.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15383/2022
25.07.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Boljević, predsednika veća, Jasmine Simović, Jelice Bojanić Kerkez, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužioca Grad Kraljevo, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo grada Kraljeva, protiv tužene AA iz ..., koju zastupa Bora Nikolić, advokat iz ..., zbog sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 230/22 od 10.05.2022. godine, na sednici održanoj 25.07.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 230/22 od 10.05.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 230/22 od 10.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 230/22 od 10.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu P 1851/20 od 28.10.2021. godine kojom je obavezana tužena da plati tužiocu 480.349,96 dinara na ime sticanja bez osnova od decembra 2012. zaključno sa oktobrom 2020. godine sa zakonskom zateznom kamatom od 01.11.2020. godine do isplate (stav prvi izreke) i da mu naknadi troškove parničnog postupka od 40.500,00 dinara (stav drugi izreke). Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se ona član 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Posebna revizija je, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP) izuzetno pravno sredstvo koje se, zbog pogrešne primene materijalnog prava, može izjaviti protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom. O dozvoljenosti posebne revizije odlučuje Vrhovni sud, ceneći potrebu odlučivanja o tom pravnom sredstvu radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Tužilac je tužbom podnetom zbog sticanja bez osnova, zahtevao da tužena bude obavezana na plaćanje naknade za korišćenje stana namenjenog alternativnom smeštaju interno raseljenih lica, pošto je taj stan nastavila da koristi nakon isteka tri godine besplatnog korišćenja (na osnovu ugovora o zakupu na određeno vreme od 20.08.2009. godine) bez zaključenja novog ugovora o zakupu i nakon izvršnosti presude P 586/13 od 12.02.2016. godine kojom je obavezana da stan ispražnjen od lica i stvari preda Javnom preduzeću „Opštinska stambena agencija“ iz Kraljeva.
Nižestepene odluke su donete primenom člana 219. Zakona o obligacionim odnosima koji se odnosi na obavezu plaćanja naknade za korišćenje tuđe stvari, uz uvažavanje činjenice da je stan namenjen za smeštaj interno raseljenih lica, ali vodeći računa i o pravima i obavezama koje je tužilac preuzeo ugovorom od 24.04.2008. godine zaključenim sa stranom agencijom koja u Srbiji realizuje program pomoći interno raseljenim licima obezbeđivanjem alternativnih stambenih rešenja, na osnovu kojeg je sa tuženom i zaključio ugovor o zakupu na određeno vreme, kao i odgovarajućim odredbama Zakona o socijalnom stanovanju.
S obzirom na razloge kojima su nižestepeni sudovi obrazložili odluku u ovom sporu, po oceni Vrhovnog suda, ne postoji potreba razmatranja spornog pravnog pitanja – prava tužene da nastavi sa korišćenjem stana sve dok postoji socijalna potreba. To pravo tuženoj pripada, pod uslovom da po isteku prvog ugovora o zakupu na određeno vreme, po kom nije imala obavezu plaćanja zakupnine, zaključi novi ugovor o zakupu na određeno vreme sa obavezom plaćanja zakupnine, što tužena nije učinila, zbog čega predmetni stan koristi bez pravnog osnova. Iz tog razloga, s obzirom da revident ne dokazuje postojanje neujednačene sudske prakse, a po oceni revizijskog suda nema potrebe ni za novim tumačenjem prava, odlučeno kao u prvom stavu izreke na osnovu člana 404. ZPP.
Revizija tužene nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP kojim je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Vrednost predmeta spora pobijenog dela od 480.349,96 dinara je očigledno niža od dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, zbog čega je na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Boljević,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
