Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), za odlučivanje o reviziji tužilje, kao o izuzetno dozvoljenoj, radi potrebe ujednačavanja sudske prakse o objektivnoj odgovornosti Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku zaposlenima u preduzećima sa većinskim udelom društvenog, odnosno državnog kapitala.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4 I 393/19 od 16.08.2019. godine, usvojen je prigovor radi ubrzavanja postupka i utvrđeno da je predlagaču, ovde tužilji povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Vranju I 1470/08. Tužilja je, u svojstvu izvršnog poverioca, podnela sudu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika HK PK „Jumko“ A.D. Vranje, na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Vlasotincu P 237/07 od 10.12.2007. godine, radi naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa u iznosu od 671,20 evra. Opštinski sud u Vranju je rešenjem I 1470/08 od 03.09.2008. godine odredio predloženo izvršenje. Tužilja svoje potraživanje nije naplatila.

Drugostepeni sud je, postupajući po žalbi tužene, u odnosu na trenutni status izvršnog dužnika prema kome nije realizovano izvršenje, proverom podataka preko Agencije za privredne registre utvrdio da je zabeležbom od 24.11.2006. godine, upisan u Registar privrednih subjekata privredni subjekat HK „Jumko“. Zabeležbom od 19.01.2011. godine, upisana je odluka Agencije za privatizaciju o restrukturiranju od 10.01.2011. godine, subjekta privatizacije HK PK „Jumko“, dok je zabeležbom od 19.10.2020. godine upisano rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka. Rešenjem Privrednog suda u Leskovcu Reo 1/2020 od 03.03.2021. godine (pravnosnažno 26.05.2021. godine), stavom prvim izreke, otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom HK PA „Jumko“ AD Vranje; potvrđeno je usvajanje Unapred pripremljenog plana reorganizacije – prečišćen tekst od 07.12.2020. godine; obustavljen je postupak stečaja nad stečajnim dužnikom i određeno da po donošenju ovog rešenja sva potraživanja i prava poverioca i drugih lica i obaveze stečajnog dužnika određene Unapred pripremljenim planom reorganizacije uređuju se isključivo prema uslovima iz plana reorganizacije. Usvojeni Unapred pripremljeni plan reorganizacije je izvršna isprava i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraživanja koja su u njemu navedena, a eventualna potraživanja koja budu naknadno utvrđena, a nisu obuhvaćena odredbama plana reorganizacije o namirenju poverilaca biće tretirana kao potraživanja u okviru klase kojoj po utvrđenom kriterijumu pripada i biće namirena na isti način.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje i tuženu obavezao da joj naknadi imovinsku štetu nastalu povredom prava na suđenje u razumnom roku, sa pripadajućom kamatom u smislu odredbe člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u vezi člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i člana 1. Protokola 1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u vezi odredbe člana 58. Ustava Republike Srbije. Zaključio je da je Republika Srbija objektivno odgovorna za neostvarivanje prava iz radnog odnosa prema dužnicima koji su bili društvena preduzeća, s ozbirom da su izvršni postupci prema tim dužnicima vođeni nedelotvorno i neadekvatno, što je dovelo do toga da izvršni poverilac, pa i tužilja, do danas nisu naplatili potraživanje iz radnog odnosa.

Drugostepeni sud je preinačio presudu prvostepenog suda, tako što je tužbeni zahtev tužilje odbio jer je zaključio da nema uslova za objektivnu odgovornost tužene za nastalu imovinsku štetu tužilje pošto izvršni dužnik nije u stečaju, a u konkretnom slučaju se radi o imovinskoj šteti koju je tužilja dužna da dokazuje u tom smislu da je šteta nastala kao posledica dugotrajnog trajanja postupka sudske zaštite, odnosno da se imovinska šteta može dovesti u uzročno-posledičnu vezu sa tom povredom prava, primenom pravila o adekvatnoj uzročnosti, jer nije svaki uzrok dovoljan, već samo onaj koji je adekvatno podoban da dovede do nastanka imovinske štete.

Vrhovni sud nalazi da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev samo iz razloga što izvršni dužnik sada nije u stečaju, usled čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 1. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 40/2015), propisano je da je svrha tog Zakona da pruži sudsku zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i tome predupredi nastajanje povrde prava na suđenje u razumnom roku. Na osnovu odredbe člana 31. stav 1. istog Zakona, stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u roku od jedne godine od kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje. Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna, na osnovu odredbe člana 31. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Saglasno navedenom, tužena je objektivno odgovorna za štetu koju je tužilja, kao zaposlena u privrednom društvu sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, bez svoje krivice pretrpela tako što nije naplatila svoje novčano potraživanje iz radnog odnosa, pod uslovom da je pravnosnažnim rešenjem utvrđeno da je u tom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. U konkretnom slučaju, u toku postupka je utvrđeno da je rešenjem Osnovnog suda u Vranju R4 I 393/19 od 16.08.2019. godine usvojen prigovor tužilje i utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji se vodi pred Osnovnim sudom u Vranju I 1470/08, a na osnovu izvršne isprave – pravnosnažne presude P 237/07 od 10.12.2007. godine. Izvršni postupak nije okončan niti je tužilja naplatila materijalnu štetu određenu po navedenoj odluci. Tužena nije dala opravdane razloge zašto i pored proteka vremena nije sprovedeno rešenje o izvršenju i omogućeno tužiocu naplata tog potraživanja. Imajući u vidu navedeno, utvrđenom povredom prava na suđenje u razumnom roku tužilja je stekla pravo da zahteva od tužene naknadu imovinske štete u visini nenaplaćenog potraživanja i podnela je tužbu za naknadu te štete. Svako novčano potraživanje dosuđeno pravnosnažnom sudskom odlukom ulazi u imovinu poverioca, pa nesprovođenje izvršenja sudske odluke kojom je to potraživanje dosuđeno predstavlja povredu prava na mirno uživanje imovine zajemčeno u članu 58. stav 1. Ustava Republike Srbije. Međutim, s tim u vezi, bitna činjenica za odgovornost tužene je struktura kapitala izvršnog dužnika u trenutku pokretanja izvršnog postupka, odnosno da li se radilo o preduzeću sa većinskim društvenim, odnosno državnim kapitalom. Navedna činjenica je od značaja za odlučivanje o zahtevu tužilje za naknadu imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na tuženu Republiku Srbiju.

Zato će u ponovnom postupku, drugostepeni sud pouzdano utvrditi činjenično stanje imajući u vidu primedbe iznete u ovom rešenju, odnosno utvrdiće strukturu kapitala izvršnog dužnika u trenutku pokretanja izvršnog postupka, a potom doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od ishoda spora, u smislu odredbe člana 163. stav 4. ZPP.

Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković