.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15277/2023
20.07.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Dragane Boljević, Marine Milanović, Vesne Subić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Cakić advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Osnovnog suda u Prokuplju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Nišu, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude Višeg suda u Prokuplju Gžrr 6/23 od 02.03.2023. godine, u sednici održanoj 20.07.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude Višeg suda u Prokuplju Gžrr 6/23 od 02.03.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja o troškovima postupka sadržanog u stavu drugom izreke presude Višeg suda u Prokuplju Gžrr 6/23 od 02.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju Prr 14/22 od 25.11.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Prokuplju Iv 1637/11, koje je utvrđeno rešenjem tog suda R4 20/21 od 21.05.2021. godine, isplati iznos od 600 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS koja će se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 31.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Gžrr 6/23 od 02.03.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 14/22 od 25.11.2022. godine u delu stava prvog izreke do iznosa od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je u preostalom delu do iznosa od 600 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate po srednjem kursu NBS prvostepena presuda preinačena i odbijen tužbeni zahtev tužioca. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude tako što je obavezana tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 19.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - stava drugog izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku. Naime, odluka o troškovima parničnog postupka, kojom je tužena obavezana da tužiocu te troškove nadoknadi, doneta je primenom odredaba člana 153. i 154. ZPP i ne iziskuje potrebu da se primeni institut ujednačavanja sudske prakse po pitanju troškova postupka o kojima sud odlučuje po pravilima sadržanim u Zakonu o parničnom postupku u svakoj konkretnoj parnici.
Imajući u vidu navedeno, odlučeno je kao u stavu prvom izreke rešenja. Ispitujući dozovljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana Zakona, propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.
Međutim, kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.
Imajući u vidu napred navedeno, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je odlučeno o troškovima postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, to je i revizija tužioca nedozvoljena.
U postupku po reviziji protiv odluke o troškovima postupka ne primenjuje se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, kojom je propisano da je revizija uvek dozvoljena kada je drugostepeni sud preinačio drugostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
