaciji iz člana 410. stav 2. ZPP koja u ovom slučaju nije ostvarena. Nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni odredbe o zastarelosti tužiočevog potraživanja.
Iz tih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
