Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB izjavio je reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja i tuženici su deca sada pok. GG, biv. iz ... . Ugovorom o kupoprodaji Ov. br. .../... od 23.11.1966. godine sada pok. GG je od sada pok. DD iz ... kupio predmetnu kat. parcelu br. ..., u celosti isplatio kupoprodajnu cenu, ušao u posed i državinu iste i istu neprekidno nesmetano koristio sve do svoje smrti 1999. godine, nakon čega je kat. parcelu br. ... nastavio da obrađuje njegov sin BB. Prodavac navedene kat. parcele, sada pok. DD je sa ĐĐ i EE zaključio Ugovor o doživotnom izdržavanju overen pred Sreskim sudom u Leskovcu R 1024/57 dana 31.08.1957. godine kojim je svoju celokupnu imovinu za slučaj smrti preneo davaocima izdržavanja, među kojima je bila i predmetna kat. parcela, pa su je isti nakon smrti primaoca izdržavanja kod SKN upisali na svoje ime. Zbog navedenog predmetna kat. parcela nije ušla u ostavinsku masu ostavioca pok. GG u predmetu O br. .../... . U ostavinskom postupku, ovde tuženi BB je predao sudu ugovor o poklonu Ov. br. .../.... od 09.12.1997. godine, koji je zaključio sa svojim ocem sada pok. GG, kojim mu je GG preneo u svojinu svu svoju nepokretnu imovinu. Tužilja i tužena VV su se sa tim ugovorom o poklonu saglasile, odnosno nisu ga osporavale i zajedno sa tuženim BB su postigle dogovor da još jedna kat. parcela koja je bila upisana na ostavioca pripadne u svojinu tuženom BB, a da penzioni zaostatak nasledi njihova majka ŽŽ, nakon čega je po sporazumu i doneto rešenje o nasleđivanju O br. .../... dana 27.01.1999. godine. Naknadno je preminula i majka parničnih stranaka ŽŽ. Međutim, u međuvremenu se kao sporno pojavilo pitanje KP br. ... u KO ... za koju postoji napred navedeni ugovor o kupoprodaji, a za koju tužilja smatra da je to novopronađena imovina i da na istoj ima pravo svojine po osnovu nasleđa iza smrti oca, na 1/3 idealnih delova. Tuženi BB je zaključio ugovor o poklonu Ov. br. .../... dana 27.12.2013. godine sa EE i ĐĐ i po osnovu tog ugovora je izvršio promenu na svoje ime na predmetnoj KP br. ... u katastru nepokretnosti.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je otac parničnih stranaka, sada pok. GG od izvršene kupoprodaje predmetne kat. parcele 1966. godine bio u posedu i državini iste kao zakonit i savestan držalac sve do svoje smrti 1999. godine, te da je pre smrti već stekao pravo svojine na istoj po osnovu održaja u smislu odredbe člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, a da je tužilji bilo poznato da KP br. ... predstavlja zaostavštinu njihovog pokojnog oca, pa s obzirom da su se tužilja i tužena Stanija shodno članu 214. Zakona o nasleđivanju u ostavinskom postupku izjasnile da ne osporavaju ugovor o poklonu kojim je njihov otac svoje nepokretnosti preneo u svojinu sinu, njihovom bratu, ovde tuženom BB i da su saglasne da nepokretnost koja nije obuhvaćena ugovorom o poklonu pripadne tuženom BB, a da novčana sredstva pripadnu njihovoj majci, zaključio da tužbeni zahtev tužilje nije osnovan, odlučujući kao u izreci svoje presude.

Apelacioni sud u Nišu je odlučujući o žalbi tužilje, preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužilje, utvrđujući da tužilja nije znala da predmetna parcela predstavlja zaostavštinu njihovog pokojnog oca, te da ista predstavlja novopronađenu imovinu, jer se u ostavinskom postupku tužilja nije odrekla nasleđa u odnosu na istu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tuženog BB ukazuje da je zbog pogrešne primene materijalnog prava od strane drugostepenog suda, činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Naime, pobijanom presudom drugostepeni sud nije na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja na drugačiji način primenio materijalno pravo preinačavajući prvostepenu presudu, već je izvršio ocenu dokaza na drugačiji način i na osnovu izmenjenog činjeničnog stanja usvojio tužbeni zahtev tužilje (što je mogao učiniti jedino da je postupio po članu 383. stav 3. i 4. ZPP, a nije). Navedeno proizilazi iz činjenice da se činjenično stanje iz nižestepenih odluka razlikuje u odnosu na utvrđenje da li predmetna KP br. ... predstavlja naknadno pronađenu imovinu, ili ne (shodno članu 128. ZVP ili shodno članu 130. stav 2. ZVP) što je od značaja za donošenje pravilne i zakonite odluke u smislu člana 20. i člana 41. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Ovo sa razloga što je prvostepeni sud nakon sprovedenog dokaznog postupka, ocenom svih pisanih dokaza i iskaza saslušanih svedoka i stranaka (iskaz parničnih stranaka, pa i tužilje na glavnoj raspravi od 08.10.2018. godine) utvrdio da je strankama – zakonskim naslednicima, dakle i tužilji bilo poznato da je spornu kat. parcelu njihov otac kupio 1966. godine navedenim ugovorom o kupoprodaji, da je u celosti isplatio kupoprodajnu cenu, da je od izvršene kupoprodaje 1966. godine pa sve do svoje smti 1999. godine bio u posedu i državini iste (i održajem po članu 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa na istoj stekao pravo svojine) da je tužilja za kupovinu te kat. parcele oduvek znala, da je ona zajedno sa svojim ocem na istoj radila, i da joj je poznato da je i nakon očeve smrti brat, ovde tuženi BB nastavio da istu obrađuje, te da se tužilja u ostavinskom postupku saglasila da sva imovina po ugovoru o poklonu (koji je sačinio njihov otac sa bratom, ovde tuženim BB) pripadne njenom bratu, ovde tuženom BB, kao i katastarska parcela koja nije obuhvaćena ugovorom o poklonu, nakon čega je doneto ostavinsko rešenje O br. .../... dana 27.01.1999. godine na osnovu koga je sva nepokretna imovina ostavioca pripala ovde tuženom BB, a da predmetna KP 1402 nije ušla u ostavinsku masu ostavioca. Zbog navedenog nejasan je zaključak drugostepenog suda da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je tužilja prilikom davanja nasledničke izjave znala da predmetna parcela predstavlja zaostavštinu njihovog pokojnog oca i da je zaključak prvostepenog suda suprotan utvrđenom činjeničnom stanju. Ovo tim pre što i sam drugostepeni sud u pobijanoj presudi pravilno prihvata pravni stav prvostepenog suda da je ostavilac, sada pok. GG postao vlasnik na predmetnoj KP ... KO ... po osnovu savesne i zakonite državine koju je imao od 1966. godine sve do svoje smtri 1999. godine, u smislu člana 28. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer je po osnovu održaja postao vlasnik po sili zakona, samim nastupanjem uslova propisanih za taj način sticanja i bez upisa u javne knjige.

Činjenično stanje drugačije od onog koje je utvrdio prvostepeni sud, drugostepeni sud može utvrditi samo na osnovu rasprave održane pred drugostepenim sudom, što isti nije učinio u smislu člana 383. stav 3. ZPP, zbog čega je načinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP.

Kako je zbog kontradiktornog utvrđenja nižestepenih sudova da li kat. parcela 1402 predstavlja novopronađenu imovinu ostavioca ili ne, i datih razloga u drugostepenoj presudi, činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, to je drugostepena presuda morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti ukazane nepravilnosti i doneti pravilnu i zakonom zasnovanu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

Sa iznetih razloga, primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić