.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15200/2022
07.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Marine Milanović i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca maloletnog AA iz ..., čija je zakonska zastupnica BB iz ..., a punomoćnik Srđan Popović advokat iz ..., protiv tuženog Grada Novog Sada, koga zastupa Pravobranilaštvo grada Novog Sada, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 8890/2020 od 30.06.2022. godine, na sednici veća održanoj dana 07.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novog Sada Gž 8890/2020 od 30.06.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Novog Sada Gž 8890/2020 od 30.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 8404/2019 od 29.09.2020. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev (stav prvi izreke) i obavezan je tuženi da na ime naknade nematerijalne štete isplati tužiocu ukupno 150.000,00 dinara, i to 70.000,00 dinara za fizičke bolove i 80.000,00 dinara za strah, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 29.09.2020. godine do isplate (stav drugi izreke). Stavom trećim izreke je odbijen tužbeni zahtev preko dosuđenih do traženih iznosa naknade sa zakonskom zateznom kamatom, i to preko 70.000,00 dinara za fizičke bolove do 110.000,00 dinara i preko 80.000,00 dinara za strah do 190.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka od 105.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je odbijen zahtev za kamatu na dosuđeni iznos za period od presuđenja do izvršnosti (stav peti izreke).
Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 8890/2020 od 30.06.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je odbijena, a žalba tuženog delimično usvojena i prvostepena presuda preinačena tako što je obavezan tuženi da tužiocu isplati 130.000,00 dinara ukupno, i to 60.000,00 dinara za fizičke bolove i 70.000,00 dinara za strah, dok je zahtev odbijen preko preinačenih do iznosa dosuđenih prvostepenom presudom sa kamatom, kao i da naknadi tužiocu troškove postupka od 103.300,00 dinara (umesto 105.100,00 dinara), dok je u preostalom delu žalba tuženog odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove žalbenog postupka od 12.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv odluke o troškovima postupka iz drugog stava drugostepene presude tužilac je, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavio reviziju predviđenu članom 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Posebna revizija je izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. Pravila o tom pravnom sredstvu izjavljenom protiv presude shodno se primenjuju, na osnovu člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku - ZPP, i na posebnu reviziju izjavljenu protiv drugostepenog rešenja kojim se pravnosnažno okončava postupak u sporu u kojem ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.
O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu zbog razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da u konkretnoj situaciji ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i novog tumačenja prava, što su inače razlozi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP čije bi postojanje reviziju učinilo izuzetno dozvoljenom. Stoga je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Revizija u konkretnom slučaju nije dozvoljena ni u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi s članom 420. stav 6. ZPP prema kojima je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude (odnosno rešenja) protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona.
U konkretnom slučaju revizijom se pobija drugostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka, što predstavlja sporedno potraživanje u odnosu na glavni tužbeni zahtev koji se odnosi na naknadu štete. Budući da je za pravo na izjavljivanje revizije, saglasno članu 28. ZPP, merodavna samo visina glavnog zahteva, a ne i zahteva za troškove postupka, izjavljena revizija nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
