Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je utvrdio da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2011 ... 10/2023) u vezi člana 208. Porodičnog zakona, pa je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene odredaba ovog zakona, pa nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ovog zakona. Pri donošenju pobijane presude, drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, naveo razloge o bitnim činjenicama čija tačnost nije dovedena u pitanje, ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, te postupio u skladu sa odredbama člana 396. stav 1. i 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, mlt. tužilac AA, rođen ...2014. godine u ..., sin je ovde tuženog VV i BB, između kojih je vanbračna zajednica prestala 29.12.2015. godine. Mlt. tužilac je poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, sa majkom živi u stanu u ... površine 86m2 koji je u svojini tuženog kao njegova posebna imovina. U ovom stanu mlt. tužilac živi od rođenja, stan doživljava kao svoj dom, stan se nalazi u blizini osnovne škole koju pohađa i gde je zasnovao društvene odnose. Tuženi živi i radi u istom mestu. Vlasnik je vulkanizerske radnje u kojoj radi i ostvaruje prihode od oko 500 evra mesečno, i pored koje živi u kući zajedno sa svojom majkom, dok na spratu kuće živi njegov brat sa svojom porodicom. Suvlasnik je u 3/10 dela kuće u ... od 107m2 starosti 130 godina, koja nema stambeni prostor i pretvorena je u majstorsku radionicu i vulkanizersku radnju. Vulkanizerska radnja u ... u kojoj tuženi radi i kuća u kojoj živi nalaze se između škole koju pohađa mlt.tužilac i stana u kojem živi sa majkom. Mlt. Tužilac kod oca voli da ide, viđaju se nekoliko puta nedeljno po par sati i povremeno prespava kod oca u kući.

Mlt. tužilac nema pravo svojine na useljivom stanu. Njegova zakonska zastupnica nije zaposlena, nema redovnih prihoda, povremeno se radno angažuje. Za mlt. tužioca ostvarila je pravo na dečiji dodatak od 3.000,00 dinara mesečno. Tuženi za mlt. tužioca plaća doprinos za dečije izdržavanje u iznosu od 8.500,00 dinara mesečno i plaća obaveze u vezi predmetnog stana. Ponudio je da plaća 170 evra mesečno pored alimentacije kako bi mlt. tužilac i njegova majka rešili stambeno pitanje iznajmljivanjem stana do punoletstva tužioca ili da oni pređu u stan u blizini detetove škole površine 48m2, koji je još u fazi izgradnje, a čiji će vlasnik postati tuženi, a što zakonska zastupnica mlt. tužioca nije prihvatila. Ona je svoj nasledni deo na zaostavštini iza oca koji je preminuo u 2017. godini, ustupila svojoj majci, koja nasleđenu zemlju izdaje u arendu, živi u selu ... u domaćinstvu sa sinom i koristi stambeni objekat spratne gradnje po strukturi trosobnog komfornog stana i pomoćni objekat koji se sastoji od dva odeljenja, letnje kuhinje i ostave. U ovom selu postoji osnovna škola za učenike do četvrtog razreda. Dalje školovanje deca nastavljaju u mestu ... koje je udaljeno 5km. Mlt. tužilac je adaptiran na uslove života u ... i njegovom interesu i potrebama ne bi odgovaralo izmeštanje u selo ..., sve i kada bi to bilo moguće, nasuprot volje i izjašnjenja babe po majci GG. Utvrđeno o strukturi porodične kuće u tom selu ne daje osnova zaključku o svojini zastupnice mlt. tužioca na useljivom stan, kako je od strane tuženog isticano.

Kod iznetog stanja stvari, pravilno je presudama nižestepenih sudova osnovanim ocenjen tužbeni zahtev za utvrđenje prava stanovanja u korist mlt. tužioca i njegove zakonske zastupnice na predmetnom stanu u ... u svojini tuženog, uz date razloge koji takvu ocenu opredeljuju u smislu člana 194. Porodičnog zakona.

Članom 194. Porodičnog zakona regulisano je pravo stanovanja, propisivanjem da dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu čiji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo nemaju pravo svojine na useljivom stanu (stav 1.), da pravo stanovanja traje do punoletstva deteta ( stav 2.), a da nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja predstavljalo očilgednu nepravdu za drugog roditelja (stav 3.).

U konkretnom slučaju, pravilno je materijalno pravo primenjeno kod ocene o ispunjenim uslovima za zasnivanje prava stanovanja u korist tužioca na predmetnom stanu koji predstavlja centar njegovih životnih aktivnosti, a ne predstavlja očiglednu nepravdu za tuženog, koji osim svojine na predmetnom stanu poseduje i udeo na kući koja se nalazi u ..., kao i prava na stanu u izgradnji u ..., vlasnik je vulkanizerske radnje u kojoj radom ostvaruje prihode. Ustanovljenjem traženog prava, tuženi se ne dovodi u materijalno pogoršan položaj, niti je ostvarenje prava proisteklo iz očigledne zloupotrebe od strane lica koja to pravo zahtevaju. Zastupnica mlt. tužioca, kao roditelj kome je povereno samostalno vršenje roditeljskog prava, u svojini nema useljiv stan, niti se takvim može smatrati nasledna pripadnost na porodičnoj kući u selu ... koju koriste njeni srodnici. U sprovedenom postupku tuženi nije dokazao da su ispunjeni uslovi za zasnivanje prava stanovanja na stanu u izgradnji u ... označene površine 48m2, odnosno da je taj stan useljiv i pogodan za ostvarenje prava stanovanja.

Dakle, prema činjenicama koje su utvrđene, zastupnica mlt. tužioca nema pravo svojine na useljivom stanu. Ustupanje nasledne pripadnosti iza pokojnog oca u korist majke koja zajedno sa tužiljinim bratom živi u stambenom objektu, imajući u vidu strukturu i način korišćenja stambenog objekta, kao i pomoćnog objekta, ne daje utemeljenje tvrdnji tuženog o svojini zastupnice na useljivom stanu, a takođe ni tome da se radi o zloupotrebi od strane zastupnice mlt. tužioca. Kao roditelj koji vrši roditeljsko pravo zastupnica mlt tužioca nema pravo svojine na drugom useljivom stanu u kome bi ona i mlt. tužilac mogli da stanuju. Stoga, shodno citiranim odredbama člana 194. Porodičnog zakona mlt. tužilac ima pravo stanovanja na stanu u svojini tuženog.

Po oceni Vrhovnog suda, revizija tuženog nije osnovana.

Pravo stanovanja - habitacija je lična službenost ograničenog trajanja, iz korpusa dečijih prava, koje je ustanovljeno u cilju egzistencijalne zaštite deteta, radi zbrinjavanja deteta i u interesu roditelja koji vrši roditeljsko pravo. Suština ovog prava je da se mlt. detetu obezbedi ostvarivanje prava na dom kao jednog od najvažnijih prava iz korpusa prava ustanovljenih radi dobrobiti i zaštite deteta. Za ostvarenje ovog prava u konkretnom slučaju su ispunjeni uslovi propisani članom 194. Porodičnog zakona. Po oceni Vrhovnog suda, konstituisanje prava stanovanja mlt. tužioca na spornom stanu ne predstavlja očiglednu nepravdu za tuženog, niti prekomeran teret, jer iz utvrđenih činjenica proizilazi da tuženi poseduje određenu imovinu i imovinska prava i radom ostvaruje prihode za egzistenciju. Pravom stanovanja se obezbeđuje ostvarenje prava na dom mlt. detetu, na način kojim se ne ugrožavaju svojinska prava tuženog, već se privremeno ograničava u korišćenju predmetnog stana. Zbog navedenog, neosnovani su navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

S obzirom da je usvojen tužbeni zahtev za ostvarenje prava mlt. tužioca, pravilno je pobijanom presudom drugostepenog suda odlučeno o troškovima postupka, dosudom tužiocu pripadajuće naknade troškova postupka na teret tuženog, u skladu sa odredbama člana 153. stav 1, 154. i člana 165. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković