Apelacioni sud u Kragujevcu je rešenjem broj R1 342/14 od 24.09.2014. godine dozvolio posebnu reviziju protivnika predlagača Ž.M. izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Jagodini Gž br.2/14 od 16.01.2014. godine pogrešno se pozivajući na odredbu člana 404. ZPP, umesto člana 395. ZPP. U obrazloženju je navedeno da su osnovani navodi predlagača da je po istom pravnom i činjeničnom osnovu doneto više rešenja koja su postala pravnosnažna, a u kojima je različito procenjena vrednost eksproprisanog zemljišta koja se nalaze u istom potezu.

Vrhovni kasacioni sud je prihvatio predlog apelacionog suda jer postoji potreba ujednačavanja sudske prakse po pitanju procene vrednosti eksproprisanog zemljišta koja se nalaze u istom potezu.

Odlučujući o reviziji tužioca na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.125/04 i 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. sada važećeg Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/2014), jer je postupak počeo predlogom od 04.04.2011. godine, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija protivnika predlagača osnovana.

Iz utvrđenih činjenica proizilazi da je pravnosnažnim rešenjem opštinske uprave, Opštine Ćuprija, Odeljenja za urbanizam i imovinsko-pravne poslove broj 465-112/11-05-2 od 04.03.2011. godine eksproprisano poljoprivredno zemljište i to katastarska parcela broj …, njiva druge klase u površini od 0.28.11 ha, u K.O…., čiji je raniji vlasnik bio Ž.M. iz M. u korist A.D. Ž.S. iz B., radi izgradnje deonice železničke pruge na teritoriji Opštine Ćuprije, a na osnovu rešenja Vlade Srbije broj 465-433/2009 od 29.01.2009. godine, kojim je utvrđen opšti interes. Korisnik eksproprijaciji i raniji sopstvenik nisu postigli sporazum u pogledu visine naknade za eksproprisano poljoprivredno zemljište. Poreska uprava, Filijala Ćuprije je 15.01.2013. godine izvestila prvostepeni sud da je tržišna vrednost eksproprisane nepokretnosti 135,00 dinara po m2. Utvrđeno je da novčani iznos za eksproprisanu površinu iznosi 379.485,00 dinara.

Iz spisa proizilazi da je prvostepeni sud odredio izvođenje dokaza veštačenjem i odredio veštaka poljoprivredne struke S.N. rešenjem od 04.07.2011. godine na okolnost utvrđivanja vrednosti eksproprisane imovine. Iz nalaza veštaka od 15.08.2011. godine proizilazi da tržišna cena predmetne parcele iznosi na taj dan 1.405.500,00 dinara. Prvostepeni sud je ocenio da je nalaz veštaka bez uticaja, jer je jedino meridovan za procenu tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti Organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti.

Na osnovu ovih činjenica nižestepeni sudovi su prihvatili izveštaj Poreske uprave, Filijale Ćuprije i utvrdili vrednost eksproprisane nepokretnosti po 135,00 dinara po m2 pa su obavezali korisnika eksproprijacije da protivniku predlagača isplati iznos od 379.485,00 dinara sa zakonskom kamatom od presuđenja pa do isplate. Osnovano se u reviziji protivnika predlagača navodi da je zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Na obeštećenje ranijih vlasnika (sledbenika) primenjuju se pravila iz Zakona o eksproprijaciji. Ta naknada po članu 42. Zakona o eksproprijaciji se određuje u novcu prema tržišnoj ceni takvog zemljišta ako zakonom nije drugačije propisano. Procenu tržišne vrednosti vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima.

Po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda procena tržišne vrednosti nepokretnosti koju daje poreska uprava mora biti obrazložena, a ne paušalna.

U konkretnom izveštaju poreske uprave, ne vidi se na osnovu kojih kriterijuma i merila je utvrđena cena zemljišta po m2; da li je upoređivanje vršeno na osnovu prodajnih cena iz ugovora (mesta), gde se nepokretnosti nalaze; da li je kao korektiv služio prihod koji se može očekivati od tog zemljišta imajući u vidu namenu zemljišta i delatnost protivnika predlagača; ako nije bilo ugovora o prodaji te vrste zemljišta u katastarskoj opštini gde se nepokretnost nalazi, da li je poreska uprava analizirala takozvane „susedne transakcije“.

Obrazloženje (razlozi) procene je nužno, jer se strankama mora dati mogućnost da ulože primedbe na procenu i sudu da izvrši analizu tržišne vrednosti (u suprotnom poreska uprava bi preuzela nadležnost suda da utvrđuje naknadu).

U vreme izvršene procene (08.04.2013. i 22.04.2013. godine) je važio Pravilnik o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu na prava na nepokretnostima („Službeni glasnik RS“ br.38/01, 45/04, 27/11), pa se iz obrazloženja nižestepenih rešenja, kao ni iz paušalne procene poreske uprave ne može zaključiti da li je procena data na osnovu člana 4. i korekcija sadržanih u članu 5. Pravilnika (napominje se da je Pravilnik prestao da važi 01.01.2014. godine - „Službeni glasnik RS“ br.93/2013).

Tržišna cena kod zemljišta se utvrđuje prema cenama u vreme presuđenja. Zato je potrebno da u ponovnom postupku prvostepeni sud od poreske uprave zatraži novi obrazloženi izveštaj i da potom procenu tržišne vrednosti utvrdi na osnovu zakona i eventualno podzakonskih akata koji važe u vreme novog presuđenja. Izuzetno, ako se na ovaj način ne može utvrditi tržišna cena nepokretnosti, sud može u tom cilju da izvede dokaz veštačenjem.

Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.