Revizijski navod da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 229. stav 1, 231. i člana 8. ZPP a kojim se zapravo ukazuje na nepravilno utvrđeno činjenično stanje bez uticaja su obzirom da osporavanje pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju BB i tuženi su bivši emotivni partneri koji su i nakon prestanka zajednice života kontaktirali. Početkom aprila 2024. godine između tuženog i njegove emotivne partnerke BB došlo je najpre do verbalne rasprave a potom i fizičkog nasilja od strane tuženog prema BB tako što ju je najpre uhvatio i do pola izbacio kroz prozor i držao je tako a potom joj uputio reči pretnje: „Da li hoćeš sada da bacim tebe i da ja skočim zajedno sa tobom, da nema ni tebe ni mene“ nakon čega je BB molila da je pusti i kada je to učinio tuženi je uzeo kuhinjski nož i krenuo ka njoj. BB je pobegla u kupatilo i sakrila se a tuženi, koji nije uspeo da uđe u kupatilo „zabio“ je nož u vrata kupatila. Zbog ovakvog ponašanja tuženom je izrečena hitna mera zabrane komunikacije sa žrtvom nasilja koju je tuženi prekršio zbog čega je presudom Prekršajnog suda u Nišu od 24.04.2023. godine osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 25 dana i određena mera zabrane pristupa oštećenoj BB i zabrane pristupa stanu oštećene u trajanju od 3 meseca. Nakon izdržane kazne zatvora tuženi je prekršio zabranu tako što je 16.05.2023. godine preko društvene mreže „Tinder“ žrtvi BB poslao poruku „Kako si?“ koja poruka je žrtvu uznemirila obzirom na prethodni događaj iz aprila meseca iste godine. Ovom događaju prethodila je pretnja tuženog žrtvi da će je ubiti zbog čega se žrtva jako uplašila kada ga je srela u parku „Čair“ bez obzira da li nije bila njegova namera ili je susret bio slučajan. Po prijavi žrtve za događaj od 16.05.2023. godine nadležni policijski službenik je izvršio procenu i dao mišljenje da ne postoji rizik od nasilja u porodici ali je Grupa za koordinaciju i sprečavanje nasilja u porodici zauzela stav da postoji visoki stepen rizika jer je u pitanju druga prijava za nasilje u kratkom vremenskom periodu i obzirom na kršenje izrečenih mera zabrane prilaska po Zakonu o prekršajima. Po oceni centra za socijalni rad o stepenu ugroženosti žrtve nasilja mere zaštite od nasilja u porodici svrsishodne su obzirom da se žrtva ne oseća sigurno i bezbedno. Krivična prijava koja je povodom događaja od 16.05.2023. godine podneta je odbačena od strane OJT Niš jer ne postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. KZ, a u postupku koji je pred Prekršajnim sudom u Nišu vođen povodom događaja iz jula 2023. godine kada je tuženi žrtvi uputio poruku preko društvene mreže sadržine: „Učinilo mi se na trenutak da me voliš, ali ne brini se, prošlo me je“ tuženi je oslobođen odgovorosti nakon čega nije bilo novih prijava a žrtva nasilja BB živi u ... sa svojim roditeljima, a tuženi zbog poslovnih obaveza često boravi u ... .

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo zauzevši stanovište da u konkretnom slučaju postoji nasilje u porodici u smislu člana 197. stav 1. i 2. tačka 6. i stava 3. tačka 5. Porodičnog zakona čiji su akteri tuženi u svojstvu nasilnika i svedok BB u svojstvu žrtve, pa su kod utvrđenog postojanja porodičnog nasilja pravilno izrekli meru zaštite od nasilja u porodici iz člana 198. stav 2. tačka 5. istog zakona procenjujući stepen ugroženosti žrtve i pokazujući nultu toleranciju na nasilje sa ciljem ne samo otklanjanja posledica nasilja već i da se deluje preventivno radi sprečavanja nasilja i eventualnog nastanka težih posledica imajući u vidu nalaz i stručno mišljenje nadležnog organa starateljstva kao i činjenicu da je u relativno kratkom periodu od mesec – dva došlo do ponavljanja nasilja prema žrtvi.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Nasilje u porodici definisano je odredbom člana 197. stav 1. Porodičnog zakona kao ponašanje u kojem jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Karakteristični vidovi nasilja (imenovani oblici nasilja) određeni su stavom 2. istog člana uz određivanje da se nasiljem u porodici smatra svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje koji jedan član porodice ispoljava prema drugom članu porodice (neimenovani oblici nasilja). Polazeći od zakonske definicije nasilja u porodici i utvrđenog činjeničnog stanja neosnovani su navodi revidenta da se u konkretnom slučaju ne radi o ponavljanju akta nasilja od 13.05.2023. godine i 16.05.2023. godine jer u pogledu ovih događaja tuženi nije krivično osuđen.

Naime, iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da žrtva duži vremenski period trpi verbalno i psihičko nasilje od strane tuženog kome je u drugom sudskom postupku izrečena hitna mera zabrane uznemiravanja žrtve zbog događaja od početka aprila 2023. godine koju je tuženi prekršio i za šta je prekršajno osuđen u postupku radi sprečavanja nasilja u porodici kakvo ponašanje je Grupa za koordinaciju i sprečavanje nasilja u porodici procenila kao postojanje visokog rizika i neposredne opasnosti od nasilja što je potvrdio i nadležni centar za socijalni rad u svom nalazu od 03.04.2024. godine. Obzirom da su Grupa za koordinaciju i sprečavanje nasilja u porodici i nadležni centar za socijalni rad predložili određivanje mera za zaštitu od nasilja u porodici zbog postojanja rizika od ponovnog nasilja tuženog prema žrtvi a da je izveštaj centra za socijalni rad od 06.06.2024. godine zasnovan samo na iskazu tuženog i po oceni Vrhovnog suda ispoljeno ponašanje tuženog na način bliže opisan u nižestepenim presudama prema BB kao bivšoj emotivnoj partnerki od 16.05.2023. godine ukazuje na mogućnost ponavljanja nasilja koje je tuženi ispoljavao prema žrtvi od aprila 2024. godine u više navrata pri čemu i kod žrtve nasilja postoji evidentan strah da će se nasilje ponoviti, da se žrtva oseća ugroženo i uplašeno za svoju bezbednost opravdano je određivanje mere zaštite od nasilja u porodici prema tuženom zabranom daljeg uznemiravanja bivše emotivne partnerke BB u trajanju od godinu dana.

Preostalim navodima revizije zapravo se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i isti nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP, pa ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ZPP radi o reviziji u porodičnom sporu radi zaštite od nasilja u porodici.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbi iz člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković