.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1538/2015
16.06.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužilaca R.M. iz B. i S.R. iz B., koje zastupa punomoćnik B.B., advokat iz B., protiv tužene V.R. iz B., koju zastupa punomoćnik S.S., advokat iz B., radi utvrđenja, vrednost spora 4.300.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2163/14 od 04.03.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 16.06.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2163/14 od 04.03.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 41.P.br.91274/2010 od 06.12.2013. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilja kojim je traženo da se utvrdi da zaostavštinu pokojnog R.R. bivšeg iz B. umrlog 13.10.2006. godine predstavlja i suma od 4.300.000,00 dinara; da se tužiljama isplati svakoj po 1.433.333,00 dinara sa kamatom počev od 13.10.2006. godine. Obavezane su tužilje da tuženoj na ime troškova spora isplate 455.250,00 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 398. ranije važećeg ZPP (''Službeni glasnik RS'' 125/04...), pa je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Kao revizijski razlog ističe se postojanje bitne povrede, ali se u obrazloženju ne navodi o kojoj je povredi reč.
Tužilje su rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu O 3499/06 od 02.07.2007. godine upućene na parnicu radi utvrđenja da zaostavštinu ostavioca (njihovog pokojnog oca) predstavlja suma od 4.300.000,00 dinara koja je dobijena prodajom dvosobnog stana u ulici … br. … od 65,13m² (ugovor o prodaji od 13.06.2006. godine između ostavioca kao prodavca i D.I. iz U. kao kupca, overen 19.06.2007. godine). Po pravnosnažnosti rešenja, tužilje su podnele tužbu radi utvrđenja sastava zaostavštine, pa je prvostepeni sud 16.06.2010. godine doneo presudu zbog propuštanja usvojivši tužbeni zahtev. Ta presuda je u žalbenom postupku ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu od 02.02.2010. godine. Iz ugovora o prodaji utvrđuje se da je cena prodatog stana od 4.300.000,00 dinara isplaćena kupcu prilikom sastavljanja ugovora (prodavac odnosno ostavilac i tužena su supružnici). Iz iskaza svedoka M.B. utvrđeno je da mu je ostavilac prodao stan za cenu iz ugovora ali da isplate cene nije bilo jer je prodavac njemu – svedoku dugovao 40.000 maraka. Prodajom stana prodavac se ''razdužio'' kroz zamenu ispunjenja, a ostatak cene je prodavac (ostavilac) uzeo i sa njim isplatio dugove prema trećim licima. Sa tuženom nije u dobrim odnosima i zna da je svako od njih ''bio za sebe'' misleći na prodavca (ostavioca) i tuženu. Svedok I.B. isticala je da je poznata činjenica o zaduženosti pokojnog R. (ostavioca) zbog lečenja i vraćanja dugova svoje ćerke. Veći deo cene je bilo ''prebijanje duga sa mojim mužem'' a ostatak novca mu je isplaćen. Prvostepeni sud je poverovao iskazima svedoka.
Na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev pravnosnažno odbijen kao neosnovan.
Naime, suma od 4.300.000,00 dinara dobijena prodajom stana ostavioca ne predstavlja zaostavštinu pokojnog (član 1. ZON-a). Naime, pre smrti prodavac je dobijenom cenom raspolagao pravnim poslovima (vraćanje i prebijanje dugova) tako da sporna suma nije predstavljala njegovu zaostavštinu u momentu smrti. Tužilje po sopstvenom priznanju nisu bile u dobrim odnosima sa tuženom niti su održavale bliže kontakte od momenta prodaje stana do momenta smrti (oko tri meseca). Nemaju dokaza (već pretpostavljaju) da suma od 4.300.000,00 dinara predstavlja zaostavštinu jer u kratkom vremenskom roku nije mogla biti potrošena. Sud njihovim iskazima nije poklonio veru jer se tvrdnja zasniva na pretpostavci, a ne na dokazima.
U reviziji se osporava ocena dokaza (iskazi svedoka - kupaca stana) i ističe da je sud morao saslušati i tuženu kao stranku što je nedozvoljeno, jer se time ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje. U reviziji se raspravljaju pravna, a ne činjenična pitanja, pa predmet ocene revizijskog suda nisu bili istaknuti navodi jer se revizija ne može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 398. stav 3. ranijeg ZPP).
Na osnovu člana 405. ZPP odučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Predrag Trifunović,s.r.
