.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 15210/2022
15.12.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, Mirjane Andrijašević, Gordane Komnenić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Jovčić, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Vodovod“ Vranje, čiji je punomoćnik Aleksandra Stošić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1320/22 od 20.06.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 15.12.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1320/22 od 20.06.2022. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1320/22 od 20.06.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P 1546/19 od 11.01.2022. godine, ispravljenom rešenjem istog suda od 13.05.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinut je platni nalog Osnovnog suda u Vranju Pl 493/2019 od 04.07.2019. godine po računu br. ../2019 od 08.05.2019. godine za iznos duga od 6.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 17.05.2019. godine do isplate i za troškove izdavanja platnog naloga u iznosu od 7.900,00 dinara i tužbeni zahtev odbijen. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor litispendencije istaknut od strane tuženog. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 75.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1320/22 od 20.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda sadržana u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložio je da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, saglasno članu 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev i ukinut je platni nalog Osnovnog suda u Vranju Pl 493/2019 od 04.07.2019. godine iz razloga što je tužilac u navedenom predmetu samoinicijativno podneo prigovor radi ubrzanja postupka, suprotno odredbi člana 2. Ugovora o zastupanju od 03.02.2017. godine, zaključenog između stranaka, kojom je predviđeno da će davalac usluge obavljati sve radnje koje mu primalac usluge poveri za vreme trajanja ugovora, a u konkretnom slučaju, tužiocu nije poverena radnja sastavljanja prigovora radi ubrzanja postupka u navedenom predmetu, tako da mu ne pripada pravo na isplatu tražene naknade za sastav prigovora.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, te da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP. Visina naknade troškova pruženih advokatskih usluga, po priznatom pravu u konkretnoj parnici, ne predstavlja pravno pitanje od opšteg interesa, niti pravno pitanje koje bi se razmatralo u interesu ravnopravnosti građana. To nije pitanje koje iziskuje novo tumačenje prava ili usklađivanje sudske prakse. Stoga, nema uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena. Pobijanom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu radi naknade iz ugovora o nalogu, a vrednost predmeta spora u tužbi podnetoj 19.06.2019. godine je 6.000,00 dinara.
Budući da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP je propisano da revizija u sporovima male vrednosti nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu članova 404. stav 2. i 413. ZPP.
Predsednik veća- sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
