.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15084/2022
18.10.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Vesne Mastilović i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog „Elektromreža Srbije“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Katarina Ćosić, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1713/2022 od 09.06.2022. godine, u sednici održanoj dana 18.10.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1713/2022 od 09.06.2022. godine, stava prvog i trećeg izreke.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1713/2022 od 09.06.2022. godine, stava prvog i trećeg izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 11126/20 od 06.12.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno postojanje prava stvarne službenosti na poslužnom dobru koje je u svojini tužioca, nepokretnosti KP br. .., upisane u LN br. .. KO ..., u korist tuženika, kao vlasnika povlasnog dobra u površini od 623 m2, u merama i granicama navedenim u tom stavu. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade za konstituisanu stvarnu službenost na KP br. .. upisane u LN br. .. KO ..., isplati novčani iznos od 10.990,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.12.2021. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 83.980,00 dinara, a ukoliko iste ne isplati, obavezuje se da na dosuđeni iznos plati zakonsku zateznu kamatu počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1713/2022 od 09.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u drugom i trećem stavu izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i odbačena tužba tužioca podneta protiv tuženog za utvrđenje prava stvarne službenosti. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je dao odgovor na reviziju.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom dva da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Predmet tražene pravne zaštite je naknada za konstituisanu zakonsku stvarnu službenost prolaska visokonaponskih električnih vodova preko katastarske parcele u vlasništvu tužioca, na osnovu odredbe člana 53. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Odluka o obavezi tuženog da tužiocu isplati predmetnu naknadu doneta je u skladu sa pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda usvojenim na sednici Građanskog odeljenja održanoj 23.01.2017. godine, a ocena prigovora zastarelosti zavisi od utvrđenja činjenice, stavljanja u funkciju odgovarajuće elektromreže u svakom konkretnom slučaju, pa s tim u vezi, nije potrebno ujednačavanje sudske prakse.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije tuženog na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi utvrđenja i isplate podneta je 09.12.2020. godine. Vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena, na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
