.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 15206/2022
08.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca advokata AA iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ Vranje, koga u revizijskom postupku zastupa punomoćnik Stojan Ilić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 933/22 od 09.06.2022. godine, u sednici održanoj 08.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 933/22 od 09.06.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 933/22 od 09.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1438/19 od 01.02.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuti su u celosti platni nalozi Osnovnog suda u Vranju i to: Pl. 604/19 od 25.07.2019. godine i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara po računu od 08.05.2019. godine, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.05.2019. godine do isplate i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara; Pl. 843/19 od 27.09.2019. godine i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara po računu od 08.05.2019. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.05.2019. godine do isplate i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara; Pl. 663/19 od 08.08.2019. godine i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara po računu od 08.05.2019. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.05.2019. godine do isplate i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara; Pl. 644/19 od 05.08.2019. godine i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za iznos glavnog duga od 6.000,00 dinara po računu od 08.05.2019. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.05.2019. godine do isplate i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je prigovor litispendencije. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 84.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 933/22 od 09.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv stava drugog izreke prvostepene presude. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP iz razloga što ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanju sudske prakse, niti za novim tumačenjem prava, imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Revizijom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, u svakom konkretnom slučaju. Stoga nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, a ni za novim tumačenjem prava, jer je pitanje plaćanja advokatskih usluga, činjenično pitanje svakog konkretnog spora, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi 3.000 evra, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta 24.07.2019. godine. Vrednost predmeta spora je 24.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
