Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 679/21 od 10.02.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 36671/19 od 01.10.2020. godine u stavu prvom izreke tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode isplati tužiocu iznos od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.10.2020. godine do isplate dok je u preostalom delu, za iznos od 1.800.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos od podnošenja tužbe do isplate, navedena presuda potvrđena i u tom delu žalba tužioca odbijena, a zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos od 200.000,00 dinara za period od podnošenja tužbe do 30.09.2020. godine odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 36671/19 od 01.10.2020. godine, tako što je obavezana tužena da na ime naknade troškova prvostepenog i drugostepenog postupka isplati tužiocu iznos od 150.600,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu revizije su blagovremeno izjavile obe stranke zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a tužilac i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. U ovom slučaju, vrednost predmeta spora pobijanog dela drugostepene presude kojim je odbijena tužiočeva žalba iznosi 1.800.000,00 dinara i niža je od dinarske protivvrednosti 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, merodavne za dozvoljenost revizije u smislu navedene zakonske odredbe.

Iz tog razloga, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odlučujući o reviziji tužene, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tužene posebno se ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se, pod uslovima iz člana 407. stav 1. tačke 2. i 3. ZPP, ovaj pravni lek može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je optužnicom Kt 108/04 od 28.01.2007. godine stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi sa stavovima 3. i 1. Krivičnog zakonika. Rešenjem Višeg suda u Smederevu od 09.05.2011. godine, donetim na predlog javnog tužioca od 04.04.2011. godine, tužiocu je određen pritvor iz razloga predviđenog članom 142. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku (važećeg u vreme podizanja optužnice), jer je zaključeno da se optuženi krije i onemogućava nesmetano vođenje krivičnog postpuka. Određivanje pritvora obrazloženo je time što tužiocu, koji je u istražnom postupku bio upozoren na dužnost da obavesti sud o svakoj promeni svoje adrese, nisu mogli biti uručeni pozivi na dve adrese u Beogradu na kojima nije stanovao, ali i time što su tri od više angažovanih branilaca otkazala punomoćja zato što nisu mogli da stupe u kontakt sa vlastodavcem. Po donošenju ovog rešenja Viši sud u Smederevu je 12.05.2011. godine raspisao i poternicu. Tužilac je lišen slobode 11.06.2012. godine, po poternici Višeg suda u Beogradu K 55/03 od 08.10.2005. godine i u pritvoru je proveo 76 dana, a zatim je ponovo pritvoren po poternici Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici od 16.01.2012. godine i u pritvoru je proveo još 10 dana, do 05.10.2012. godine. Rešenjem vanraspravnog veća Višeg suda u Smederevu Kv 323/12 od 07.10.2012. godine tužiocu je određen pritvor u trajanju od 2 meseca iz razloga previđenog članom 142. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, stim što se pritvor računa od 05.10.2012. godine. Tužiocu je pritvor iz istog razloga više puta produžavan, sve do 22.04.2013. godine kada je ukinut rešenjem K 92/10 od istog datuma i zamenjen merom zabrane napuštanja boravišta. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Smederevu K 25/16 od 23.05.2017. godine tužilac je oslobođen od optužbe. Tužilac je 13.11.2017. godine podneo Ministarstvu pravde zahtev za naknadu štete zbog duševnih bolova usled neosnovanog lišenja slobode.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbe člana 584. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku odbio tužbeni zahtev. Po nalaženju tog suda, tužilac je svojim postupcima – neprijavljivanjem podatka o promeni prebivališta i izbegavanjem kontakata sa svojim braniocima nastojao da izbegne prijem poziva i tako prouzrokovao lišenje slobode, zbog čega mu u smislu navedene zakonske odredbe ne pripada pravo na naknadu štete bez obzira što se nalazio u pritvoru, a krivični postupak protiv njega pravnosnažno okončan oslobađajućom presudom.

Po stanovištu drugostepenog suda, tužilac je lice koje se smatra neosnovano lišenim slobode u smislu člana 584. stav 1. Zakonika o krivičnom postuku jer je krivični postupak protiv njega pravnosnažno okončan oslobađajućom presudom. Ne ulazeći u ocenu razloga zbog kojih je pritvor određen, taj sud je zaključio da je isti trajao nesrazmerno dugo (200 dana) i da je ova mera obezbeđenja prisustva okrivljenog u krivičnom postupku mogla biti zamenjena blažom merom, što ukazuje na nepravilan rad organa tužene i osnov za naknadu štete u skladu sa članom 172. Zakona o obligacionim odnosima. Postupci tužioca zbog kojih mu je pritvor određen, po shvatanju drugostepenog suda, moraju se ceniti samo kao njegov doprinos nastaloj šteti, prilikom određivanja pravične novčane naknade koja mu pripada zbog nepravilnog i nezakonitog rada državnog organa. Iz tih razloga, prvostepena presuda je delimično preinačena i na osnovu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima tužiocu dosuđena naknada nematerijalne štete za duševne bolove zbog neosnovanog lišenja slobode u iznosu od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja.

Izloženo pravno stanovište drugostepenog suda nije pravilno, tako da se osnovano revizijom tužene ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 560. Zakonika o krivičnom postuku, važećeg u vreme pokretanja krivičnog postupka protiv tužioca, pored ostalog bilo je propisano: da pravo na naknadu štete pripada i licu koje je bilo u pritvoru, a nije došlo do pokretanja krivičnog postupka ili je postupak obustavljen pravnosnažnim rešenjem, ili je pravnosnažnom presudom oslobođeno od optužbe ili je optužba odbijena (stav 1.); da naknada štete ne pripada licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode (stav 3.); da će se u postupku za naknadu štete u slučajevima iz stava 1. i 2. tog člana shodno primenjivati odredbe glave 24. tog Zakona (stav 4.). Gotovo istovetne odredbe sadrži član 584. sada važećeg Zakonika o krivičnom postuku.

Zakonom o obligacionim odnosima propisano je da se odredbe tog zakona primenjuju na obligacione odnose koji se uređuju drugim saveznim zakonima, u pitanjima koja nisu uređena tim zakonom (član 23.), kao i da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija (član 172. stav 1.).

Sledstveno izloženom, iz odredbe člana 23. Zakona o obligacionim odnosima proizilazi da odredbe Zakonika o krivičnom postuku o naknadi štete zbog neosnovanog lišenja slobode, odnosno neosnovane osude, kao odredbe posebnog zakona derogiraju primenu opšte odredbe člana 172. stav 1. tog Zakona. Prema tim odredbama, tužilac spada u zakonsku kategoriju lica neosnovano lišenog slobode (neosnovano pritvorenog lica) i njemu bi načelno pripadalo pravo na naknadu štete, u smislu članova 14. i 560. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postuku. Međutim, odredbama tog Zakona propisana je i opšta zakonska negativna pretpostavka koja isključuje pravo na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode pritvorenom licu koje je svojim nedozvoljenim postupcima prouzrokovalo lišenje slobode. Postojanje nedozvoljenih postupaka kojim je okrivljeni prouzrokovao lišenje slobode je faktičko pitanje koje se ceni u svakom konkretnom slučaju, utvrđivanjem radnji i postupaka zbog kojih mu je pritvor određen.

U ovom slučaju, tužilac nije prijavio promenu svog prebivališta, odnosno boravišta iako je na takvu dužnost bio upozoren i pre podizanja optužnice – tokom istražnog postupka, zbog čega mu pozivi za glavne pretrese nisu mogli biti dostavljeni. Promena tužiočevog prebivališta bila je i razlog da tri od više angažovanih branilaca otkažu punomoćje zbog nemogućnosti kontakta sa svojim vlastodavcem. Protiv tužioca pokrenuta su još dva krivična postupka pred Višim sudom u Beogradu i Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u kojima on takođe nije bio dostupan, zbog čega su oba suda odredila pritvor i raspisala poternicu.

Iz navedenih razloga, po shvatanju revizijskog suda, tužilac je svojim radnjama i postupcima skrivio određivanje pritvora, pa je drugostepenom presudom u delu kojim je preinačena presuda prvostepenog suda pogrešno primenjeno materijalno pravo i praktično dezavuisana odredba člana 560. stav 3. Zakonika o krivičnom postuku, odnosno člana 584. stav 2. sada važećeg Zakonika o krivičnom postuku. Zbog toga je drugostepena presuda u delu koji se pobija revizijom tužene preinačena i primenom člana 416. stav 1. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Odluka o troškovima postupka po reviziji, sadržana u trećem i četvrtom stavu izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 1. i 2. u vezi člana 153. stav 1. ZPP. Tužilac nije uspeo u postpuku po reviziji pa zato nema pravo na troškove tog postupka, a tuženoj su dosuđeni troškovi za sastav revizije u iznosu od 18.000,00 dinara, u visini nagrade propisane Advokatskom tarifom za vrednost predmeta spora pobijanog dela (200.000,00 dinara).

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić