.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1534/2019
14.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Danijele Nikolić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Rakočević, advokat iz ..., protiv tuženih Predškolske ustanove „Pčelica“ iz Niša, i Grada Niša, koga zastupa Gradski pravobranilac Grada Niša, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 4318/16 od 07.12.2017. godine, u sednici održanoj 14.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 4318/16 od 07.12.2017. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Nišu Gž 4318/16 od 07.12.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 4202/16 od 30.05.2016. godine, u prvom stavu izreke, obavezani su tuženi da tužilji, na ime naknade štete zbog više naplaćenih troškova usluge boravka deteta u vrtiću, za period od 11.09.2015. godine do 31.03.2016. godine isplate ukupno 11.307,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe dana 05.04.2016. godine do isplate, dok je tuženi zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate za svaki pojedinačni mesečni iznos od dvadesetog dana u narednom mesecu za prethodni mesec, odbijen kao neosnovan. U drugom stavu izreke, tuženi su obavezani da tužilji naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 17.752,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Nišu Gž 4318/16 od 07.12.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u prvom stavu izreke u delu odluke o dosuđenoj zakonskoj zateznoj kamati.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i to odluke o kamati, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom slučaju nema potrebe da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, niti pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, niti ujednačavanje sudske prakse, jer je pobijana drugostepena presuda u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Kako pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u ovom slučaju zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u postupku na kome je zasnovana sudska odluka, to znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Članom 28. stav 1. ZPP je propisano, da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, uprava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu, merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Stavom 2. istog člana propisano je, da, kamata, ugovorena kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 05.04.2016. godine, radi naknade štete, a vrednost predmeta spora je 11.307,00 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako se revizijom pobija odluka o kamati, koja u konkretnom slučaju ne čini glavni zahtev i to u postupku u sporu male vrednosti, to revizija tužilje izjavljena protiv odluke o kamati, koja predstavlja sporedno traženje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
