Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom prvostepenog suda P2 453/15 od 17.06.2016. godine vršenje roditeljskog prava nad maloletnom VV koja je rođena ...2014. godine kao zajedničko dete stranaka, povereno je tuženoj kao majci. Tužilac kao otac je obavezan da plaća mesečno doprinos za izdržavanje deteta od 10.000,00 dinara. Uređen je način viđanja maloletnog deteta sa ocem i to da se odvija susret svakog vikenda subotom od 9 do 19 časova, sredom u popodnevnim satima od 15 do 19 časova, za Krsnu slavu oca, za očev rođendan, državnim i verskim praznicima, drugi dan i naizmenično dečji rođendan. Maloletna VV je rođena u bračnoj zajednici roditelja. Jedno vreme su porodično živeli u roditeljskoj kući tužioca u ... . Od 2016. godine tužena samostalno vrši roditeljsko pravo nad maloletnom VV i živi kod svoje majke u ... . Maloletna VV ima kožno obolenje psorijazu, inače je zdravo dete i uredno se razvija. Pohađa niži razred osnovne škole u ... . Tužilac je rođen 1989. godine, a tužena 1992. godine. Oboje imaju završenu srednju školu. Tužena je zaposlena u privatnoj prehrambenoj firmi i mesečno zarađuje oko 41.000,00 dinara. Njena majka je penzioner i ostvaruje primanja od penzije. Kuća u kojoj žive je u njihovom porodičnom vlasništvu. Tužilac je zaposlen u tepih servisu koji vode njegovi roditelji u sklopu porodične kuće u ... . Kuća u kojoj žive je u njihovom vlasništvu. Sa tužiocem žive njegovi roditelji i brat sa svojim maloletnim detetom.

Dana 24.03.2021. godine tužilac je prijavio PU u Sremskoj Mitrovici da njegova tašta GG trpi nasilje od ovde tužene, pa su tuženoj izrečene hitne mere privremeno udaljenje iz stana i zabrana kontakata i prilaska žrtvi nasilja u trajanju od 48 sati da bi kasnije te mere bile produžene za period od dodatnih 30 dana. Tužilac je narednog dana 25.03.2021. godine tužbom inicirao postupak u konkretnoj parnici tražeći izmenu odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava. Tužbu zasniva na navodima da se plaši za stanje maloletne VV jer njena majka ne vodi adekvatnu brigu, zanemaruje potrebe maloletnog deteta, ne brine se o ličnoj higijeni, a devojčica odrasta u stresnoj atmosferi zbog nasilja u porodici BB. U toku postupka prvostepeni sud je doneo rešenje o privremenoj meri P2 92/21 od 11.05.2021. godine kojim je određeno da do pravnosnažnog okončanja postupka tužilac samostalno vrši roditeljsko pravo nad maloletnom ćerkom. Kasnije je to rešenje o privremenoj meri, od strane višeg suda ukinuto. Za vreme trajanja privremene mere maloletna VV je boravila kod tužioca, svoga oca. Prema izveštaju organa starateljstva u Sremskoj Mitrovici 07.12.2021. godine, utvrđeno je da je između tužene i njene majke, koje žive neprekidno u istom domaćinstvu, došlo do stabilizacije odnosa. Krivični postupak koji se vodi zbog nasilja u porodici protiv tužene nije okončan. Tužena je pred organom starateljstva izrazila sumnju da ju je tužilac prijavio za nasilje da bi je diskreditovao kao roditelja i preuzeo starateljstvo nad maloletnim detetom. Dečji dispanzer u Sremskoj Mitrovici je utvrdio da nisu uočeni znaci zanemarivanja ili zlostavljanja nad maloletnom VV od strane njene majke. Neposrednom opservacijom maloletne VV sa majkom, organ starateljstva je utvrdio da maloletna VV ne oseća strah od majke, da je majci slobodno prilazila, držala je za ruku, bila opuštena, komunikativna i nasmejana, tako da je od strane službenika organa starateljstva zaključeno da nisu uočeni znaci koji bi ukazivali na zanemarivanje ili zlostavljanje deteta. Dana 28.05.2022. godine tužilac je u PU Sremska Mitrovica prijavio tuženu da je vršila fizičko nasilje nad maloletnim detetom. Obavljen je razgovor sa maloletnim detetom, pa je utvrđeno da je ista komunikativna i procenjeno je da maloletno dete ne oseća strah od majke. Policijski službenik je izvršio negativnu procenu rizika i tuženoj nisu izrečene hitne mere u odnosu na maloletno dete. Za vreme boravka maloletne VV kod tužioca, isti je na adekvatan način organizovao brigu o maloletnoj VV. Takođe je utvrđeno da tužena na adekvatan način organizuje brigu o maloletnom detetu i obezbeđuje sve potrebne uslove za zadovoljenje njenih potreba. Maloletna VV je učenica drugog razreda osnovne škole u ..., postiže pozitivne rezultate i primereno vladanje u školi. Naznačeni organ je predložio da se kontakt deteta sa roditeljem koje ne vrši roditeljsko pravo odvija na sledeći način: prvi, treći i četvrti vikend u mesecu od petka u 18 časova do nedelje u 19 časova, državne i verske praznike u punom trajanju naizmenično, polovinu zimskog raspusta, dva puta po 15 dana u toku letnjeg raspusta od 01.07. do 15.07. i od 15.08. do 20.08, dan krsne slave roditelja, na dan rođendana roditelja, dan rođendana deteta naizmenično. Majka tužene GG je na zapisniku od 12.04.2021. godine izjavila da je dala sudu izjavu pod pritiskom tužioca da je tužena maltretira i opovrgla da je tužena fizički povredila.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da se nisu stekli uslovi za izmenu odluke o vršenju roditeljskog prava, te je odbio tužbeni zahtev tužioca za izmenu odluke u tom delu, kao i u pogledu izmene odluke o viđanju deteta sa ocem po modelu koji je predložio organ starateljstva.

Drugostepeni sud je delimično prihvatio ovakvu pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Zaključio je da je pravilna odluka prvostepenog suda u pogledu zahteva da se ne usvoji zahtev tužioca da se vršenje roditeljskog prava poveri njemu kao ocu, nalazeći da je adekvatnije i da su bolji uslovi da maloletna VV ostane i dalje kod majke koja će vršiti roditeljsko pravo. Međutim, u pogledu uređenja načina održavanja ličnih odnosa tužioca i maloletne VV drugostepeni sud nije prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda već je odluku u tom delu preinačio i odlučio kao u izreci drugostepene presude. Zaključio je da je u konkretnom slučaju trebalo uzeti u obzir i uzrast deteta, potrebe maloletne VV kao i obaveze i prava oba roditelja da sa detetom slobodno i neposredno provode vreme u dane kada nema školskih obaveza, a što je u interesu maloletnog deteta. Zaključio je da i otac i majka kao roditelji imaju pravo da im se omogući da određene dane vikenda maloletna VV provodi sa njima, zbog čega je umesto predloženog modela od strane organa starateljstva zaključio da je najadekvatnije da se viđanje tužioca sa maloletnom VV odvija po modelu kako je odlučeno u izreci, nalazeći da je najbolje u interesu maloletnog deteta da može da boravi kod oca ne tri vikenda mesečno već svakog prvog i drugog meseca, uz noćenje. Stoga je preinačio odluku u tom delu.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo.

Prema odredbi člana 6. Porodičnog zakona propisano je da svako je dužan da se rukovodi interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Prema članu 266. istog zakona propisano je da u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. Činjenica je da ranijom presudom nižestepenog suda P2 453/15 od 17.06.2016. godine određeno da se vršenje roditeljskog prava poverava majci ovde tuženoj, a uređen je način održavanja ličnih odnosa. Pravilno je drugostepeni sud zaključio da je i od strane prvostepenog suda pravilno ocenjeno da vršenje roditeljskog prava nad maloletnom VV i dalje treba da bude povereno majci ovde tuženoj i da se nisu stekli uslovi koji bi opravdali izmenu odluke prvostepenog suda od 17.06.2016. godine radi izmene ko će samostalno vršiti roditeljsko pravo nad maloletnom VV. Razloge koje su u tom delu dali nižestepeni sudovi prihvata i Vrhovni sud. Pravilno je drugostepeni sud zaključio da je u interesu maloletne VV da s obzirom na njen uzrast, jer je ista napunila veći broj godina od 2016. godine kada je bio uređen način viđanja tužioca kao oca sa maloletnom VV, da je u interesu maloletne VV da održava češće kontakte sa svojim ocem i da je opravdano da maloletna VV određeno vreme u dane vikenda može i da prespava kod svog oca, te da je celishodnije da se izvrši izmena naznačene odluke prvostepenog suda u pogledu drugačijeg uređenja odnosa viđanja između tužioca i maloletne VV. Pri tome je drugostepeni sud imao u vidu i izveštaj organa starateljstva iz Sremske Mitrovice ali je uzimajući u obzir sve druge okolnosti pravilno opredelio i uredio način održavanja ličnih kontakata tužioca sa maloletnom VV.

Navodima revizije ne dovodi se u sumnju pravilnost drugostepene odluke. Ovo iz razloga što sud prilikom donošenja odluke kada je u pitanju interes maloletne dece je u obavezi da se rukovodi njihovim najboljim interesima. U ovom slučaju drugostepeni sud je pravilno ocenio da je potrebno izmeniti način održavanja odnosa između tužioca i maloletne VV, pa je prihvatio delimično predlog organa starateljstva u pogledu uređenja održavanja tih ličnih odnosa. Neprihvatljivi su navodi revizije da nižestepeni sudovi nisu vodili računa da je u interesu maloletne VV da se vršenje roditeljskog prava poveri ovde tužiocu, s obzirom da je tužena bila prijavljena za vršenje nasilja u porodici nad svojom majkom, da je u izvesnom smislu maltretirala i maloletnu VV, jer ti navodi nisu potkrepljeni adekvatnim dokazima. Iz izveštaja organa starateljstva u Sremskoj Mitrovici, a i izveštaja predškolske ustanove gde je maloletna VV pohađala školu i izveštaja Dečjeg dispanzera u Sremskoj Mitrovici proizlazi da nisu uočeni znaci zanemarivanja ili zlostavljanja nad maloletnom VV. Maloletna VV ne oseća strah od svoje majke, slobodno joj je prilazila, držala je za ruku, bila je opuštena, komunikativna i nasmejana. Ne mogu se prihvatiti kao osnovani ni navodi da je tužena osuđena za krivično delo nasilje u porodici, jer uz reviziju takva odluka koja ukazuje na tačnost tih podataka nije priložena.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković