.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 15390/2022
30.08.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Čekić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Petar Nedeljković, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1093/22 od 17.05.2022. godine, u sednici održanoj 30.08.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1093/22 od 17.05.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 1093/22 od 17.05.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Trsteniku P 815/21 (17) od 01.02.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i tuženi obavezan da tužiocu na ime zajma – duga isplati ukupno 2.900 evra sa zateznom kamatom od 11.12.2011. godine kao dana padanja u docnju, po kamatnoj stopi u visini eskontne stope koju na ta sredstva plaća Evropska centralna banka do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine zakonsku zateznu kamatu koja se plaća na dug koji glasi na valutu evro, u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka od 191.700,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž 1093/22 od 17.05.2022. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog je odbijena i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je tuženi obavezan da tužiocu na ime duga isplati 2.900 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o kamati i u stavu drugom izreke kojim je odlučeno o troškovima postupka, tako što je tuženi obavezan da tužiocu na iznos glavnog duga od 2.900 evra od 11.12.2011. godine do 24.12.2012. godine isplati kamatu koju za evro propisuje Evropska centralna banka, a od 25.12.2012. godine do isplate kamatu koja se plaća na dug koji glasi na valutu evro u skladu sa Zakonom o zateznoj kamati, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate i tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove postupka od 168.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali za svoje odluke, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji potreba novog tumačenja prava. Revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora – vraćanja zajma. U konkretnom slučaju radi se o parnici radi duga, u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava zavise od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju. Tužilac u reviziji nije pružio dokaz o postojanju različitih odluka u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju i suprotnom presuđenju sudova, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu za ujednačavanjem sudske prakse. Razlozi revizije se delom odnose na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti, a revizijom tužioca se osporava ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP. Iz navedenog razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi duga podneta je 12.06.2017. godine. Vrednost predmeta spora je 2.900 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to revizija tuženog nije dozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
