.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15255/2023
05.07.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca „Komercijalna banka“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloljub Jovičić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1111/22 od 24.11.2022. godine, u sednici održanoj 05.07.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1111/22 od 24.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Čačku P 35/19 od 18.11.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuto je rešenje Osnovnog suda u Ivanjici Iv 157/17 od 10.08.2017. godine u delu u kome je izvršni dužnik AA iz ... obavezan da izvršnom poveriocu „Komercijalna banka“ AD Beograd, plati na osnovu verodostojne isprave – menice izdate u Čačku dana 19.03.2009. godine, serijskog broja ... sa klauzulom „bez protesta“ iznos od 9.909.958,67 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.03.2017. godine do isplate na račun izvršnog poverioca naveden u ovom stavu izreke i troškove izvršnog postupka koliko oni budu iznosili. Drugim stavom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime glavnog duga isplati iznos od 3.239.800,00 dinara, na ime zakonske zatezne kamate obračunate na iznos glavnog duga do 22.05.2017. godine iznos od 3.514.985,03 dinara i na ime neplaćene naknade iznos od 4.960,00 dinara, a na glavni dug i neplaćenu naknadu ukupan iznos od 3.244.760,00 dinara i zakonsku zateznu kamatu od 23.05.2017. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva da se obaveže tuženi da tužiocu, a preko iznosa dosuđenog stavom drugim izreke presude plati iznos od još 3.150.213,64 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 23.05.2017. godine i na zakonsku zateznu kamatu obračunatu na glavni dug za period od 01.04.2010. godine do 22.05.2017. godine, a na iznos od 3.514.985,03 dinara zakonsku zateznu kamatu od 23.05.2017. godine do isplate, kao neosnovan. Četvrtim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova parničnog postupka plati iznos od 597.027,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1111/22 od 24.11.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Drugim stavom izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 28. stav 1. ZPP, propisano je da ako je, između ostalog, za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema odredbi stava 2. istog člana ne uzimaju u obzir kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ako ne čine glavni zahtev.
Pod glavnim zahtevom u smislu citiranog člana 28. ZPP, ne podrazumeva se zahtev stranke koji se odnosi na kamatu, pa i kada je ona obračunata i izražena u apsolutnom novčanom iznosu uz glavni zahtev.
Postupak je započet predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave 03.08.2017. godine, a po prigovoru izvršnog dužnika nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga pred nadležnim sudom. Predmet tužbenog zahteva je novčano potraživanje u iznosu od 9.909.958,67 dinara, od čega 3.244.760,00 dinara čini glavni dug u pobijanom delu, dok iznos od 3.514.985,03 dinara čini zakonsku zateznu kamatu obračunatu na glavni dug do 22.05.2017. godine.
U konkretnom slučaju, obračunata zakonska zatezna kamata u iznosu od 3.514.985,03 dinara ne ulazi u vrednost glavnog zahteva shodno članu 28. stav 2. ZPP.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora od 3.244.760,00 dinara (1 evro na dan podnošenja predloga za izvršenje je iznosio 119,8397 dinara = 27.075,83 evra) ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
