Vrhovni sud je na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava.

O troškovima postupka u ovoj pravnoj stvari je odlučeno u skladu sa stavom zastupljenim u sudskoj praksi da upućivanjem javnog poziva korisnicima komunalnih usluga za zaključivanje sporazuma o vraćanju neosnovano naplaćene naknade, predupređuje se potreba za vođenjem sudskog spora o tim potraživanjima, o čemu je sud dužan da vodi računa kod odlučivanja o troškovima postupka. Saglasno navedenom je postupljeno u ovom slučaju. O parničnim troškovima je odlučeno primenom člana 156. ZPP. Odluka o troškovima postupka uslovljena je ocenom suda o opravdanosti nastanka troškova, pokretanjem i vođenjem sudskog postupka, uzimanjem u obzir ne samo ishoda očekivanog priznanjem tužbenog zahteva, već i drugih relevantnih okolnosti o pretprocesnom i procesnom držanju stranaka.

Vrhovni sud nije prihvatio odlučivanje o reviziji tužioca jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP, pri tom imajući u vidu da se revizijom pobija odluka o troškovima postupka kao sporednom traženju, da je odluka zasnovana na razlozima sa kojih tužilja ne ostvaruje pravo na naknadu troškova postupka, već je odlučeno da svak strana snosi svoje troškove postupka, te da se ne radi o uskraćivanju tužilje u pravu na naknadu troškova postupka, jer to pravo tužilji ne pripada. U obzir je uzeto i to da je da je institut izuzetne dozvoljenosti revizije rezervisan isključivo za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka posebna revizija ne može se dozvoliti, jer nije propisana kao razlog za izjavljivanje revizije primenom člana 404. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. u vezi člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku, i utvrdio da revizija tužilje nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano, da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, a odredbom stava 2. ovog člana, da kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana, podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjima smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.

Imajući u vidu da tužilja revizijom pobija pravnosnažnu odluku o troškovima postupka, koja ne čine glavni zahtev, i koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. ZPP, to revizija protiv ove vrste odluke, koja se odnosi na sporedno traženje, nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. u vezi člana 420. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić