Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe člana 404. ZPP.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji radi ujednačavanja sudske prakse, pa je na osnovu člana 404. stav 2. tog zakona, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kao korisnik kredita zaključio sa tuženom bankom ugovor o gotovinskom kreditu broj ... od 03.10.2018. godine kojom je tužiocu odobren kredit u iznosu od 1.000.000,00 dinara sa rokom vraćanja od 120 meseci. Pobijenom odredbom člana 9. stav 9.1. tačka (i) navedenog ugovora korisnik kredita se obavezao da plati banci fiksnu jednokratnu naknadu za obradu kreditnog zahteva od 2,00% od iznosa odobrenog kredita odnosno minimum 1.600,00 RSD. Zahtev za odobravanje keš kredita tužilac je podneo 03.10.2018. godine. Utvrđeno je da je 03.10.2018. godine, tužena naplatila od tužioca iznos od 20.000,00 dinara, na ime naknade za obradu kreditnog zahteva. Članom 5. stav 5.1 Ugovora predviđeno je da efektivna kamatna stopa na dan zaključenja ovog ugovora iznosi 10,66 % na godišnjem nivou. U obrascu ponude od 03.10.2018. godine, u tački 3.2. navedena je visina efektivne kamatne stope od 10,66 % na godišnjem nivou, kao i ukupan iznos koji će korisnik kredita platiti tokom perioda otplate kredita, dok je u tački 3.3. navedena vrsta i visina svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita između ostalog naknada za obradu kreditnog zahteva: 2,00% - 20.000,00 RSD . Ponuda je potpisana od strane ovlašćenog lica tužene banke, a ne sadrži potpis tužioca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev nalazeći da je predmetna odredba u skladu sa osnovnim načelima zaštite korisnika finansijskih usluga i osnovnim načelima obligacionog prava budući da je tužilac u predugovornoj fazi uručenjem ponude od 03.10.2018. godine upoznat sa svim naknadama i troškovima kredita, zbog čega nema ni uslova za primenu odredbe člana 210. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, budući da je tužilac osporio činjenicu da mu je tužena uručila ponudu u predugovornoj fazi, a tužena u smislu pravila o teretu dokazivanja nije dokazala da je uručila tužiocu ponudu koja je sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita, odnosno nije dokazala da je tužioca na način propisan zakonom i podzakonskim aktima obavestila o obavezi plaćanja predmetnih troškova pre zaključenja ugovora. Zato je tužena u obavezi da tužiocu vrati naplaćen novčani iznos po osnovu članova 104. stav 1, 210. i 214. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište drugostepenog suda je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema članu 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, ugovor je ništav ako je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima i to ako cilj povređenog pravila i zakon ne upućuju na nešto drugo, a na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu člana 109. istog zakona.

Prema odredbi člana 1065. Zakona o obligacionim odnosima, ugovorom o kreditu banka se obavezuje da obvezniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava na određeno ili neodređeno vreme za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plati ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je to utvrđeno ugovorom. Ugovor o kreditu se zaključuje u pismenoj formi, što znači da se u pisanom tekstu ugovora mora utvrditi iznos kreditnih sredstava, kao i uslovi davanja, korišćenja i vraćanja kredita (član 1066. navedenog zakona).

Pravo banke da obračunava troškove i naknade bankarskih usluga zaključenog Ugovora o kreditu proizlazi iz člana 43. Zakona o bankama, kojim je predviđena mogućnost jedinstvenog načina obračuna i objavljivanja troškova, kamata i naknada bankarskih usluga i to naročito po osnovu depozitnih i kreditnih poslova. Ovo pravo banke je regulisano i podzakonskim aktima i to Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrasca koji se uručuju korisniku („Sl. glasnik RS“ broj 65/11 i 62/18), koja je doneta na osnovu odredaba Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga („Sl. glasnik RS“, br. 36/11 i 39/14), koji se primenjuje od 05.12.2011. godine, pa tako i u konkretnom slučaju, jer je predmetni ugovor o kreditu zaključen 03.10.2018. godine.

Obaveštenje korisnika u predugovornoj fazi zasnovano je na jednom od osnovnih načela zaštite korisnika (pravo korisnika na informisanje) i obuhvata dužnost banke da korisniku pruži informacije i odgovarajuća objašnjenja o uslovima koji se odnose na (između ostalog) ugovor o kreditu za koji je pokazao interesovanje (u daljem tekstu: ponudu), na način koji će korisniku omogućiti da uporedi ponude različitih davalaca istih usluga i proceni da li ovi uslovi odgovaraju njegovim potrebama i finansijskoj situaciji, ali koji korisnika nijednog trenutka neće dovesti u zabludu (članovi 5. tačka 3. i 17. stav 1. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga). Ponuda banke na propisanom obrazcu mora da sadrži vrstu i visinu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita, uz određenje da li su fiksni ili promenljivi, a ako su promenljivi – periode u kojima će se menjati i način izmene (član 17. stav 4. tačka 10. navedenog zakona).

Saglasno ovim zakonskim odredbama, u navedenoj Odluci Narodne banke Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 65/11) bliže su utvrđeni izgled i sadržina obrazaca na kojima se ponuda uručuje korisniku, pa je banka dužna da korisniku kredita pre zaključenja ugovora uruči ponudu sačinjenu na odgovarajućem obrascu (obrazac 1B- osnovni podaci o kreditu) koji u tački 3. obuhvata troškove kredita, a u tački 3.3 vrstu i visinu svih naknada i drugih troškova koji padaju na teret korisnika kredita (očekivani troškovi u dinarima iskazuju se u apsolutnom iznosu).

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je sa tuženom bankom zaključio ugovor o kreditu od 03.10.2018. godine, a pre zaključenja navedenog ugovora podneo je tuženoj zahtev za odobravanje keš kredita od 03.10.2018. godine, u kome je navedeno da je traženi iznos kredita 1.000.000,00 RSD, zahtevani period otplate 120 meseci, da je jednokratna naknada 2,00%. U navedenom zahtevu dat je opis glavnih karakteristika proizvoda koji odgovaraju bitnim elementima ugovora o kreditu, iskazan je rok otplate, visina kamatne stope (na godišnjem nivou), kao i visina naknade. Tužilac je sadržinom navedenog zahteva obavešten o vrsti i visini naknada koje padaju na njegov teret. Navedena naknada za bankarsku uslugu od 2,00%, odgovara ugovornoj odredbi (član 9. stav 9.1. tačka (i) ugovora od 03.10.2018. godine) kojom se tužilac obavezao da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva plati banci jednokratnu naknadu u visini od 2,00% od iznosa odobrenog kredita (1.000.000,00 dinara). Kako je tužilac podneo tuženoj zahtev za odobravanje kredita od 03.10.2018. godine (koji je svojeručno potpisao) i u kojem je prikazana njegova obaveza po osnovu naknada koje je dužan da plati prilikom realizacije kreditnog zahteva,a ugovor o gotovinskom kreditu od 03.10.2018. godine, zaključen je nakon podnetog zahteva koji sadrži visinu kamatne stope i vrstu i visinu naknade za obradu kreditnog zahteva, što znači da je tužilac upoznat sa uslovima kreditiranja u predugovornoj fazi, pa je pogrešno stanovište drugostepenog suda da je u konkretnom slučaju izostala predugovorna faza jer tužena nije dokazala da je tužiocu uručila ponudu od 03.10.2018. godine. Suprotno stanovištu drugostepenog suda, u konkretnom slučaju nije izostalo jasno i potpuno obaveštvanje korisnika kredita pre zaključenja ugovora u skladu sa Odlukom o uslovima i načinu obračuna efektivne kamatne stope i izgledu i sadržini obrasca koji se uručuju korisniku („Sl. glasnik RS“ broj 65/11 i 62/18). Imajući u vidu navedeno, ugovorna odredba kojom se korisnik kredita obavezao da po osnovu troškova obrade kreditnog zahteva plati banci jednokratnu naknadu u visini od 2,00% od iznosa kredita nije protivna osnovnim načelima obligacionog prava, niti uslovima i načinu obaveštavanja klijenata banke. Pored toga, tužilac je kao korisnik imao pravo da odustane od zaključenog ugovora o kreditu u roku od 14 dana od dana zaključenja ugovora bez navođenja razloga za odustanak, ukoliko je naknadno utvrdio da uslovi ugovora ne odgovaraju njegovim potrebama i finansijskoj situaciji. S obzirom da pobijana ugovorna odredba nije ništava, to tužilac neosnovano potražuje naplaćeni novčani iznos od 20.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na osnovu članova 104. i 214. ZOO.

Pravilna je odluka o troškovima prvostepenog postupka doneta na osnovu člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Tužena je uspela u postupku po reviziji, pa joj na osnovu članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, pripadaju troškovi revizijskog postupka za sastav revizije u iznosu od 20.000,00 dinara prema Advokatskoj tarifi važećoj u vreme preduzimanja ove parnične radnje. Tuženoj su priznati i troškovi na ime sudske takse za reviziju 5.400,00 dinara i revizijsku odluku 8.100,00 dinara, odmereno prema tarifnom broju 1. i 2. taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik RS“ broj 128/24...106/15). Tužena nema pravo na naknadu troškova na ime PDV za pruženu advokatsku uslugu, jer kao dokaz nije priložen račun o izvršenoj advokatskoj usluzi u smislu člana 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost, pa isti ne predstavljaju stvarni trošak stranke u smislu članova 153. i 154. ZPP.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni sud je na osnovu člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković