.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 1539/2024
27.03.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Saša Milosavljević, advokat iz ..., protiv tuženih Republike Srbije, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti Niš, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu i BB iz ..., čiji je punomoćnik Sandra Rajković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1651/23 od 26.09.2023. godine, u sednici održanoj 27.03.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1651/23 od 26.09.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1651/23 od 26.09.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1651/23 od 26.09.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P 3050/19 od 21.12.2022. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev da se obavežu tuženi da tužilji nadoknade štetu i to Republika Srbija od 1.499.683,68 dinara, a BB od 200.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 22.07.2015. godine, i tužilja je obavezana da tuženima nadoknadi parnične troškove i to Republici Srbiji od 49.500,00 dinara i BB od 123.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i potrebe raspravljanja pitanja u interesu ravnopravnosti građana.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijanom presudom odbijen je tužbeni zahtev za naknadu štete od 1.499.683,68 dinara, na ime troškova prinudnog uklanjanja nelegalno sagrađenih objekata, postavljen u odnosu na tuženu Republiku Srbiju, odnosno od 200.000,00 dinara u odnosu na tuženog BB, jer je kao suvlasnik uskratio tužilji saglasnost za legalizaciju bespravne gradnje. Imajući u vidu da je uklanjanje nelegalne gradnje izvršeno na osnovu konačnih odluka nadležnih upravnih organa i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da ne postoje pravna pitanja koja bi nalagala potrebu odlučivanja o izjavljenoj reviziji, kao o posebnoj. Na ovu potrebu ne upućuju ni navodi revizije da je šteta posledica inicijalnog nepravilnog rada Republičkog geodetskog zavoda, koji nije doneo konačnu odluku o zahtevu tužilje za ispravku upisa prava drugotuženog u javnoj evidenciji nepokretnosti, imajući u vidu da je sudska zaštita zbog ćutanja uprave obezbeđena pred Upravnim sudom u smislu odredbi članova 8. i 15. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“ br. 111/2009).
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije kao redovne u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 22.07.2015. godine. Prema odredbama članova 28. i 30. stav 2. ZPP, vrednost predmeta spora u odnosu na tuženu Republiku Srbiju od 1.499.683,68 dinara predstavlja dinarsku protivvrednost 12.483,83 evra, a vrednost predmeta spora prema tuženom AA od 200.000,00 dinara predstavlja dinarsku protivvrednost od 1.664,86 evra, i ne prelaze predviđeni imovinski cenzus koji omogućuje izjavljivanje revizije.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
