U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Jasmine Simović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Dejan Vuković advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., koju zastupa Vlastimir Janković advokat iz ..., radi pobijanja dužnikovih pravnih radnji, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1802/21 od 08.06.2022. godine, na sednici održanoj 12.06.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 1802/21 od 08.06.2022. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 364/20 od 12.11.2020. godine, utvrđeno je prema tužiocu da je bez pravnog dejstva ugovor Ov I 115744/2012 o poklonu zaključen 21.06.2012. godine između poklonodavca VV i poklonoprimca tužene, overen 23.06.2012. godine u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, u delu od 84.825,82 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate potrebnom za namirenje tužiočevog potraživanja po osnovu zajma, sa zakonskom zateznom kamatom od 22.04.2015. godine do isplate, te da je tužena dužna da trpi prinudno namirenje navedenog potraživanja iz vrednosti poklonjene nepokretnosti – trosobnog stana broj .., površine 74 m2, koji se nalazi u zgradi u ulici ... u Beogradu na k.p. .. upisanoj u l.n. .. k.o. ... (stavo prvi izreke) i obavezana tužena da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka od 903.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate (stav drugi izreke).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1802/21 od 08.06.2022. godine, preinačena je i označena prvostepena presuda i tužbeni zahtev odbijen (stav prvi izreke) i rešenje o troškovima postupka iz stava drugog izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tužilac da naknadi tuženoj troškove parničnog postupka od 754.200,00 dinara (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, čija sadržina ukazuje na navodno postojanje bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 238. i 231, u vezi s članom 8. Zakona o parničnom postupku.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužioca neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti postoje propusti u primeni odredaba ZPP pred drugostepenim sudom. Suprotno navodima tužiočeve revizije, drugostepena presuda počiva na javnoj ispravi – pravnosnažnim zaključcima javnog izvršitelja Ratka Vidovića u izvršnim postupcima izvršnog poverioca (tužioca u ovom postupku) I 44/14 protiv izvršnog dužnika KM „Građevinski sistem“ d.o.o. radi namirenja novčanog potraživanja od 15.671.071,83 dinara i II 73/14 protiv izvršnih dužnika VV i GG radi namirenja potraživanja od 89.600 evra plenidbom, procenom i prodajom udela u privrednom društvu KM „Građevinski sistem“ d.o.o. Prema neosporenom i utvrđenom činjeničnom stanju, između tužioca, sa jedne strane i VV, GG i KM „Građevinski sistem“ d.o.o, s druge strane bilo je zaključeno više ugovora u periodu između 2011. i 2013. godine. Prvim ugovorom od 27.04.2011. godine tužilac je pozajmio označenim licima 53.280 evra radi finansiranja radova koje je označeno privredno društvo izvodilo na sanaciji ravnog krova stambene zgrade u ... u Beogradu nadziđivanjem u stambeni prostor. Aneksom od 09.08.2013. godine konstatovano je da je zaključno sa 08.07.2013. godine zajmodavac dao zajmoprimcima ceo iznos zajma od 53.280 evra, i to u konkretnim iznosima tranši i datumima njihove isplate i, između ostalog, ugovoreno da tužilac istim zajmoprimcima pozajmi još 36.320 evra (15.000 u novcu, 14.320 u vrednosti građevinskog materijala, a 7.000 u vrednosti angažovane radne snage), što ukupno čini 89.600 evra, a da mu zajmoprimci zajam vrate prvenstveno tako što će mu, po njegovom izboru, od postojećih stanova na objektu preneti u svojinu četvorosoban stan u označenoj zgradi, površine 90 m2 ili veće, a ukoliko to ne budu u mogućnosti, da mu zajam vrate sa zakonskom zateznom kamatom koja se na svaku tranšu računa od davanja tranše do isplate.

Drugim aneksom, zaključenim 19.08.2013. godine, izmenjeni su uslovi i rok dospelosti obaveze zajmoprimaca i ugovoreno, između ostalog, da će zajmodavac najkasnije do 16.08.2014. godine isplatiti zajmoprimcima preostali dodatni iznos zajma (14.320 evra u vrednosti građevinskog materijala i 7.000 evra u vrednosti angažovane radne snage), a da su zajmoprimci ovlašćeni, saglasno članu 409. Zakona o obligacionim odnosima, da se oslobode obaveze vraćanja predmetnog zajma (i kamata koje već teku) ukoliko najkasnije do 10.08.2014. godine zaključe ugovor sa zajmodavcem kojim bi mu preneli u vlasništvo četvorosoban stan u objektu neto površine 90m2 ili veće podoban za uknjižbu prava svojine.

Potraživanje iz navedenih ugovora, osim menicama zajmoprimaca, obezbeđeno je i time što su VV i GG, pravnim poslovima overenim u Drugom osnovnom sudu u Beogradu, u korist tužioca preneli ukupno 33,3% udela u kapitalu navedenog privrednog društva (ugovor Ov I 34341/2013 od 09.08.2013. godine) i konstituisali založno pravo na svojim udelima od ukupno 66,66% u istom privrednom društvu (ugovor o zalozi Ov I 35531/2013 od 19.08.2013. godine).

Jedan od zajmoprimaca, otac tužene VV, poklonio je tuženoj trosobni stan br. .. površine 74m2 u ulici ... broj .. u Beogradu na k.p. .. u l.n. .. k.o. ... ugovorom o poklonu Ov I 115744/2012 overenim 23.06.2012. godine u Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

Iako je krajnji rok za ispunjenje obaveze zajmoprimaca bio 10.08.2014. godine, tužilac je već 25.06.2014. godine pokrenuo izvršni postupak (a zatim 09.12.2014. godine još jedan) u Drugom osnovnom sudu u Beogradu radi namirenja potraživanja iz ugovora o zajmu od 2011. i njegova dva aneksa od 2013. godine (prvo je pokrenut postupak IIv 168/14 protiv izvršnog dužnika KM „Građevinski sistem“ d.o.o. Beograd, koji je kasnije sprovođen pred javnim izvršiteljem pod brojem II 44/14, a docnije pokrenuti postupak II 575/14 protiv izvršnih dužnika VV i GG kasnije je sprovođen pod brojem II 73/14). Oba izvršna postupka, u čije je spise izvršen uvid, a pismena iz njih pročitana u dokaznom postupku, sprovedena su pred javnim izvršiteljem Ratkom Vidovićem i obustavljena 2016. godine, i to postupak II 44/14 nakon što je tužiocu dodeljena imovinska celina - nelegalni objekat u vanknjižnoj svojini izvršnog dužnika, odnosno pet stanova u izgradnji u ... u Beogradu ukupne neto površine 305,14 m2 sa svim pravima iz 2013. godine na predmetnim nepokretnostima (utvrđenim lokacijskom dozvolom od 19.04.2013. godine, građevinskom dozvolom od 10.09.2013. godine i u postupku legalizacije po zahtevu od 31.12.2013. godine), a postupak II 73/14 nakon što su tužiocu dodeljeni udeli dužnika VV i GG od po 33,33%, ukupno 66,66% od ukupnog osnovnog kapitala privrednog društva KM „Građevinski sistem“.

U prvom izvršnom postupku pokrenutim predlogom tužioca od 25.06.2014. godine, rešenjem o izvršenju IIv 168/14 od 09.07.2014. godine (donetim na osnovu menice od 09.08.2013. godine, dospele 16.06.2014. godine) naloženo je izvršnom dužniku KM „Građevinski sistem“ da plati tužiocu 15.671.071,83 dinara (što predstavlja zbir glavnog duga od 12.498.776,81 dinara i zakonske zatezne kamate obračunate na taj iznos zaključno sa 16.06.2014. godine) sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 12.498.776,81 dinara počev od 17.06.2014. godine i troškovima izvršnog postupka od 142.500,00 dinara (prema javno dostupnim podacima, 16.06.2014. godine evro je vredeo 115,4413 dinara po srednjem kursu NBS, a 89.600 evra iznosilo je 10.343.540,48 dinara). U postupku II 44/2014 u kome je sprovođeno izvršenje rešenja od 09.07.2014. godine, zaključkom od 08.04.2015. godine naloženo je NBS da prenese novčana sredstva sa računā izvršnog dužnika (od onih na kojima se nađu novčana sredstva), i to: iznos od 15.671.071,83 dinara (koji se sastoji od glavnog duga uvećanog za zakonsku zateznu kamatu obračunatu zaključno sa 16.06.2014. godine), zakonsku zateznu kamatu na iznos od 12.498.776,81 dinara počev od 17.06.2014. godine do isplate i iznos od 62.365,29 dinara na ime troškova izvršnog poverioca po odmerenju izvršitelja, sve na račun tužioca, a iznos od 398.487,51 dinar sa uračunatim PDV na račun izvršitelja. Pored toga, nakon dva javna nadmetanja za prodaju označene imovinske celine (pet stanova u izgradnji u ... u Beogradu ukupne neto površine 305,14 m2 sa svim pravima iz 2013. godine na njima), zaključkom o namirenju od 21.04.2015. godine konstatovano je da je postignuta ukupna cena od 3.015.393,00 dinara (prema javno dostupnim podacima, na dan 21.05.2015. godine evro je vredeo 120,0144 dinara po srednjem kursu NBS), određeno da su ukupni troškovi izvršnog postupka 732.666,00 dinara (zbir troškova pred izvršiteljem od 344.201,00 dinar i troškova izvršnog poverioca od 388.465,00 dinara), a da potraživanje tužioca iznosi 17.380.836,00 dinara (15.671,071,83 dinara glavno potraživanje i 1.709.764,18 dinara zakonska kamata) te je, po odbitku troškova izvršnog postupka, potraživanje tužioca namireno iznosom od 2.282.727,00 dinara (od čega potraživanje kamate u celosti, a glavnog duga samo delimično, iznosom od 572.962,82 dinara) tako da nenamireni deo potraživanja na ime glavnog duga iznosi 16.807.873,18 dinara sa kamatom od 21.04.2015. godine do isplate. Zaključkom od 24.04.2015. godine tužiocu je predata označena imovinska celina.

U drugom izvršnom postupku je rešenjem o izvršenju II 575/14 od 18.12.2014. godine (donetim na osnovu izvršne isprave - izvoda iz registra zaloge) određeno namirenje tužiočevog potraživanja od 89.600 evra i troškova izvršnog postupka od 133.500,00 dinara iz iznosa koji bude dobijen sudskom prodajom udela izvršnih dužnika VV i GG od po 33% od ukupnog osnovnog kapitala društva KM „Građevinski sistem“. I ovo rešenje je sprovodio isti izvršitelj u postupku pod brojem II 73/14 koji je, posle dva javna nadmetanja, zaključkom o namirenju od 26.03.2015. godine utvrdio da je za prodaju udela u privrednom društvu postignuta ukupna cena od 249.571,90 dinara, da su ukupni troškovi izvršnog postupka 581.598,00 dinara (zbir troškova pred izvršiteljem od 289.356,00 dinara i troškova izvršnog poverioca od 292.242,00 dinara), da na dan 26.03.2015. godine potraživanje tužioca iznosi 12.372.355,00 dinara (10.832.640,00 dinara glavno i 1.539.715,00 dinara potraživanje kamate), da su postignutom cenom od 249.571,90 dinara troškovi izvršnog postupka namireni samo delimično, da nenamireni deo troškova iznosi 332.026,10 dinara, a nenamireni deo potraživanja 12.372.355,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.03.2015. godine do isplate. Zaključkom od 27.03.2015. godine tužiocu su dodeljeni udeli izvršnih dužnika od po 33,33% u navedenom privrednom društvu, a zaključkom od 18.03.2016. godine ovaj izvršni postupak je obustavljen.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je obaveza zajmoprimaca (VV, GG i KM „Građevinski sistem“) solidarna, da je tužiočevo potraživanje pozajmljenog iznosa od 89.600 evra sa kamatom samo delimično namireno i to iznosom od 572.962,82 dinara (4.774,18 evra po srednjem kursu NBS na dan 21.04.2015. godine) u postupku II 44/14, jer su u tom postupku iznosom od 3.015.393,00 dinara namireni samo još troškovi izvršnog postupka i potraživanje zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga zaključno sa 21.04.2015. godine, dok su u postupku II 73/14 iznosom od 249.571,90 dinara samo delimično namireni troškovi izvršnog postupka) i da je tužiočev dužnik VV poklonom svog stana učinjenim 2012. godine ćerki (tuženoj) osujetio tužioca u namirenju punog iznosa njegovog dospelog potraživanja od 2011. i 2013. godine. Stoga je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev primenom čl. 280. i 281. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je našao da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje, ali da je pogrešno primenio materijalno pravo kada je zaključio da tužilac nije namirio svoje potraživanje u sprovedenim izvršnim postupcima, imajući u vidu da imovina koja je tužiocu preneta u vlasništvo nije jednaka onome što je on za nju platio (30% od utvrđene vrednosti u smislu člana 102. u vezi s čl. 123. i 200. tada važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju), već je vrednija. Prema stanovištu drugostepenog suda, u izvršnim postupcima II 44/14 i II 73/14, saglasno odredbama navedenih zakonskih članova, tužilac je namiren ne samo iznosom koji odgovara iznosu od 30% od procenjene vrednosti dodeljenih stvari odnosno osnovačkog udela u privrednom društvu, već i (znatno većom) vrednošću stanova dodeljenih u isključivu svojinu i osnivačkog udela od 66,66% od privrednog društva, čime je postao njegov jedini vlasnik, jer su mu ranije zajmoprimci preneli 33,33% osnivačkog udela. Osim toga, po stanovištu drugostepenog suda, novčana obaveza zajmoprimaca iz zaključenih ugovora (koji nisu ugovori u privredi) je deljiva, u smislu člana 412. Zakona o obligacionim odnosima, a ne solidarna, jer kao takva nije izričito ugovorena, a solidarnost dužnika se pretpostavlja samo u ugovorima u privredi u smislu odredaba čl. 413. i 414. istog zakona. Pošto tužilac nije dokazao visinu svog dospelog potraživanja, tj. obim pobijanja pravnih radnji jednog od tri zajmoprimca, suprotno čl. 231. stav 1. u vezi s čl. 8. ZPP, imajući u vidu i tvrdnju tužene da je u navedenim izvršnim postupcima potraživanje tužioca u celosti namireno, preinačio je prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Pravilna je odluka drugostepenog suda.

Vrhovni sud nalazi, suprotno shvatanju revidenta da za tumačenje prava koje je primenio drugostepeni sud ne postoji propis, niti konkretna pravna norma, da je za pravilnu primenu materijalnog prava konkretnu situaciju neophodno sagledati polazeći od jedinstva pravnog poretka (čl. 4. stav 1. i 194. stav 1. Ustava Republike Srbije) i pravila prema kome se odredbe Zakona o obligacionim odnosima - ZOO, na osnovu člana 23. tog zakona, primenjuju i u pitanjima koja nisu uređena drugim zakonom, pri čemu se odredbe ZOO koje se odnose na ugovore shodno primenjuju i na druge pravne poslove (član 25. stav 3). To znači da za konkretan slučaj važi da su strane u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa dužne da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja (član 12), da polaze od načela jednake vrednosti uzajamnih davanja (član 15) i da u pravnom prometu postupaju u skladu sa dobrim poslovnim običajima (član 21), kao i da je zabranjeno vršenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato (član 13) i da je svako dužan da se uzdrži od postupka kojim se može drugom prouzrokovati šteta (član 16).

U okviru citiranog pravnog konteksta treba sagledati činjenice da je tužiočeva volja očigledno bila da za dati zajam od 89.600 evra postane vlasnik stana od 90m2 u ... podobnog za uknjižbu prava svojine (kao takva ona je i bila iskazana aneksima predmetnog ugovora, ovlašćenjem zajmoprimcima da se oslobode obaveze vraćanja zajma i kamata u potpunosti ako do 10.08.2014. godine prenesu u vlasništvo tužiocu takav stan) i da je tužilac u pomenuta dva izvršna postupka namiren, osim delimično novčano, i dosuđenjem ne jednog stana od 90m2 u ..., već svih pet stanova na toj adresi od preko 300m2 ukupno, kao i privrednog društva i dalje aktivnog. Iako su u momentu dodeljivanja u svojinu tužiocu stanovi bili delimično završeni, oni su faktički i pravno postojali, sa već konstituisanim pravima koja proizlaze iz lokacijske i građevinske dozvole i postupka legalizacije, što im je nesumnjivo davalo na vrednosti. Zakonska pretpostavka prema kojoj se smatra da je izvršni poverilac namiren u visini koja odgovara iznosu od 30% od procenjene vrednosti stvari koja mu je dodeljena nakon što se nije mogla prodati u izvršnom postupku iz člana 102. u vezi s čl. 123. i 200. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br. 31/11, 99/11, 109/13-odluka US, 55/14, 139/14) važećeg u konkretnom slučaju na osnovu člana 550. istoimenog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 106/15) ne isključuje mogućnost da imovina poverioca u takvom slučaju bude povećana i za više od 30% od procenjene vrednosti stvari, zbog vrednosti same stvari koja mu je dodeljena u isključivu svojinu, a što je u stvari pravna posledica pomenutih izvršnih postupaka, saglasno članu 20. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa i što proizlazi iz načela savesnosti i poštenja, zabrane zloupotrebe prava i prouzrokovanja štete i jednake vrednosti davanja.

Imajući izloženo u vidu, pravilno drugostepeni sud zaključuje da se ne može smatrati da je tužilac dokazao ne samo iznos svog dospelog potraživanja koji je ostao nenamiren nakon sprovedenih izvršnih postupaka, već ni postojanje samog potraživanja, zbog čega nema osnova za pobijanje dužnikovih pravnih radnji i za primenu odredaba čl. 280. do 285. Zakona o obligacionim odnosima kojima bi se, u delu koji odgovara iznosu (nedokazanog) potraživanja, poklon učinjen tuženoj 2012. godine oglasio bez pravnog dejstva prema tužiocu.

Neosnovana je tvrdnja revidenta, i suprotna stanju u spisima, da je parnični sud bio vezan odlukama javnog izvršitelja koji je utvrdio način i visinu namirenja tužioca prilikom sprovođenja radnji izvršenja u postupcima II 44/14 i II 73/14, a naročito zaključaka izvršitelja od 18.03.2016. godine o obustavi ta dva izvršna postupka zbog neposedovanja druge imovine od strane dužnika podobne za sprovođenje izvršenja (II 44/14 prema dužniku KM „Građevinski sistem“ d.o.o. Beograd, a II 73/14 prema dužnicima VV i GG), iako te odluke predstavljaju javnu ispravu iz člana 238. ZPP koju nisu osporile ni stranke ni sud, te dokazuju istinitost onoga što se u njima tvrdi ili određuje. Uostalom, jedini zaključak o obustavi koji postoji u spisu II 44/18 (kao i u popisu tog spisa) jeste onaj od 13.06.2016. godine (sa obrazloženjem da je izvršitelj obavešten 13.06.2016. godine da je izvršni dužnik svoje obaveze izmirio u celosti), a koji je pročitan u sprovedenom postupku prilikom uvida u taj spis. Verodostojnost tog zaključka o obustavi niko nije osporio, pa ni tužilac, dok zaključak o obustavi II 44/18 od 18.03.2016. godine na koji se poziva punomoćnik tužioca, a čiju je fotokopiju upotrebio kada ju je dostavio za ovaj sudski parnični spis uz svoj podnesak od 30.03.2016. godine, u spisu II 44/18 niti postoji, niti je njegovo postojanje zabeleženo u popisu tog spisa.

Na osnovu izloženog, doneta je odluka kao u prvom stavu izreke, primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Odluka o troškovima postupka po reviziji doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi s članom 153. stav 1. ZPP, imajući u vidu da tužilac nije uspeo u postupku po reviziji.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković