.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1521/2025
12.02.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Jasmine Simović, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Grad ..., čiji je punomoćnik Goran Belić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade materijalne štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2567/2024 od 13.11.2024. godine, u sednici održanoj 12.02.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2567/2024 od 13.11.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2567/2024 od 13.11.2024. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2567/2024 od 13.11.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P 2412/23 od 14.03.2024. godine, u delu kojim je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade materijalne štete zbog nemogućnosti ostvarivanja zarade u periodu od 20.02.2016. do 31.12.2023. godine isplati 593.722,80 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 14.03.2024. godine do isplate, kao i delu kojim je tužena obavezana da tužiocu na ime mesečne rente počev od 14.03.2024. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi plaća 6.316,20 dinara najkasnije do 06. u mesecu za prethodni mesec, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog mesečnog iznosa rente do isplate. Prvostepena presuda preinačena je u preostalom delu koji se odnosi na isplatu rente za period od 01.01.2024. do 14.03.2024. godine, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena na isplatu mesečnih iznosa od 6.136,20 dinara u ovom periodu, kao i u delu o troškovima postupka, tako što je tužena obavezana da tužiocu nadoknadi parnične troškove od 445.299,06 dinara. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, iz svih razloga predviđenih odredbom člana 373. Zakona o parničnom postupku, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o posebnoj, po članu 404. ZPP.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijanom presudom odlučeno je o pravu tužioca na naknadu materijalne štete u vidu dospele izgubljene zarade za period od 20.02.2016. godine i buduće mesečne rente, koje su posledica trajnog invaliditeta uzrokovanog ranjavanjem tužioca, kao pripadnika JNA 23.11.1991. godine. Pošto je u toku ove parnice pokrenute 23.02.2016. godine, pravnosnažnom presudom od 24.10.2022. godine tužena obavezana da po istom osnovu tužiocu naknadi štetu za period 2013. – 2016. godine, pravilno je na osnovu člana 376. ZOO ocenjen kao neosnovan prigovor zastarelosti potraživanja za sporni period nakon 20.02.2016. godine. Imajući u vidu činjenično utvrđenje i razloge presuđenja, Vrhovni sud nalazi da ne postoje pravna pitanja koja bi u konkretnom slučaju opravdavala odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao o posebnoj, pa je odluka u stavu prvom izreke doneta na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 23.02.2016. godine, vrednost predmeta spora je 719.328,60 dinara i ne prelazi zakonski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Navodi odgovora na reviziju nisu bili potrebni za donošenje odluke Vrhovnog suda, pa je na osnovu odredbi članova 165. stav 1. i 154. ZPP, odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
