U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislava Vidicki, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., radi izmene odluke o visini izdržavanja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 259/22 od 22.06.2022. godine, u sednici održanoj 25.11.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 259/22 od 22.06.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P2 284/21 od 18.03.2022. godine, stavom prvim izreke, izmenjena je odluka o visini izdržavanja sadržana u presudi Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 3068/12 od 24.03.2014. godine u delu odluke o izdržavanju, tako što je obavezana tužena da na ime svog doprinosa izdržavanju ćerke – tužilje plaća mesečno iznos od 15.000,00 dinara počev od 04.09.2021. godine (kao dana podnošenja tužbe) pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, i to do 10.-tog u mesecu za tekući mesec, dok će dospele a neisplaćene mesečne iznose platiti odjednom u roku od 15 dana od prijema prepisa presude. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 19.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 259/22 od 22.06.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijsko ukazivanje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije od značaja, zato što ta povreda ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 3068/12 od 24.03.2014. godine tada maloletna tužilja poverena je ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, a majka, ovde tužena, obavezana je da na ime svog doprinosa za izdržavanje deteta plaća mesečni iznos od 3.000,00 dinara. U vreme podnošenja tužbe u ovom predmetu tužilja (koja ima ... godina) je student ... u ... . Pored troškova stanovanja u ... (160 evra mesečno koje deli sa drugaricom), tužilja ima i druge troškove u iznosu od 49.000,00 dinara mesečno (za knjige i skripte, odeću i obuću, hranu, prevoz od ... do ... četiri puta mesečno i gradski prevoz). Otac tužilje (sa kojim ona živi u domaćinstvu) ima primanja u iznosu od 50.000,00 dinara mesečno i nema obavezu da izdržava druga lica. Tužena (rođena ... godine) nije radno angažovana, živi u stanu majke svog supruga sa kojim ima dete od ... godina (koje ima disfuziju govora).

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su zaključili da su se izmenile okolnosti koje su postojale u vreme donošenja prethodne sudske odluke o izdržavanju tada maloletne tužilje i obavezali tuženu da doprinosi izdržavanju tužilje sa iznosom od 15.000,00 dinara mesečno počev od dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, s tim da dospele a neisplaćene rate isplati odjednom, pozivajući se na odredbe članova 152., 160. i 164. u vezi odredbe člana 155. stav 2. Porodičnog zakona, jer se tužilja, koja je postala punoletna, sada nalazi na redovnom školovanju, a tužena, kao roditelj ima mogućnost da doprinosi njenom izdržavanju u utvrđenom iznosu, pri čemu je uzeto u obzir da je i drugi roditelj (otac tužilje), dužan da doprinosi njenom izdržavanju srazmerno svojim mogućnostima.

Nisu osnovani revizizjski navodi kojima se pobija odluka o izdržavanju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Suprotno navodima revizije, drugostepeni sud je prilikom odlučivanja o žalbi na prvostepenu odluku imao u vidu da u postavljenom tužbenom zahtevu nije naveden broj tekućeg računa tužilje kao poverioca izdržavanja i naziv banke kod koje je račun otvoren, zbog čega je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno zaključio da nisu postojali uslovi da se sudskom odlukom odredi način izvršavanja naložene obaveze uplatom na tekući račun tužilje, bez obzira na to što je tužbeni zahtev (kako se to navodi u reviziji) sadržao i zahtev da se plaćanje traženog iznosa na ime izdržavanja vrši na tekući račun tužilje.

I po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda odluka prvostepenog suda, koja je potvrđena odlukom drugostepenog suda protiv koje je izjavljena revizija od strane tužilje, nije neizvršiva bez obzira što u izreci ne sadrži način na koji će tužena kao dužnik izdržavanja izvršavati utvrđenu obavezu.

Pre svega, Porodični zakon („Službeni glasnik RS“, br.18/05...6/15) ne propisuje bliže način izvršenja obaveze dužnika izdržavanja, već u članu 161. (način određivanja izdržavanja) propisuje da se izdržavanje, po pravilu, određuje u novcu (stav 1.), da se izdržavanje može odrediti i na drugi način, ali samo ako se poverilac i dužnik izdržavanja o tome sporazumeju (stav 2.), da se sporazum o zakonskom izdržavanju zaključuje u obliku javno-beležničkog zapisa (stav 3.).U svakom slučaju, Zakon o obligacionim odnosima je propisao da ispunjenje (obaveze) mora biti izvršeno poveriocu ili licu određenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom između poverioca i dužnika, ili od strane samog poverioca (član 305. stav 1.), kao i način ispunjenja novčanih obaveza (član 318. stavovi 1. i 2.). Sledom toga, nema smetnji da dužnik obaveze izdržavanja, u ovom slučaju tužena, postupi po pravnosnažnoj i izvršnoj sudskoj odluci o izmeni odluke o načinu izdržavanja u roku za dobrovoljno izvršenje novčane obaveze, te da na taj način ispuni svoju obavezu prema poveriocu izdržavanja što, u odsustvu podataka u izvršnoj ispravi o tekućem računu izvršnog poverioca i banci kod koje je otvoren, uvek može učiniti na neki od raspoloživih načina bilo posredstvom banke (po pribavljanju podataka o tekućem računu poverioca) bilo isplatom na ruke poveriocu (uplata preko pošte). Ukoliko dužnik izdržavanja ne ispuni novčanu obavezu u ostavljenom roku, poverilac izdržavanja stiče pravo da u izvršnom postupku traži prinudno namirenje svog novčanog potraživanja. S tim u vezi, treba imati u vidu da važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, br.106/15... 9/20) propisuje sredstva izvršenja (član 54. stavovi 1., 2. i 3.), predmete izvršenja (član 55. stavovi 1., 2., 3., 4. i 5.), i sadržinu predloga za izvršenje (član 59. stav 1. u vezi člana 30.) što obuhvata naznačavanje podatka bliže navedenih u tom stavu (identifikacioni podaci o izvršnom poveriocu, izvršnom dužniku, izvršna isprava, potraživanje izvršnog poverioca, jedno sredstvo ili jedan predmet ili više sredstava i predmeta izvršenja ili zahtev da se izvršenje odredi na celokupnoj imovini izvršnog dužnika) i drugih podataka koji su potrebni za sprovođenje izvršenja. Dakle, ni ovim zakonom nije propisan kao obavezni element predloga za izvršenje naznačenje načina na koji će dužnik izvršiti svoju obavezu. Kod iznetog, nema smetnji da u izvršnom postupku poverilac izdržavanja, u ovom slučaju tužilja, u predlogu za izvršenje navede i druge podatke u smislu odredbe člana 59. st.1 ZIO koji su potrebni za sprovođenje izvršenja (svoj tekući račun, broj tekućeg računa, banku kod koje je otvoren i dr.).

Iz navedenih razloga primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić