Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž 965/22 od 25.05.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuo presudu Osnovnog suda u Lebanu P 324/19 od 08.12.2021. godine i presudio tako što je delimično usvojio tužbeni zahtev tužilja protiv tuženog i utvrdio da je ništav ugovor o poklonu zaključen između GG iz ..., kao poklonodavca i VV1 iz ..., kao poklonoprimca, overenog pred Opštinskim sudom u Lebanu Ov br. .../... od 04.12.1996. godine u odnosu na ½ nepokretnosti koje su predmet ugovora, dok je tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da se utvrdi da je navedeni ugovor o poklonu ništav i za preostalu ½ nepokretnosti koje su predmet ugovora, odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje AA protiv tuženog kojim je tražila da se utvrdi da je ona po osnovu sticanja u bračnoj zajednici i nasleđe iza smrti svog supruga pokojnog GG1, suvlasnica porodične stambene kuće sagrađene na kp. br. .../... k.o. ... u delu od 4/6 i suvlasnica po osnovu nasleđa iza smrti svog supruga pokojnog GG1 u delu od 1/6 na kp. br. .../..., njiva 4 klase površine 4,18 ari upisana u ln. br. ... k.o. ..., što je tuženi dužan da prizna i trpi da se tužilja po osnovu ove presude kod nadležne Službe RGZ SKN Bojnik upiše kao suvlasnik na predmetnim nepokretnostima. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje BB protiv tuženog kojim je tražila da se utvrdi da je ona po osnovu nasleđa iza smrti svog oca pokojnog GG1, suvlasnica u delu 1/6 porodične stambene zgrade izgrađene na kp. br. .../... k.o. ... i suvlasnica po osnovu nasleđa iza smrti svog oca, pokojnog GG1 u delu od 1/6 na kp. br. .../..., njiva 4 klase površine 4,18 ari upisane u ln. br. ... k.o. ..., što je tuženi dužan da prizna i trpi da se tužilja po osnovu ove presude kod nadležne Službe RGZ SKN Bojnik upiše kao suvlasnik na predmetnim nepokretnostima. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv odbijajućeg dela pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su izjavile blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužilja. Troškove revizijskog postupka je tražio opredeljeno.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge bitne povrede propisane odredbom člana 407. stav 1. tačka 3. istog Zakona, na koje revidenti u reviziji neosnovano ukazuju.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom na raspravi pred drugostepenim sudom, tužilja AA je supruga, tužilja BB ćerka, a tuženi VV sin, pokojnog 1, bivšeg iz ... koji je preminuo 18.01.2012. godine. Ugovor o poklonu nepokretnosti, koji je predmet ovog spora, zaključen je 04.12.1996. godine između poklonodavca GG1 i poklonoprimca VV (tuženog) koji se u svom iskazu izjasnio da je taj ugovor zaključen bez njegovog znanja i da ga je, u njegovo ime, zaključio rođeni brat njegove majke. Predmet ugovora je kp. br. ..., kuća i zgrada površine 0,89 ari, kao i dvorište površine 4,24 ara, što ukupno iznosi 5,13 ari. Zakonski naslednik pokojnog GG1, bivšeg iz ... je i njegova ćerka DD rođena ... godine,u braku GG1 i ĐĐ, rođene ĐĐ1, koji je zaključen 01.03.1969. godine. Parcela iz predmetnog ugovora o poklonu kp. ... koja je bila upisana u pl. br. ... k.o. ..., nastala je novim premerom iz 1987. godine, koji je nevažeći i odgovara prvobitnom položaju parcele važećeg premera kp. br. .../... .

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je tužbeni zahtev tužilja za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora o poklonu, u delu od ½ koji predstavlja zaostavštinu poklonodavca, pokojnog GG1, bivšeg iz ..., odbio nalazeći da je predmet ugovora o poklonu odrediv u smislu odredbe člana 46. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, pošto je parcela iz ugovora o poklonu kp. br. ... koja je bila upisana u pl. br. ... k.o. ..., nastala novim premerom iz 1987. godine, koji je nevažeći ali odgovara prvobitnom položaju parceli važećeg premera kp. br. .../... jer se na osnovu oblika i položaja parcele kp. br. .. i položaja parcele kp. br. .../... jasno vidi i dokazuje, nalazom veštaka geometra, da se radi o jednoj te istoj parceli. Tužbeni zahtev tužilja za utvrđenje njihovog prava suvlasništva na predmetnim nepokretnostima, drugostepeni sud je odbio primenom odredbe čl. 210. i 211. stav 2. Zakona o parničnom postupku, nalazeći da se radi o jedinstvenim suparničarima a da tužbom tužilja nisu obuhvaćeni svi zakonski naslednici pokojnog GG1 iz ..., odnosno njegova ćerka DD.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je tužbeni zahtev tužilja pravilno odbio zbog nepostojanja potpune pasivne legitimacije.

Nužno suparničarstvo propisano je odredbom člana 211. Zakona o parničnom postupku,tako što postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa (stav 1). Ako sva lica iz stava 1. ovog člana nisu obuhvaćena tužbom kao stranke, sud će da odbije tužbeni zahtev, kao neosnovan (stav 2). O nužnom suparničarstvu sud vodi računa po službenoj dužnosti (stav 3).

Nužni suparničari u postupku koji za predmet ima utvrđenje ništavosti ugovora su obe ugovorne strane, kao učesnici tog materijalnopravnog odnosa, što znači da su tužilje tužbom za utvrđenje ništavosti predmetnog ugovora o poklonu nepokretnosti zaključenog 04.12.1996. godine i overenog pred Opštinskim sudom u Lebanu pod brojem Ov br. II .../... od 04.12.1996. godine (koji spada u kategoriju tzv. nepostojećih jer ga nije zaključio poklonoprimac) morale da obuhvate, pored poklonoprimca (tuženog) i sve pravne sledbenike pokojnog poklonodavca, što znači i njegovu ćerku DD, a nisu tako postupile, pošto DD nije stranka u ovoj parnici. Po tužbi tužilja za utvrđenje njihovog suvlasničkog udela na imovini koja predstavlja zaostavštinu pokojnog GG1, bivšeg iz ..., nužni suparničari su svi njegovi zakonski naslednici jer zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti, na osnovu odredbe člana 212. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, broj 46/95) tako što, do deobe, na zaostavštini postoji zajednička imovina svih zakonskih naslednika ostavioca. Pošto zakonski naslednik pokojnog GG1, bivšeg iz ..., njegova ćerka DD, nije obuhvaćena tužbom tužilja, sledi da je drugostepeni sud pravilnom primenom odredbe člana 211. stav 2. Zakona o parničnom postupku, njihov tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Navodima revizije tužilja o tome da je nastupila prekluzija za predlaganje dokaza o postojanju još jednog naslednika pokojnog GG1, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane presude, imajući u vidu da o nužnom suparničarstvu sud vodi računa po službenoj dužnosti, na osnovu odredbe člana 211. stav 3. Zakona o parničnom postupku, dok su navodi revizije tužilja o tome da DD može svoje nasledno pravo da ostvari u bilo kom momentu jer pravo naslednika da zahteva zaostavštinu ne zastareva, bez uticaja na odlučivanje.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Troškovi tuženog na ime angažovanja punomoćnika – advokata za sastav odgovora na reviziju i za sudske takse, nisu bili potrebni radi vođenja parnice na osnovu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz tog razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić